Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora nakon prvostepene presude. Sud nalazi da su redovni sudovi naveli relevantne razloge za produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, čime nisu povređena ustavna prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. R . iz Bača, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. marta 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba B. R . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu K ž2. 2509/12 od 1. novembra 201 2. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. R . iz Bača je , 13. decembra 201 2. godine, preko punomoćnika R. R, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 2509/12 od 1. novembra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , iz člana 32. stav 1. i člana 36. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava. Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe i povrede prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se odredbe čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, to Ustavni sud postojanje povrede ovih prava ceni u odnosu na označene odredbe Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da mu je osporenim rešenjem pritvor pravnosnažno produžen nakon izricanja prvostepene presude; da pritvor „traje već 19 meseci, a što je potpuno van svih pravnih standarda“ i da razlozi koje sud navodi u osporenom rešenju više „ne stoje“; da su „svi svedoci pristrasni, a njihovi iskazi ne ukazuju na osnovanost sumnje da je okrivljeni počinio krivično delo“; da „tvrdnja suda da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično delo nije osnovana i nije potkrepljena bilo kojim dokazom “, odnosno da je „prilikom odlučivanja o pritvoru sud pogrešno uzeo da postoje navedene okolnosti, te da ovaj osnov za određivanje pritvora uopšte ne postoji na strani okrivljenog“; da je „apsolutno neprihvatljiv stav suda da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao nastaviti sa vršenjem krivičiih dela, jer je više puta prekršaj no kažnjavan“ i da je „nejasno zašto sud poistovećuje prekršaj i krivično delo kad su to dva potpuno odvojena pravna instituta“; da je iz osporenog rešenja „sasvim jasno da ne postoje okolnosti koje bi opravdale dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeno rešenje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 2024/12 vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe.

Krivični postupak je pokrenut 31. maja 201 1. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije Osnovnog suda u Novom Sadu da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga.

Nakon sprovedene istrage, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je protiv podno sioca ustavne žalbe podiglo optužnicu.

Osnovni sud u Novom Sadu je nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 23. oktobra 201 2. godine doneo presudu K. 2024/12 kojom je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora, čime je krivični postupak nepravnosnažno okončan.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (13. decembar 201 2. godine) nalazio u pritvoru jednu godinu, šest meseci i trinaest dana, računajući od 30. maja 201 1. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Novom Sadu Ki. 1845/11 od 31. maja 201 1. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, i tokom trajanja krivičnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.

Nakon donošenja prvostepene presude, pritvor je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu K. 2024/12 od 23. oktobra 201 2. godine produžen do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene prvostepenom presudom, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Apelacionog sud a u Novom sadu Kž2. 2509/12 od 1. novembra 201 2. godine odbijena je kao neosnovana žalb a branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv prvostepenog rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu K. 2024/12 od 23. oktobra 201 2. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog navedeno: da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je prema okrivljenom B. R . neophodno produžiti pritvor iz razloga predviđenih odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku; da iz spisa predmeta proizlazi da je do sada više puta osuđivan zbog imovinskih krivičnih dela, a „takođe je više puta prekršajno kažnjavan zbog prekršaja sa elementima nasilja“; da je „po sopstvenom priznanju prekršio meru zaštite od nasilja u porodici koja mu je određena presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, kojom mu je zabranjen pristup u porodičnu stambenu kuću u kojoj žive oštećeni, kao i prilaz oštećenoj D.M. na udaljenosti manjoj od 50 metara, uz uzdržavanje od svakog približavanja i uznemiravanja“; da iz „sadržine spisa predmeta odnosno iz izveštaja stručnog tima Centra za socijalni rad u Baču, kao i usmenog izjašnjenja direktora iste ustanove proizlazi da se šira porodica okrivljenog, kao i okolina iste – komšiluk i škola oko koje se okrivljeni stalno kreće, nalaze u visokom riziku od nasilništva okrivljenog koje kontinuirano traje već godinu i po dana i postaje sve jačeg intenziteta“; da su oštećena i članovi njene porodice takođe naveli da su u stalnom strahu od okrivljenog“; da „sve napred navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni ukoliko bi se našao na slobodi mogao ponoviti krivično delo, odnosno nastaviti sa vršenjem takvih ili sličnih dela“; da je pritvaranje okrivljenog neophodno radi vođenja krivičnog postupka, a da se ista svrha ne može ostvariti drugom merom.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je : da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se p ritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se j emči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP bilo je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 358. ZKP je, pored ostalog, bilo propisano: da ako se optuženi već nalazi u pritvoru a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 6) i stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor i da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.); da na zahtev optuženog, koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru, predsednik veća može optuženog rešenjem uputiti u ustanovu za izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude (stav 7.).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP bilo je propisano: da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno i da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

5. Ocenjujući razloge i navode u odnosu na istaknute povred e prava na ograničeno trajanje pritvora, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 31, člana 32. stav 1. i člana 36. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da iz same ustavne žalbe proizlazi da podnosilac isključivo ukazuje na postojanje povrede prava iz člana 31. stav 2. Ustava, odnosno da sud trajanje pritvora nije sveo na najkraće neophodno vreme. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosilaca o povredi prava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opavdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je nepravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 2024/12 od 23. oktobra 201 2. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen nakon izricanja prvostepene presude, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu K ž2. 2509/12 od 1. novembra 201 2. godine je, pored ostalog, navedeno da je podnosilac ustavne žalbe nepravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu osuđen zbog krivičnog dela nasilje u porodici, da je više puta prekršajno kažnjavan zbog prekršaja sa elementima nasilja, a da je, po sopstvenom priznanju, prekršio meru zaštite od nasilja u porodici koja mu je prethodno određena presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, da se šira porodica i komšiluk nalaze u visokom riziku od nasilništva okrivljenog koje je kontinuirano i traje godinu i po dana i da postaje sve jačeg intenziteta, te da su oštećena i članovi njene porodice u stalnom strahu od okrivljenog. Po mišljenju drugostepenog suda , „sve napred navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni ukoliko bi se našao na slobodi mogao ponoviti krivično delo, odnosno nastaviti sa vršenjem takvih ili sličnih dela“ i „da je pritvaranje okrivljenog neophodno radi vođenja krivičnog postupka, a da se ista svrha ne može ostvariti drugom merom“.

Po oceni Ustavnog suda, Apelacioni sud u Novom Sadu je osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupio je u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sud je u osporenoj odluci argumentovano obrazložio konkretne osobite okolnosti koje u ovom slučaju ukazuju da će ponoviti delo i ocenio da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe nakon izricanja prvostepene presude, te stoga Ustavni sud ne nalazi da je osporeno rešenje posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Imajući u vidu sve izloženo, nisu prihvatljive tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je „sasvim jasno da ne postoje okolnosti koje bi opravdale dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru“ i da je „prilikom odlučivanja o pritvoru sud pogrešno uzeo da postoje navedene okolnosti, te da ovaj osnov za određivanje pritvora uopšte ne postoji na strani okrivljenog“.

U pogledu navoda iz ustavne žalbe o tome da pritvor „traje već 19 meseci, a što je potpuno van svih pravnih standarda“, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti ovog navoda od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodio protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela nasilje u porodici pred Osnovnim sudom u Novom Sadu relativno složen, imajući u vidu činjenična i pravna pitanja koja je nadležni prvostepeni sud raspravljao i ocenjivao, te na osnovu kojih je potom doneo presudu. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je trajao jednu godinu , šest meseci i trinaest dana, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica, održan glavni pretres i doneta prvostepena presuda.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je nadležni sud sa primerenom hitnošću vodio predmetni krivični postupak, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je sud u osporenom rešenju naveo relevantne i dovoljne razloge zbog kojih je smatrao da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dosadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanja pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti