Povreda načela ne bis in idem zbog dvostrukog kažnjavanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava krivičnu presudu i utvrđuje povredu prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu. Podnosilac je za isti događaj pravnosnažno kažnjen i u prekršajnom i u krivičnom postupku, što predstavlja nedozvoljeno dvostruko kažnjavanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J . iz sela B, grad Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. J . izjavljena protiv presude presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 3318/13 od 4. novembra 2013. godine i utvrđuje se da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu , iz člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1. 3318/13 od 4. novembra 2013. godine i određuje se da navedeni sud donese novu odluku o žalbama okrivljenog M. J . i njegovog branioca izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu K. 1881/2 od 2. jula 201 3. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz sela Brza, grad Leskovac, podneo je 19. novembra 2013. godine, preko punomoćnika A . M, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 3318/13 od 4. novembra 2013. godine, zbog povrede posebnog prava okrivljenog iz člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Leskovcu kojom je podnosilac oglašen krivim za krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda; da je povodom istog događaja protiv podnosioca ustavne žalbe vođen i prekršajni postupak pred Prekršajnim sudom u Leskovcu, koji je pravnosnažno okončan donošenjem presude kojom je podnosilac oglašen krivim za prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i kažnjen novčenom kaznom; da je „i pred Osnovnim sudom u Leskovcu i pred Prekršajnim sudom u Leskovcu okrivljeni M. osuđen za isti događaj, prema istom oštećenom, za istu radnju preduzetu prema oštećenom, u isto vreme, na istom mestu i sa istom posledicom“, iz čega podnosilac ustavne žalbe zaključuje da mu je povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog prava i osporenu presudu poništi.



2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe je, povodom istog životnog događaja, prvo vođen prekršajni, a potom i krivični postupak i u oba sudska postupka je podnosilac pravnosnažno oglašen krivim, te mu je u prekršajnom postupku izrečena novčana kazna, dok mu je u krivičnom postupku izrečena uslovna osuda.



A) Činjenice koje se odnose na prekršajni postupak



U prekršajnom postupku koji je vođen po zahtevu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Policijska uprava Leskovac, pred Prekršajnim sudom u Leskovcu u predmetu Pr. 6353/10 utvrđeno je da je podnosilac ustavne žalbe „ „dana 20. novembra 2009. godine u 14,10 sati u dvorištu u selu B. vršenjem nasilja remetio javni red i mir na taj način što je M . J . nasrnuo na V.M. i tom prilikom ga je pesnicom udario u predelu lica i povredio“. Presudom Prekršajnog suda u Leskovcu Pr. 6353/10 od 9. avgusta 2010. godine (koja je postala pravnosnažna 21. avgusta 2010. godine, a izvršna 6. septembra 2010. godine), podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i izrečena mu je novčana kazna u iznosu od 5.000,00 dinara.



B) Činjenice koje se odnose na krivični postupak



U krivičnom postupku koji je vođen po privatnoj krivičnoj tužbi privatnog tužioca V.M. pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K. 1881/12 utvrđeno je da je podnosilac ustavne žalbe „dana 20. novembra 2009. godine u selu B, u dvorištu svojine privatnog tužioca, oko 14,20 časova, lako telesno povredio privatnog tužioca V.M. iz B, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što je privatnog tužioca više puta udario pesnicama u predelu glave, da bi ga potom oborio na zemlju i nastavio sa udaranjem i šutiranjem po telu, nanevši mu pri tom lake telesne povrede u vidu ogrebotine kože po sredini korena nosa dužine 10 mm, više ogrebotina leve ušne školjke dužine 5 do 8 mm koje krvare, nagnječenje u obliku otoka i crvenila iznad levog oka i više ogrebotina u predelu leve šake dužine 5 do 8 mm, iako je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“. Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K. 1881/12 od 2. jula 201 3. godine, koja je postala pravnosnažna 4. novembra 201 3. godine donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Nišu Kž 1. 3318/13, podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda.

Iz obrazloženja osporene drugostepene presude proizlazi da je Apelacioni sud u Nišu nije cenio navode iz podneska koji je nakon izjavljenih žalbi dostavljen tom sudu vezane za povredu načela ne bis in idem, nalazeći da „u tom pravcu presuda nije osporavana blagovremeno izjavljenim žalbama“ te da „Apelacioni sud po tom osnovu nije ni mogao da razmotri navode iz pomenutog podneska“.



4. Odredbom člana 34. stav 4. Ustava, na či ju povred u se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, kao i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo .

Odredbom člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14), propisano je da će se, ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Odredbom člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 85/05 i 101/05) propisano je da će se, ko vređanjem ili zloupotrebom drugog, vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj, ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir – kazniti novčanom kaznom do 30.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.



5. Ocenjujući razloge i navode u odnosu na istaknutu povredu prava na pravnu sugurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 4. Ustava, Ustavni sud je izvršio detaljan uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, nakon čega je ocenio da su navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi označenog prava osnovani.

Naime, pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Leskovcu Pr. 6353/10 od 9. avgusta 2010. godine podnosilac ustavne žalbe je najpre prekršajno oglašen krivim što je „dana 20. novembra 2009. godine u 14,10 sati u dvorištu u selu B . vršenjem nasilja remetio javni red i mir na taj način što je M . J . nasrnuo na V.M. i tom prilikom ga je pesnicom udario u predelu lica i povredio“ .

Nakon pravnosnažnosti navedene prekršajn e presude, podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Leskovcu K. 1881/12 od 2. jula 201 3. godine (koja je postala pravnosnažna donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Nišu Kž 1. 3318/13 od 4. novembra 201 3. godine) jer je „dana 20. novembra 2009. godine u selu B, u dvorištu svojine privatnog tužioca, oko 14,20 časova, lako telesno povredio privatnog tužioca V.M. iz B, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što je privatnog tužioca više puta udario pesnicama u predelu glave, da bi ga potom oborio na zemlju i nastavio sa udaranjem i šutiranjem po telu, nanevši mu pri tom lake telesne povrede u vidu ogrebotine kože po sredini korena nosa dužine 10 mm, više ogrebotina leve ušne školjke dužine 5 do 8 mm koje krvare, nagnječenje u obliku otoka i crvenila iznad levog oka i više ogrebotina u predelu leve šake dužine 5 do 8 mm, iako je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Ustavni sud podseća da je, uvažavajući praksu Evropskog suda za ljudska prava, u Odluci Už-1285/2012 od 26. marta 2014. godine postavio kriterijume na osnovu kojih vrši ocenu da li je došlo do povrede načela ne bis in idem, i to: 1) da li su oba postupka koja su vođena protiv podnosioca vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je prva kazna po svojoj prirodi bila kaznenopravna; 2) da li su dela zbog kojih se podnosilac kazneno goni ista (idem); 3) da li je postojala dvostrukost postupka (bis).

Ispitujući prvi uslov, Ustavni sud je ocenio da prekršajni postupak, koji je vođen protiv podnosioca ustavne žalbe, jeste vođen za delo koje po svojoj prirodi i težini i svrsi zaprećene sankcije predstavlja kažnjivo delo.

Ispitujući drugi uslov, uz razmatranje i dva dodatna, odnosno korektivna kriterijuma (identitet zaštićenog dobra i težine posledice dela, odnosno identitet sankcije - kako bi se odgovorilo na pitanje da li su dela zbog kojih se podnosilac ustavne žalbe goni ili je osuđen u različitim postupcima ista - idem), Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju predmet i prekršajnog i krivičnog postupka jedan isti životni događaj. Tačnije, protiv podnosioca ustavne žalbe prekršajni postupak je vođen jer je „nasrnuo na V.M. i i tom prilikom ga je pesicom udario u predelu lica i povredio“, dok je krivični postupak vođen jer je on oštećenog V.M. više puta udario pesnicama u predelu glave, oborio ga na zemlju i nastavio da ga udara i šutira po telu, kojom prilikom mu je naneo lake telesne povrede „u vidu ogrebotine kože po sredini korena nosa dužine 10 mm, više ogrebotina leve ušne školjke dužine 5 do 8 mm koje krvare, nagnječenje u obliku otoka i crvenila iznad levog oka i više ogrebotina u predelu leve šake dužine 5 do 8 mm“. Događaji opisani u odlukama donetim u oba postupka desil i su se 20. novembra 2009. godine, u selu B. u dvorištu oštećenog . Podnosilac ustavne žalbe je i prekršajno i krivično gonjen, a potom i osuđen u dva postupka zbog istog ponašanja u kojima je oštećeni isto lice. Ustavni sud posebno naglašava da je Prekršajni sud u Leskovcu izričito naveo da je podnosilac ustavne žalbe kriv jer je, pored ostalog, nasrnuo na V.M. i istog udario pesnicom u predeo lica i povredio. Bez obzira na pravnu kavlifikaciju dela, fizički napad, kojim je V.M. naneta povreda je, dakle, predstavljao element prekršaja za koji je podnosilac oglašen krivim. U krivičnom postupku je podnosiocu ponovo suđeno i utvrđeno da je oštećnom V.M. naneo lake telesne povrede. Ustavni sud je, posebno imajući u vidu presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Milenković protiv Srbije, broj 50124/13, od 1. marta 2016. godine, utvrdio da se i prekršajna i krivična presuda odnosile na potpuno isti događaj i ista dela, odnosno da su dela zbog kojih je podnosilac ustavne žalbe dva puta oglašen krivim ista ( idem).

Ispitujući treći uslov, odnosno da li je u konkretnom slučaju postojala dvostrukost postupka (bis), Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe prvo pravnosnažno oglašen krivim u prekršajnom postupku, kao i da je potom pravnosnažno oglašen krivim u krivičnom postupku. Iz dokaza priloženih uz ustavnu žalbu nesumnjivo proizlazi da je osuda iz prekršajnog postupka postala pravnosnažna i stekla status „res iudicata“. U tim okolnostima Ustavni sud, uvažavajući ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava, smatra da je Osnovni sud u Loznici morao obustaviti krivični postupak nakon donošenja pravnosnažne odluke u prekršajnom postupku (videti slučajeve Evropskog suda za ljudska prava Zolotukin protiv Rusije i Muslija protiv Bosne i Hercegovine, citirane gore).

Polazeći od toga da je cilj člana 34. stav 4. Ustava zabrana ponavljanja postupka koji je okončan odlukom koja je stekla status „res iudicata“, a da je Ustavni sud utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe prvobitno osuđen u prekršajnom postupku koji se u smislu odredaba člana 34. stav 4. i člana 33. stav 8. Ustava izjednačava sa krivičnim postupkom, te da je nakon pravnosnažnosti prekršajne presude on oglašen krivim za krivično delo koje se odnosilo na isto ponašanje za koje je oglašen krivim u prekršajnom i koja su obuhvatala u suštini iste činjenice, a za koja je primenom i korektivnih kriterijuma utvrđeno da se radi o istom delu (idem), Ustavni sud je zaključio da je osporenim presudama došlo do povrede načela ne bis in idem.

Ustavni sud dodatno ukazuje deo obrazloženja osporene presude Apelacionog suda u Nišu u kome je navedeno da je nakon izjavljenih žalbi dostavljen tom sudu podnesak vezan za povredu načela ne bis in idem, ali da „u tom pravcu presuda nije osporavana blagovremeno izjavljenim žalbama“, te da „Apelacioni sud po tom osnovu nije ni mogao da razmotri navode iz pomenutog podneska“. Ustavi sud naglašava da povreda navedenog načela, saglasno odredbi člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/2012, 32/13, 45/13 i 55/14), predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, te da je Apelacioni sud u Nišu ovu okolnost morao da uzme u obzir.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčeno odredbom člana 34. stav 4. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporene drugostepene presude i određivanjem da Apelacioni sud u Nišu ponovo odluči o žalb ama okrivljenog , ovde podnosioca ustavne žalbe, i njegovog branioca, izjavljenim protiv prvostepene presude, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.



6. Sledom navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 1285/2012: Povreda načela ne bis in idem zbog dvostrukog kažnjavanja za isti događaj
• Už 2513/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravnu sigurnost
• Už 7014/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi načela ne bis in idem u kaznenom pravu
• Už 1207/2011: Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede načela ne bis in idem