Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 13 godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 13 godina. Neefikasno postupanje prvostepenog i drugostepenog suda dovelo je do neopravdano dugog trajanja postupka, zbog čega je dosuđena naknada.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi L. M. iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. februara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna L. M. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 10582/1 1 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 652/01), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. L. M. iz Beograda podnela je, 12. decembra 2012. godine, preko punomoćnika I. S, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 10582/11 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 652/01).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je podnositeljka tokom 2001. godine podnela Petom opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi isplate duga i da parnični postupak u vreme podnošenja ustavne žalbe još uvek nije bio okončan, iako je prošlo 11 godina od podnošenja tužbe.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, pravo na naknadu nematerijalne štete i na troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 10582/11 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 652/01), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja L. M. iz Beograda, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 5. marta 2001. godine Petom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih – preduzeća „Dardis“ d.o.o iz Beograda i Z. S. iz Beograda, radi isplate duga, po ugovoru o pozajmici deviznih sredstava. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 652/01.

Do donošenja prvostepene presude zakazano je 27 ročišta za glavnu raspravu, od kojih nije održano čak 17 ročišta, i to: šest ročišta zbog nedostatka procesnih pretpostavki za održavanje ročišta, a ostala zbog sprečenosti ili izostanka punomoćnika tužilje ili punomoćnika tužene, bolesti tužene, dostavljanja podnesaka neposredno pred ročište, na zajednički predlog stranaka zbog pokušaja zaključivanja poravnanja među strankama ili sprečenosti postupajućeg sudije. Naime, nakon podnošenja tužbe, sud je od Privrednog suda u Beogradu tražio podatke o adresi za tuženo preduzeće, a ni tužena nije bila na adresi navedenoj u tužbi, zbog čega je nekoliko ročišta odloženo. Tuženoj je tek nakon godinu dana uručena tužba, na ročištu održanom 2. aprila 2002. godine. Tužilja je novčano kažnjena zbog ometanja i vređanja suda. Tokom sprovedenog dokaznog postupka sud je izvršio uvid u dostavljenu pismenu dokumentaciju, saslušao parnične stranke, svedoka i izvršio uvid u spise krivičnog predmeta.

Presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P. 652/01 od 27. juna 2008. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tužene da joj solidarno isplate određeni novčani iznos u evrima sa pripadajućom kamatom, obavezana tužilja da tuženima nadoknadi parnične troškove i odbijen kao neosnovan predlog tužilje za izdavanje privremene mere, kojom je tražila da sud zabrani otuđenje i opterećenje osnovnih i ob rtnih sredstava tuženog preduzeća.

Pismeni otpravak navedene presude je 17. septembra 2008. godine dostavljen punomoćniku tužilje.

Tužilja je izjavila žalbu protiv prvostepene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 8201/10 od 11. maja 2011. godine ukinuo presudu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 652/01 od 27. juna 2008. godine i predmet vratio Prvom osnovnom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja, između ostalog, navedeno je da pobijana presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, jer ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmetu je dodeljen broj P. 10582/11. Do donošenja druge presude zakazano je sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih četiri nisu održana, i to tri zbog sprečenosti postupajućeg sudije i jedno zbog neuredne dostave poziva tuženima. Na održanim ročištima sproveden je dokazni postupak u kojem je izvršen uvid u pismenu dokumentaciju koju je dostavila tužilja, u krivične spise predmeta istog suda i saslušane su parnične stranke.

Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom P. 10582/11 od 5. jula 2013. godine ponovo odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje.

Pismeni otpravak presude je 27. januara 2014. godine dostavljen punomoćniku tužilje.

Tužilja je izjavila žalbu protiv prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1467/14 od 21. maja 2014. godine žalba tužilje je odbijena kao neosnovana i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 10582/11 od 5. jula 2013. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 17. juna 2014. godine dostavljen punomoćniku tužilje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo podnošenjem tužbe 5. marta 2001. godine Petom opštinskom sudu u Beogradu, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1467/14 od 21. maja 2014. godine, koja je punomoćniku tužilje dostavljena 17. juna 2014. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao preko13 godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući postupanje sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da prvostepeni sud nije delotvorno i efikasno postupao i nije preduzeo sve potrebne mere i radnje kako bi se parnični postupak završio u razumnom roku i bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, prvostepeni sud je ročišta za glavnu raspravu zakazivao u periodu od po nekoliko meseci, a prvi put je odlučio o tužbenom zahtevu presudom P. 652/01 od 27. juna 2008. godine, nakon sedam godina i tri meseca od podnošenja tužbe. Pri tome je navedena presuda ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8201/10 od 11. maja 2011. godine zbog povrede pravila postupka, jer sud nije utvrdio bitne činjenice za presuđenje, pa se pravilnost presude nije mogla ispitati sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava.

Pored toga, Ustavni sud je konstatovao da je i drugostepeni sud doprineo dužini postupka budući da je žalbeni postupak trajao skoro tri godine, do donošenja rešenja Gž. 8201/10 od 11. maja 2011. godine.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je bilo više tuženih, kao i radnje koje je sud preduzeo u cilju prikupljanja pismene dokumentacije potrebne za utvrđivanje i razjašnjenje činjenica bitnih za presuđenje. Međutim, Ustavni sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne može opra vdati navedeno trajanje postupka.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je svojim ponašanjem i sama doprinela dužini trajanja postupka, time što nije označila tačne adrese za tužene, pa je sud pribavljao podatke za tuženo preduzeće. Ni drugotužena se nije nalazila na adresi koja je označena u tužbi, pa joj je tužba uručena tek nakon godinu dana od pokretanja postupka. Zbog toga je nekoliko ročišta na početku postupka odloženo, a i kasnije su ročišta odlagana iz pojedinih razloga koji se ne mogu staviti na teret sudu – sprečenost ili izostanak punomoćnika tužilje ili punomoćnika tužene, bolesti tužene, dostavljanje podnesaka neposredno pred ročište, pokušaja zaključivanja poravnanja među strankama. Ustavni sud je konstatovao da je podnositeljka ustavne žalbe bila novčano kažnjenja zbog vređenja i ometanja suda.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, ipak nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedeletvornog i neefikasnog postupanja nadležnih sudova.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 652/01, a okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 10582/11.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Usta va, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, dužinu trajanja osporenog postupka , postupanje nadležnih sudova, određenu složenost postupka, doprinos podnositeljke ustavne žalbe, kao i okolnosti koje se ne mogu staviti na teret sudu. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnositeljki za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazu je da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 4 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Na osnovu svega iznetog i odreda ba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 13 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti