Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene procesnog prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Viši sud je proizvoljno primenio procesno pravo, pogrešno tumačeći podnesak podnosioca i zaključivši da je njegova žalba na privremenu meru povučena, što nije bio slučaj.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9535/2016
27.09.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi K. T . a.d, u stečaju , iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. septembra 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba K. T . a.d, u stečaju , i utvrđuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž. 1177/15 od 25. februara 2016. godine , stavom prvim izreke, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Smederevu Gž. 1177/15 od 25. februara 2016. godine , u stavu prvom izreke, i određuje da Viši sud u Smederevu donese novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 43642/13 od 4. decembra 2013 godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. T . a.d, u stečaju , iz Beograda , preko punomoćnika M. S , advokata iz Beograda, podnelo je Ustavnom sudu, 15. decembra 2016. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Gž. 1177/15 od 25. februara 2016. godine, stava prv og izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Smederevu, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je žalba tuženog – ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 43642/13 od 4. decembra 2013. godine povučena. U ustavnoj žalbi se navodi da je, imajući u vidu podneske podnosioca ustavne žalbe od 20. februara 2016. godine, Viši sud u Smederevu svoju odluku u pobijanom delu zasnovao na primeni odredbi Zakona o parničnom pos tupka za koje nije postojalo bilo kakvo utemeljenje u procesnim radnjama podnosioca, te da je proizvoljna primena procesnog prava u donošenju osporenog rešenja dovela do povrede prava podnosioca na pravično suđenje. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi da je stavom drugim izreke osporenog rešenja Višeg suda u Smederevu povređeno navedeno ustavno pravo podnosioca, da poništi rešenje Višeg suda u Smederevu u osporenom delu i da podnosiocu dosudi troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od 45.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu uvida u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Privrednog suda u Beogradu P. 1388/17, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

U parničnom postupku po tužbi tužilaca Z. M, D . M . i N . M, svih iz Beograda, p rotiv tuženog K. T . a.d, u restrukturiranju , iz Beograda, radi utvrđenja, Prvi osnovni sud u Beogradu je, na osnovu člana 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 31/11), doneo rešenje P. 43642/ 13 od 4. decembra 2013. godine kojim je usvojio predlog tužilaca za određivanje privremene mere, pa je tuženom zabranio svako raspolaganje stanom broj 11, površine 24m2, na četvrtom spratu stambene zgrade u ulici B. broj 195b u Beogradu, koja privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja ovog postupka.

Protiv navedenog rešenja o određivanju privremene mere tuženi je izjavio žalbu 17. decembra 2013. godine, a 30. decembra 2013. godine dostavio prvostepenom sudu odgovor na tužbu.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 43642/13 od 19. februara 2014. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, jer je nad tuženim otvoren postupak stečaja kod Privrednog suda u Beogradu rešenjem St. 3447/11 od 9. decembra 2011. godine, s tim da će se postupak nastaviti u smislu člana 225. stav 1. Zakona o parničnom postupku kada stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica – tuženog preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne stran ke pozove da to učine.

Protiv navedenog rešenja o prekidu postupka tužioci su izjavili žalbu 11. marta 2014. godine.

Punomoćnik tuženog je podneskom od 21. marta 2014. godine predložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da, u smislu člana 225. stav 1. Zakona o parničnom postupku, donese rešenje o nastavku postupka i dostavi spise predmeta Privrednom sudu u Beogradu na dalje postupanje kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Podneskom od 20. februara 2016. godine, primljenim u Prvom osnovnom sudu u Beogradu 23 . februara 2016. godine, punomoćnik tuženog je predložio sudu da nastavi postupak u ovoj pravnoj stvari prekinut rešenjem P. 43642/13 od 19. februara 2014. godine, jer tuženi u smislu člana 225. stav 1. Zakona o parničnom postupku preuzima postupak, iako je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta nakon otvaranja postupka stečaja , na koju je tuženi odgovorio procesnom radnjom kojom je preuzeo postupak u ovoj pravnoj stvari. U podnesku se takođe navodi da je nepostojanje verovatnosti potraživanja tužilaca, pa samim tim ni procesnih uslova za određivanje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja u smislu odredbe člana 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju jasno utvrđeno pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 32456/10 od 30. novembra 2010. godine, te je pobijana odluka o određivanju privremene mere u koliziji sa citiranom pravnosnažnom presudom, posebno ako se ima u vidu da je na osnovu navedene presude sproveden izvršni postupak prema izvršnim dužnicima – ovde tužiocima u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 34750/13 i predmetni stan predat tužnom u državinu i raspolaganje i predlaže se da sud donese rešenje u smislu odredbe člana 291. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim će ukinuti privremenu meru.

Uz ustavnu žalbu su dostavljena i dva podneska punomoćnika podnosioca naslovljena Višem sudu u Smederevu i datirana 19. februara 2016. godine, koja se ne nalaze u spisima predmeta.

Podneskom naslovljenim kao „obaveštenje punomoćnika tuženog“ Viši sud u Smederevu se obaveštava da je punomoćnik tuženog podneskom od 19. februara 2016. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneo zahtev za nastavak postupka u smislu odredbe člana 225. stav 1. Zakona o parničnom postupku, čime je prestao pravni interes tužioca za izjavljivanje žalbe protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 43642/13 od 19. februara 2014. godine, iz kojih razloga se predlaže da naslovljeni sud odbaci žalbu tužioca na označeno rešenje kao nedozvoljenu. Podneskom naslovljenim kao „urgencija za rešavanje žalbe tuženog“ urgira se odluka suda Višeg suda u Smederevu po žalbi tuženog protiv rešenja o određivanju privremene mere Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 43642/13 od 4. decembra 2013. godine.

Viši sud u Smederevu, kao delegirani sud, je 25. februara 2016. godine doneo osporeno rešenje Gž. 1177/15 kojim je, u stavu prvom izreke , utvrdio da je žalba tuženog protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 43642/13 od 4. decembra 2013. godine povučena, a u stavu drugom izreke ukinuo rešenje Prvog osnovnog sud u Beogradu P. 43642/13 od 19. februara 2014. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje . U obrazloženju osporenog rešenja se navodi da je, s obzirom na citirane odredbe Zakona o parničnom postupku i činjenicu da je tuženik u podnesku od 22. februara 2016. godine predložio da sud žalbu koju je izjavio na navedeno rešenje o usvajanju privremene mere odbaci zbog nedostatka pravnog interesa tuženika za izjavljivanje žalbe, Viši sud u Smederevu utvrdio da u konkretnom slučaju treba, shodno članu 389. stav 2. u vezi sa članom 378. stav 3. Zakona o parničnom postupku, utvrditi da je žalba tuženika na navedeno rešenje povučena, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US i 55/14), koji se primenjivao u ovom postupku, članom 378. je propisano da će prvostepeni sud neblagovremenu, nepotpunu (član 371. stav 1) ili nedozvoljenu žalbu da odbaci rešenjem, bez odlaganja (stav 1.), da je žalba neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnošenje (stav 2.), da je žalba nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe, ako je žalbu izjavilo lice koje se odreklo ili je povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe (stav 3.); članom 389. je propisano da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu odbaciti drugostepeni sud rešenjem, ako to nije učinio prvostepeni sud, bez odlaganja (član 378) – stav 1. i da ako je žalba povučena u postupku pred drugostepenim sudom, sud će rešenjem da utvrdi da je žalba povučena (stav 2.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac svoju tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u suštini zasniva na navodima kojima se ukazuje na neosnovanu i proizvoljnu primenu merodavnog procesnog prava u donošenju osporenog rešenja.

Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravično suđenje, zajemčenim članom 32. stav 1. Ustava, građanima jemči, pre svega, da će postupak u kome se odlučuje o njihovim pravima i obavezama biti sproveden na način da im kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, odlučivanje u razumnom roku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, bude omogućeno pravično suđenje. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih garantija prava na pravično suđenje, te da li je osporeni postupak u celini bio pravičan u smislu navedene odredbe Ustava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i priloženih dokaza, ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno članom 32. stav 1. Ustava.

Uvidom u osporeno rešenje Višeg suda u Smederevu Gž. 1177/15 od 25. februara 2016. godine, Ustavni sud je utvrdio da je u obrazloženju rešenja navedeno da je tuženi - ovde podnosilac ustavne žalbe u podnesku od 22. februara 2016. godine predložio da sud žalbu koju je izjavio protiv rešenja o usvajanju privremene mere odbaci zbog nedostatka pravnog interesa tuženika za izjavljivanje žalbe, te je Viši sud u Smederevu, shodno članu 389. stav 2. u vezi sa članom 378. stav 3. Zakon a o parničnom postupku, utvrdio da je žalba tuženika na navedeno rešenje povučena, zbog čega je odučio kao u osporenom delu izreke rešenja. Međutim, u podnesku na koji se poziva drugostepeni sud, a iz obrazloženja osporenog rešenja se može zaključiti da je to podnesak naslovljen kao „obaveštenje punomoćnika tuženog“ koji se ne nalazi u spisima predmeta, punomoćnik podnosioca ukazuje na to da je zbog podnošenja zahteva tuženog za nastavak postupak u smislu odredbe člana 225. stav 1. Zakona o parničnom postupku prestao pravni interes tužioca za izjavljivanje žalbe na rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 43642/13 od 19. februara 2014. godine o prekidu postupka zbog čega se predlaže da naslovljeni sud odbaci žalbu tužioca na označeno rešenje kao nedozvoljenu. Na taj način drugostepeni sud je u stvari podnosiocu pripisao navode koje podnesak od 22. februara 2016. godine, na koji se poziva sud, ne sadrži, niti se takav zaključak o povlačenju žalbe protiv rešenja o privremenoj meri može izvesti iz sadržine navedenog podneska, kao ni iz sadržine drugih podnesaka podnosioca. Polazeći od očigledno neprihvatljivog tumačenja podneska podnosioca, drugostepeni sud je izveo pravni zaključak o tome da je žalba podnosioca povučena, i primenom navedenih odredbi Zakona o parničnom postupku doneo ustavnopravno neprihvatljivu odluku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž. 1177/15 od 25. februara 2016. godine, stav prvi izreke, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog dela rešenja i određivanjem da Viši sud u Smederevu u ponovnom postupku done se novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 43642/13 od 4. decembra 2013 godine, te je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene procesnog prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti