Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za priznavanje prava civilne žrtve rata. Postupak, nakon prethodne odluke Ustavnog suda, traje preko pet godina, uz višestruko vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9568/2019
09.12.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. P . iz Strmca kod Priboja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. decembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. P . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Opštinskom upravom opštine Priboj u predmetu broj 580-3/2012 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. P . iz Strmca kod Priboja je, 25. septembra 2019. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Beograda , Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u. 182/19 od 9. avgusta 2019. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u. 114/19 od 6. septembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, kao i prava zajemčenog članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ustavnom žalbom je osporeno rešenje Upravnog suda R4 u. 182/19 od 9. avgusta 2019. godine kojim je odbijen prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda U. 7830/19, kao i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž1. u. 114/19 od 6. septembra 2019. godine kojim je odbijena žalba koju je podnosilac izjavio protiv navedenog rešenja Upravnog suda.

Dopunom ustavne žalbe od 25. maja 2020. godine podnosilac je ukazao da mu je u upravnom postupku koji se vodi pred Opštinskom upravom opštine Priboj u predmetu broj 580-3/2012 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Podnosilac ustavne žalbe je 23. juna 2020. godine ukazao da su mu rešenjem Upravnog suda R4 u. 31/20 od 12. marta 2020. godine, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u. 38/20 od 27. maja 2020. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u. 45/20 od 1. juna 2020. godine, takođe, povređena napred navedena Ustavom zajemčena prava.

Osporenim rešenjem Upravnog suda R4 u. 31/20 od 12. marta 2020. godine odbijen je prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda U. 7830/19. Osporenim rešenjem Vrho vnog kasacionog suda Rž1 u. 38/20 od 27. maja 2020. godine odbijena je žalba koju je podnosilac izjavio zbog nepostupanja po prigovoru podnosioca radi ubrzanja postupka. Osporenim r ešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u. 45/20 od 1. juna 2020. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba podnosioca.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe je 10. jula 2012. godine podneo zahtev za priznavanje prava na mesečno novčano primanje, kao članu porodice civilne žrtve rata, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem Opštinske uprave Priboj broj 580-3/2012 od 8. oktobra 2012. godine.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 23. oktobra 2012. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike broj 580-02-01019/2012-11 od 3. aprila 2013. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 20. maja 2013. godine podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 8393/13 od 17. oktobra 2014. godine.

Podnosilac je 25. decembra 2014. godine izjavio ustavnu žalbu, koja je Odlukom Ustavnog suda Už- 9170/2014 od 30. juna 2016. godine usvojena, te je utvrđeno da je tom presudom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Navedenom Odlukom je poništena presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 8393/13 od 17. oktobra 2014. godine i određeno da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike broj 580-02-01019/2012-11 od 3. aprila 2013. godine. Odluka Ustavnog suda dostavljena je Upravnom sudu 3. avgusta 2016. godine.

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud - Odeljenje u Kragujevcu je, na sednici održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo presudu U. 11042/16, kojom je uvažio tužbu podnosioca, poništio rešenje drugostepenog organa i predmet vratio na ponovno odlučivanje.

Rešenjem drugostepenog organa uprave broj 580-02-01019/2012-11 od 30. decembra 2016. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja broj 580-3/2012 od 8. oktobra 2012. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 9. februara 2017. godine podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 1814/17 od 22. februara 2019. godine, poništen je navedeni konačni upravni akt i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, sa obrazloženjem da tuženi organ nije postupio u skladu sa primedbama iznetim u presudi U. 11042/16 od 20. oktobra 2016. godine, protivno odredbi člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima .

Rešenjem drugostepenog organa uprave broj 580-02-1019/2012-11 od 26. marta 2019. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja broj 580-3/2012 od 8. oktobra 2012. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 16. maja 2019. godine podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 7830/19 od 4. marta 2020. godine, poništen je navedeni konačni upravni akt i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, sa obrazloženjem da tuženi organ nije postupio u skladu sa primedbama iznetim u presudi U. 1814/17 od 22. februara 2019. godine, protivno odredbi člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br oj 111/09) propisano je: da kada sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje ponovnog rešavanja po žalbi, odnosno stanje ponovnog rešavanja po zahtevu stranke u prvostepenom postupku, ako je žalba bila zakonom isključena (stanje pre nego što je poništeni akt donet); da ako prema prirodi stvari u kojoj je nastao upravni spor treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da taj akt donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, pri čemu je nadležni organ vezan pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda u pogledu postupka (član 69.); da će ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud poništiti osporeni akt i sam rešiti upravnu stvar presudom, osim ako to nije moguće zbog prirode te stvari ili je inače puna jurisdikcija zakonom isključena; da presuda doneta u slučaju iz stava 1. ovog člana u svemu zamenjuje akt nadležnog organa; da a ko sud smatra da zbog prirode stvari ne može da sam reši upravnu stvar, dužan je da to posebno obrazloži (član 70. st. 1. do 3.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre ukazuje da upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 25. decembra 2014. godine, povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-9170/2014 od 30. juna 2016. godine, nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i organima uprave usledio nakon donošenja navedene odluke Ustavnog suda, već se radi o posebnom postupku u kome se odluka Suda izvršava. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio samo period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-9170/2014 od 30. juna 2016. godine Upravnom sudu, odnosno od 3. avgusta 2016. godine, pa do odlučivanja Ustavnog suda o ustavnoj žalbi izjavljenoj 25. septembra 2019. godine. Polazeći od navedenog, predmetni postupak nakon dostavljanja Odluke Ustavnog suda Upravnom sudu traje više od pet godina.

Prilikom ispitivanja da li je osporeni postupak okončan u najkraćem roku, uzeti su u obzir složenost predmeta postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje organa uprave i nadležnog suda, broj donetih odluka u tom postupku, kao i značaj istaknutog prava za podnosioca.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio da predmet nije bio činjenično i pravno složen.

Ustavni sud ukazuje na to da je odluka o zahtevu podnosioca za priznavanje prava na mesečno novčano primanje, kao članu porodice civilne žrtve rata, za njega bila od izuzetnog značaja.

Ustavni sud je ocenio da, imajući u vidu okolnosti slučaja, odnosno broj donetih odluka u tom periodu, podnosilac nije mogao ni doprineti trajanju postupka.

Ustavni sud konstatuje da su u navedenom periodu doneta dva rešenja drugostepenog organa uprave i čak tri presude Upravnog suda. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet Pavlyulynets protiv Ukrajine, predstavka broj 70767/01 od 6. septembra 2005. godine i Cvetković protiv Srbije, predstavka broj 17271/04 od 10. juna 2008. godine). Ustavni sud još jednom ponavlja da se osporeni postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda i ukazuje na to da se od Upravnog suda i organa uprave očekivalo da se o predmetu postupka odluči posebno ažurno. Upravni sud je dva puta konstatovao da je drugostepeni organ uprave postupio protivno odredbi člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odnosno da nije postupio u skladu sa primedbama suda iznetim u prethodno donetim presudama.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u upravnom postupku koji se vodi pred Opštinskom upravom opštine Priboj u predmetu broj 580-3/2012 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno trajanje predmetnog postupka koji je vođen u izvršenju odluke ovog suda. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnog organa uprave i suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu izjavljenu protiv pojedinačnih akata navedenih u ustavnoj žalbi, kao i u dopunama ustavne žalbe, a kojima je, u suštini, odlučivano o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je usvojio ustavnu žalbu podnosioca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te bi razmatranje ustavne žalbe u ovom delu bilo bespredmetno.

8. Imajući u vidu da postupak nije pravnosnažno okončan, to je Ustavni sud zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi, odbacio kao preuranjen, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. U vezi zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti, pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici : www.ustavni.sud.rs).

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti