Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Neizvršenje pravnosnažne presude za potraživanja iz radnog odnosa protiv dužnika u restrukturiranju nije opravdano, te je podnositeljki dosuđena nematerijalna šteta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Paunovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragiše Paunovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1944/07 od 8. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragiša Paunović iz Beograda, preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, podneo je 6. juna 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, kao i prava na imovinu zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi je presuda Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1944/07 od 8. aprila 2008. godine zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava i povredi odredaba parničnog postupka, te da je zbog toga došlo do povrede označenih ustavnih prava. Naime, u ustavnoj žalbi se detaljno opisuje postupanje prvostepenog i drugostepenog suda u parničnom postupku koji je pokrenut tužbom pravnih prethodnika podnosioca ustavne žalbe protiv tužene opštine Petrovac na Mlavi, Vodoprivredne organizacije „Dunav-Morava“ iz Požarevca i SIZ-a za Vodoprivredu Republike Srbije, zbog naknade štete pričinjene na parceli kp. 2840 u KO Rašinac. Pri čemu se, pored ostalog, ukazuje da se drugostepeni sud... „uopšte nije upuštao u ocenu vrednosti parcele“, da je drugostepeno veće.... „nesavesno i krajnje nebrižljivo cenilo dokaze u korist tuženog“, ...“da pred drugostepenim većem nisu utvrđene sve činjenice od kojih je zavisilo odlučivanje i nisu izvedeni svi neophodni dokazi“, da se... „drugostepeni sud nije starao da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice“..., te predlaže da se osporeni akt poništi i uklone štetne posledice.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. Polazeći od iznetih navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud. Ovo iz razloga što iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se poziva, podnosilac ustavne žalbe obrazlaže, pre svega, nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da prvenstveno osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane redovnih sudova. Prema tome, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivali navodi o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda u suštini zahteva da kao redovni sud još jednom oceni zakonitost osporene presude.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ovaj sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost zaključaka o izvedenim dokazima u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti