Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko sedam godina i još uvek nije okončan pred prvostepenim sudom. Sud je naložio nadležnom sudu da hitno okonča postupak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9543/2019
11.07.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. N, Z . S, Lj . B, D . G, R . J . i B . S . B, svih iz Pančeva, G . M . iz Osečine, V . S . iz Kovina, S . A . iz Vranja i Ž . M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. S . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3627/19 od 19. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 3627/19 od 19. avgusta 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu R4 St. 648/19 od 22. jula 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba Lj. B . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3569/19 od 15. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 3569/19 od 15. avgusta 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1012/19 od 24. jula 2019. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba D. G . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3536/19 od 9. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 3536/19 od 9. avgusta 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1011/19 od 24. jula 2019. godine.

7. Usvaja se ustavna žalba R. J . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3523/19 od 6. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

8. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 3523/19 od 6. avgusta 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1069/19 od 24. jula 2019. godine.

9. Usvaja se ustavna žalba B. B . S . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3524/19 od 15. avgusta 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

10. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 3524/19 od 15. avgusta 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1141/19 od 24. jula 2019. godine.

11. Usvaja se ustavna žalba G. M . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3467/19 od 15. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

12. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 3467/19 od 15. avgusta 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu R4 St. 933/19 od 28. juna 2019. godine.

13. Usvaja se ustavna žalba V. S . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3420/19 od 16. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

14. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 3420/19 od 16. avgusta 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu R4 St. 944/19 od 28. juna 2019. godine.

15. Usvaja se ustavna žalba S. A . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3469/19 od 15. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

16. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda suda Rž St. 3469/19 od 15. avgusta 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu R4 St. 945/19 od 28. juna 2019. godine.

17. Usvaja se ustavna žalba Ž. M . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3555/19 od 6. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

18. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda suda Rž St. 3555/19 od 6. avgusta 2019. godine i rešenje Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1016/19 od 24. jula 2019. godine.

19. Usvaja se ustavna žalba Z. S, Lj . B, D . G, R . J, B . S . B, G . M, V. S, S . A . i Ž . M . i utvrđuje se da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu , zajemčena član om 32. stav 1. i član om 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11.

20. Utvrđuje se pravo Z. S, Lj . B, D . G, R . J, B . S . B, G . M, V . S, S . A . i Ž . M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu , svakom od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenim za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

21. Utvrđuje se pravo Z. S, Lj . B, D . G, R . J, B . S . B, G . M, V . S, S . A . i Ž . M . na naknadu materijalne štete , svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

22. Odbacuje se ustavna žalba M. N . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St. 2770/19 od 9. jula 2019. godine.

23. Odbacue se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. N . iz Pančeva i druga lica navedena u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu, 24. septembra 2019. godine, preko punomoćnika T . V. O, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda navedenih u tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15, 17. i 22. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 35. stav 2, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Osporenim rešenjima pravnosnažno su odbijeni prigovori predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11 nad stečajnim dužnikom DP „H.“ Pančevo.

Podnosioci ustavne žalbe smatraju da su im odbijanjem prigovora povređena označena ustavna prava. Istakli su zahtev za naknadu materijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stečajni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, (osim M. N .) prijavili su potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11 nad stečajnim dužnikom DP „H.“ Pančevo – u stečaju, koji je pokrenut 26. maja 2011. godine. Potraživanja podnosilaca su priznata zaključkom suda.

Podnosioci su u periodu od 19. aprila 2019. godine do 26. juna 2019. godine podneli prigovore radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, koji su rešenjima Privrednog suda u Pančevu R4 St. 577/19 od 3. juna 2019. godine, R4 St. 648/19 od 22. jula 2019. godine, R4 St. 933/19 od 28. juna 2019. godine, R4 St. 944/19 od 28. juna 2019. godine, R4 St. 945/19 od 28. juna 2019. godine, R4 St. 1016/19 od 24. jula 2019. godine, R4 St. 1012/19 od 24. jula 2019. godine, R4 St. 1011/19 od 24. jula 2019. godine, R4 St. 1069/19 od 24. jula 2019. godine i R4 St. 1141/19 od 24. jula 2019. godine, odbijeni kao neosnovani.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjima potvrdio navedena prvostepena rešenja.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ustavni sud najpre ukazuje da su prigovori radi ubrzavanja postupka podneti povodom trajanja stečajnog postupka koji je pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11, pokrenut 26. maja 2011. godine i još nije okončan

U vezi sa osnovanošću navoda i tvrdnji podnosilaca sa aspekta povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Naime, Ustavni sud ukazuje da u ovoj vrsti predmeta gde je stečajni dužnik preduzeće sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, složenost postupka, ali i drugi kriterijumi iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne mogu biti isključivo relevantni, čak ni odlučujući. Naime, Ustavni sud naglašava da Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evroopski sud) u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom ne razmatra okolnosti, niti kriterijume od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, već utvrđuje povredu Evropske konvencije za zaptitu ljudskih prava i osnovnih sloboda samim tim što potraživanje nije namireno u određenom vremenskom periodu, nezavisno od toga u kom postupku je podnosilac pokušao da namiri svoja potraživanja. U skladu sa praksom Evropskog suda, Republika Srbija (a ne stečajni dužnik) neposredno odgovara za dugove preduzeća sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, te se u tom smislu od države prvenstveno očekuje da svoja dugovanja, koja su već utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, isplati u određenom roku direktno iz budžeta, bez obzira na prirodu i složenost postupka u kome se namirenje sprovodi (čak i ako je u pitanju stečajni postupak).

Stoga Ustavni sud smatra da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11), Evropski sud je konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao nešto više od osam godina, te da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda (koja je detaljno izneta u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine), Ustavni sud je ocenio da je u osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način, čime je podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud napominje da je sličan pravni stav izneo u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. Zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnosilaca, osim M. N, odlučujući kao u prvom delu tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15. i 17. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tač. 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16. i 18. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, kao i činjenicu da je osporeni stečajni postupak u međuvremenu okončan, Ustavni sud nije vratio predmet sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tač. 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16. i 18. izreke poništio i prvostepena rešenja, iako ona nisu osporena ustavnom žalbom.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11, Ustavni sud je, takođe, pošao od prakse Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji se vodi prema društvenom preduzeću, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajeo preko osam godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca ustavne žalbe, osim M. N, iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima, osim M . N, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 19. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe, osim M. N, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Pančevu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca, osim M . N, koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca, osim M . N, na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima, osim M. N, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11 povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 19. izreke.

9. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosioci zahtevaju naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer ističu da im je, usled nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku i postupcima koji su mu prethodili, pričinjena kako materijalna, tako i nematerijalna šteta. Stoga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 20. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavn e žalb e, osim M. N, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 21. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe, osim M. N, na naknadu materijalne štete , svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 246/11, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17 .) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Ustavni sud ukazuje da nije posebno razmatrao tvrdnje podnosilaca kojima se ukazuje da joj je osporenim rešenjem povređeno pravo na naknadu štete iz člana 35. stav 2. i pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je prethodno utvrdio povrede ostalih ustavnih prava i odredio način otklanjanja štetnih posledica. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15. i 17. izreke.

12. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi M. N , Ustavni sud konstatuje da iz rešenja Privrednog suda u Pančevu R4 St. 577/19 od 3. juna 2019. godine i osporenog rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St. 2770/19 od 9. jula 2019. godine, proizlazi da podnosilac nije prijavio svoje potraživanje u stečajnom postupku koji je pokrenut nad stečajnim dužnikom DP „H.“ Pančevo – u stečaju.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 80. stav 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11, 71/12 - Odluka US i 83/14) propisano da stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku, dok je odredbama člana 93 st. 1. i 2. navedenog zakona propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, te da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju.

Iz svega navedenog proizlazi da podnosilac M. N, pre podnošenja ustavne žalbe, nije iskoristio pravni put predviđen Zakonom o stečaju, te Ustavni sud ističe da, u konkretnom slučaju, nema mesta ispitivanju istaknutih povreda ustavnih prava, pa je ustavnu žalbu M. N . odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 22. izreke.

13. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalb e za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 23. izreke.

14. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. stav 1. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 12866/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 8361/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 9498/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća
• Už 9177/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 8920/2019: Povreda prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu u stečajnom postupku
• Už 10693/2023: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku