Odluka Ustavnog suda o preobražaju radnog odnosa na određeno vreme

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, potvrđujući odluke redovnih sudova da nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, jer podnositeljka nije nastavila da radi nakon isteka ugovorenog roka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-95/2010
28.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Babić iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Slavice Babić izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev.II 1172/09 od 28. oktobra 20 09. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Babić iz Valjeva, preko punomoćnika Zorana Jovanovića, advokata iz Valjeva, podnela je 5. januara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 1172/09 od 28. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na rad, zajemčenog članom 60. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnositeljka je navela da je nejasan stav sudova koji smatraju da su se 5. septembra 2008. godine stekli uslovi za raskid ugovora, ali da ugovor o radu na određeno vreme nije zaključen do tog datuma; da je podnositeljka zaključila ugovor o radu na period od šest meseci, a ne do šest meseci, te da radni odnos nije mogao da joj prestane pre isteka tog perioda, kao i da je ona, pored toga što je u tužbi isticala da je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, kao razlog za poništaj rešenja o prestanku radnog odnos isticala i činjenicu da joj je radni odnos prestao pre proteka roka na koji je zasnovan. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu i naloži njenom bivšem poslodavcu da je vrati na rad na poslove opisanog radnog mesta.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeni pojedinačn i akt, kao i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Direktor Zdravstvenog centra Valjevo, bivšeg poslodavca podnositeljke ustavne žalbe, doneo je 2. jula 2008. godine odluku o zasnivanju radnog odnosa, kojom se odredio da se zaključ i ugovor o radu sa Slavicom Babić, ovde podnositeljkom ustavne žalbe, na određeno vreme do šest meseci, a po odlasku A.G. u penziju/ do dobijanja pozitivnog mišljenja Komisije za racionalizaciju /, a da ugovor treba da se zaključi od 9. jula 2008. godine. Na osnovu ove odluke, Zdravstveni centar Valjevo, kao poslodavac i Slavica Babić, kao zaposleni, su 10. jula 2008. godine zaključili ugovor o radu broj ZC-01-4060. Članom 1. ovog ugovora bilo je predviđeno da zaposleni zasniva radni odnos kod poslodavca na određeno vreme od šest meseci počev od 14. jula 2008. godine/do dobijanja pozitivnog mišljenja Komisije za racionalizaciju/ u Službi za produženo lečenje i negu Bolnice Valjevo Zdravstvenog centra Valjevo. Saglasnost Komisije za popunu radnog mesta koji je obavljala podnositeljka Zdravstveni centar Valjevo je primio 5. septembra 2008. godine. Rešenjem Zdravstvenog centra Valjevo od 16. novembra 2008. godine prestao je radni odnos Slavici Babić sa 16. novembrom 2008. godine, zbog isteka vremena.

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilac, podnela je Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv tuženog Zdravstvenog centra Valjevo, kojom je tražila da sud poništi rešenje tuženog od 16. novembra 2008. godine kao nezakonito, da utvrdi da je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, jer je tužilja nastavila da radi kod tuženog nakon 5. septembra 2008. godine pet uzastopnih radnih dana, da obaveže tuženog da tužilju vrati na rad i rasporedi je na poslove radnog mesta na kojem je radila pre prestanka radnog odnosa, kao i da joj isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja za period od 16. novembra do vraćanja na rad. U tužbi je navedeno da je tuženi 5. septembra 2008. godine dobio pozitivno mišljenje Komisije za racionalizaciju, te kako je radni odnos zasnovan do dobijanja tog mišljenja, a tužilja je nastavila da radi kod tuženog nakon tog roka više od pet radnih dana, to je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Takođe je navedeno da radni odnos koji je zasnovala nije ni mogao da prestane 10. januara 2009. godine, protekom roka o d šest meseci, jer je prvi rok - prijem pozitivnog mišljenja, nastupio ranije – 5. septembra 2008. godine, nakon kog roka je tužilja nastavila da radi kod poslodavca.

Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Valjevu P1. 777/08 od 24. februara 2009. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Osporenom revizijskom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev.II 1172/09 od 28. oktobra 2009. godine, odbijena je revizija tužilje izjavljena protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž.I 111/09 od 9. aprila 2009. godine. U obrazloženju o sporene presude navedeno je da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu, prema kojoj radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos, jer tužilja nije nastavila da radi nakon isteka šestomesečnog roka. Dalje je navedeno da je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme od šest meseci, odnosno do dobijanja saglasnosti Komisije za racionalizaciju, pa se počev od tog trenutka (5. septembra 2008. godine) stekao uslov za raskid ugovora o radu. Prema mišljenju revizijskog suda izraženom u osporenoj presudi, nema osnova za primenu odredbe člana 37. stav 5. Zakona o radu, ni pored činjenice da je tužilja nastavila da radi i u periodu posle 5. septembra, a do 16. novembra 2008. godine, jer je ona obavljala rad u okviru ugovorenog roka od šest meseci.

4. Članom 60. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom.

Odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/ 09) propisano je: da se ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme (član 31. stav 1.); da se radni odnos zasnivana vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci, kao i da radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog (član 37. st. 1. i 3.); da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos (član 37. stav 4.); da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan (član 175. tačka 1)).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na rad, zajemčeno članom 60. stav 1. Ustava.

Naime, prema oceni Ustavnog suda, osporena presuda sadrži ustvnopravno prihvatljivo obrazloženje revizijskog suda zašto nije osnovana revizija podnositeljke. Ovo stoga što je u situaciji kada je, kao u konkretnom slučaju, u toku postupka u kome je traženo da sud utvrdi da je radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, parnični sud utvrdio da je radni odnos zasnovan na period od šest meseci prestao pre tog roka, te da tako ni nema osnova da takav radni odnos preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

U pogledu navoda ustavne žalbe da radni odnos zasnovan na vreme od šest meseci nije mogao da prestane pre tog roka, a usled proteka roka na koji je zasnovan, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka , imajući u vidu tužbeni zahtev, kao i navode žalbe i revizije, upravo suprotno tvrdila u toku parničnog postupka koji je prethodio ovom ustavnosudskom postupku.

6. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o preobražaju radnog odnosa na određeno vreme

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti