Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sudovi su arbitrerno primenili pravo kada su odbacili predlog za izvršenje protiv dužnika u restrukturiranju, iako je zakonski rok za restrukturiranje istekao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milijana Jovovića iz Kosjerića, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milijana Jovovića i utvrđuje se da je rešenjem Opštinskog suda u Čajetini I. 178/08 od 14. aprila 2009. godine i rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 993/09 od 4. maja 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milijana Jovovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čajetini u predmetu I. 178/08.

3. Odbacuje se ustavna žalba Milijana Jovovića izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 17495/08 od 10. aprila 2009. godine.

4. Poništava se rešenje Okružnog suda u Užicu Gž. 993/09 od 4. maja 2009. godine, pa se nalaže nadležnom sudu da donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milijan Jovović iz Kosjerića je 11. juna 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Tomislava Bondžulića iz Požege i Radiše Štulovića iz Kosjerića, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Čajetini I. 178/08 od 14. aprila 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 993/09 od 4. maja 2009. godine i rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 17495/08 od 10. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Kosjeriću obavezana “Industrija motora Rakovica“ iz Beograda da podnosiocu ustavne žalbe isporuči traktor i naknadi mu materijalnu štetu; da je podnosilac ustavne žalbe 12. decembra 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Čajetini predlog za izvršenje na osnovu navedene presude i da je prvostepeni sud tek 5. marta 2009. godine doneo rešenje I. 178/08 (koje je ispravljeno osporenim rešenjem I. 178/08 od 14. aprila 2009. godine), kojim je odbacio predlog podnosioca kao nedozvoljen; da je Okružni sud u Užicu, odlučujući o žalbi podnosioca, doneo osporeno rešenje Gž. 993/09 od 4. maja 2009. godine kojim je odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje; da su postupajući sudovi zauzeli pravno stanovište da se ne može sprovesti izvršni postupak protiv izvršnog dužnika koji je u postupku restruktuiranja, potpuno zanemarujući odredbu člana 14. Zakona o privatizaciji, prema kojoj sva društvena, javna i državna preduzeća moraju biti privatizovana do 31. decembra 2008. godine; da je podnosilac ustavne žalbe 16. decembra 2008. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje (kojim je tražio da mu se isporuči traktor) na osnovu navedene parnične presude, te da je prvostepeni sud doneo osporeno rešenje I. 17495/08 od 10. aprila 2009. godine i “sa istim obrazloženjem kao i Opštinski sud u Čajetini odbio da dozvoli sprovođenje pravnosnažne i izvršne sudske isprave“; da je parnični postupak u kome je doneta navedena izvršna isprava trajao pet i po godina, te da je Opštinski sud u Čajetini “odbijanjem usvajanja i sprovođenja rešenja o izvršenju“ uticao na dužinu trajanja izvršnog postupka, pa podnosilac ustavne žalbe smatra da je pred navedenim sudom povređeno i njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih ustavnih prava i “isplati njemu naknadu štete zbog nedelotvornog postupanja Opštinskog suda u Čajetini“.


2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 17495/08, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Kosjeriću P. 131/03 od 24. aprila 2007. godine obavezana je tužena “Industrija motora Rakovica“ iz Beograda da isporuči tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, nov traktor tipa “Super servo Rakovica R-65 D.V.“ i da mu na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade usled nemogućnosti korišćenja kupljenog traktora isplati iznos od 6.179.777,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana presuđenja pa do isplate.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 19. decembra 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Čajetini predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika “Industrija motora Rakovica“ iz Beograda, na osnovu navedene parnične presude. Predložio je da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Čajetini je 5. marta 2009. godine doneo rešenje I. 178/08, kojim je odbacio predlog izvršnog poverioca kao nedozvoljen. U obrazloženju prvostepenog rešenja je, pored ostalog, istaknuto: da je, uzimajući u obzir da je pokrenuto više izvršnih postupaka protiv istog izvršnog dužnika, a koji su prekinuti zbog postupka restruktuiranja dužnika, prvostepeni sud tražio dopisom od 4. februara 2009. godine da ga Agencija za privatizaciju obavesti da li je postupak privatizacije dužnika okončan i ukoliko nije, da dostavi podatak u kojoj se fazi postupak nalazi; da je Agencija za privatizaciju 4. marta 2009. godine obavestila sud da postupak restruktuiranja A.D. “Industrija motora Rakovica“ iz Beograda još uvek nije okončan, te da se postupak okončava donošenjem odluke Agencije o okončanju postupka restruktuiranja, koja je će biti doneta kada za to budu ispunjeni uslovi; da je sud odbacio predlog za izvršenje izvršnog poverioca, imajući u vidu da je odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji propisano da se od dana donošenja odluke o restruktuiranju do dana donošenja odluke o okončanju restruktuiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Čajetini I. 178/08 od 14. aprila 2009. godine je ispravljeno prvostepeno rešenje od 5. marta 2009. godine u uvodu, dispozitivu i obrazloženju rešenja u pogledu prezimena izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, Okružni sud u u Užicu je 4. maja 2009. godine doneo osporeno rešenje Gž. 993/09, kojim je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Čajetini I. 178/08 od 14. aprila 2009. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, Okružni sud našao da je pravilan zaključak prvostepenog suda kada je odbacio predlog za izvršenje izvršnog poverioca, jer je izvršni dužnik subjekt privatizacije, koji se nalazi u postupku restruktuiranja, gde nije doneta odluka o okončanju restruktuiranja od strane Agencije za privatizaciju; da je 3. januara 2008. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji koji na drugačiji način reguliše u kojim slučajevima se protiv subjekta privatizacije ne može odrediti i sprovesti prinudno izvršenje u odnosu na dosadašnje zakonsko rešenje iz samostalnog člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji koji se primenjivao od 8. juna 2005. godine, pa su bez uticaja navodi žalbe prema kojima je prvostepeno rešenje doneto uz pogrešnu primenu materijalnog prava; da, u konkretnom slučaju, postupak restruktuiranja izvršnog dužnika još uvek nije okončan i da je odredbom člana 8. stav 2. Uredbe o postupku i načinu restruktuiranja subjekta privatizacije propisano da se restruktuiranje subjekta privatizacije smatra okončanim kada se program restruktuiranja ostvari u potpunosti, odnosno prodajom kapitala ili imovine subjekta privatizacije, ako programom restruktuiranja nije drugačije predviđeno.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 19. decembra 2008. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika “Industrija motora Rakovica“ iz Beograda, na osnovu navedene parnične presude Opštinskog suda u Kosjeriću, kojom je dužnik obavezan da isporuči poveriocu nov traktor tipa “Super servo Rakovica R-65 D.V.“. Predložio je da se izvršenje sprovede predajom navedene pokretne stvari.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 10. aprila 2009. godine doneo osporeno rešenje I. 17495/08, kojim je odbio predlog izvršnog poverioca kao neosnovan, pozivajući se na odredbe člana 20ž Zakona o privatizaciji.

Budući da izvršni poverilac nije podneo žalbu u zakonom propisanom roku od tri dana, prvostepeno rešenje je postalo pravnosnažno 8. jula 2009. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 5. st. 1, 2. i 5. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, te da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra odugovlačenjem postupka od strane sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama.

Odredbe člana 6. i 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik RS“, broj 31/11) su po svojoj sadržini slične odredbama Zakona o izvršnom postupku koje se odnose na načelo hitnosti i rokove za postupanje po predlogu za izvršenje.

Odredbama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) je propisano: da se ovim zakonom uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.); da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1, 2. i 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije Agencija za privatizaciju i Centralni registar za hartije od vrednosti (član 4. stav 1.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) promenjen je član 14. tako što je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, da će, ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija doneti rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije, te da se likvidacija subjekta privatizacije pokreće i ako društveni kapital, odnosno imovina subjekta privatizacije nije prodat ni posle trećeg sprovedenog javnog tendera, odnosno javne aukcije i ako subjekt privatizacije nije podneo godišnji finansijski izveštaj agenciji nadležnoj za vođenje Registra privrednih subjekata dve godine uzastopno. Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji je, pored ostalog, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, a polazeći od utvrđenog činjeničnog i pravnog stanja stvari vezanog za osporeni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe prema izvršnom dužniku imao nesporno potraživanje naknade materijalne štete, koje je utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Kosjeriću P. 131/03 od 24. aprila 2007. godine.

U tom kontekstu, Opštinski sud u Čajetini i Okružni sud u Užicu su odbacili kao nedozvoljen predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, pozivajući se na odredbu člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, kojom je propisano da se protiv izvršnog dužnika koji je u postupku restrukturiranja ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje sve do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja. Međutim, imajući u vidu odredbe člana 14. Zakona o privatizaciji i datum donošenja osporenog prvostepenog rešenja kojim je odlučeno o predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da su postupajući sudovi izveli ustavnopravno neprihvatljiv zaključak kada su ocenili da nakon 31. decembra 2008. godine postoji razlog koji sprečava određivanje prinudnog izvršenja protiv izvršnog dužnika koji se nalazi u postupku restrukturiranja. Naime, Ustavni sud ukazuje da je navedenim odredbama Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok – 31. decembar 2008. godine do kada se morao objaviti javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji za prodaju kapitala subjekta privatizacije, te da su predviđene pravne posledice ukoliko se javni poziv ne objavi u navedenom roku ili ukoliko kapital subjekta privatizacije nije prodat ni posle trećeg sprovedenog javnog tendera, odnosno javne aukcije. Naime, Agencija za privatizaciju je u tim slučajevima dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Međutim, postupak restrukturiranja izvršnog dužnika još uvek nije okončan, niti je pokrenut postupak njegove likvidacije.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je povodom inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji, u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da Ustavni sud, ceneći navode iz inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da, kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za neodređivanje, odnosno nesprovođenje prinudnog izvršenja protiv izvršnih dužnika koji se nalaze u takvoj pravnoj situaciji.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, garantuje i zaštita stranaka u izvršnom postupku od arbitrerne primene prava od strane sudova, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Čajetini I. 178/08 od 14. aprila 2009. godine i osporenim rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 993/09 od 4. maja 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 19. decembra 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Čajetini i da je ovo prinudno izvršenje pravnosnažno okončano donošenjem rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 993/09 od 4. maja 2009. godine.

Polazeći od činjenice da je prvostepeni sud doneo rešenje o odbačaju predloga za izvršenje odmah nakon dobijanja obaveštenja Agencije za privatizaciju o fazi postupka privatizacije izvršnog dužnika i da je predmetni izvršni postupak pravnosnažno okončan u roku od četiri i po meseca, Ustavni sud je ocenio da se trajanje ovog prinudnog izvršenja ne može smatrati nerazumno dugim. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je zaključio da, u konkretnom slučaju, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, pa je u ovom delu ustavnu žalbu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 17495/08 od 10. aprila 2009. godine, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao mogućnost izjavljivanja žalbe protiv ovog sudskog akta, saglasno odredbi člana 12. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da pre podnošenja ustavne žalbe nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, kao nužan procesni uslov za izjavljivanje ustavne žalbe protiv osporenog rešenja o izvršenju, pa je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, i rešio kao u tački 3. izreke.

8. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 993/09 od 4. maja 2009. godine, kako bi u ponovnom postupku nadležni sud doneo novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Čajetini I. 178/08 od 14. aprila 2009. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 4. izreke.

9. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti