Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akata o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv zaključka Poreske uprave o dozvoli ponavljanja postupka i odluka donetih u daljem toku. Sud je utvrdio da osporenim aktima nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke, već samo o procesnim uslovima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-957/2008
18.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljubice Marić izjavljena protiv zaključka Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala A Čačak broj 47-795-2006-034-2 od 17. marta 2007. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Regionalni centar Kragujevac broj 01-43101-1-00028/2007-3 od 23. aprila 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 3911/07 od 9. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubica Marić iz Beograda je 7. avgusta 2008. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih čl. 3, 21, 22, 23, 32, 36, 40, 58, 60, 67, 83, 197. i 198. Ustava Republike Srbije, kao i dopunu ustavne žalbe 17. novembra 2008. godine i 16. decembra 2008. godine.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, između ostalog, navela: da je osporenim zaključkom po službenoj dužnosti dozvoljeno ponavljanje postupka okončanog rešenjem Poreske uprave Filijala A Čačak broj 431-2/7521 od 15. aprila 2003. godine, bez obrazloženja koje su nove činjenice i dokazi osnov ponavljanja postupka, koji je obim ponavljanja i propis na osnovu koga je dozvoljeno ponavljanje; da joj kao stranci nije dozvoljeno da učestvuje u postupku, a koju povredu pravila postupka nije cenio ni Vrhovni sud Srbije prilikom donošenja osporene presude; da joj dokazi na osnovu kojih se ponavlja postupak, kao i odgovor drugostepenog organa, nikada nisu dostavljeni, na koji način joj je uskraćeno da se upozna sa njihovom sadržinom i da se na iste izjasni; da pravnosnažno i konačno rešenje nisu isti pojmovi, te da je uslov za ponavljanje postupka, u skladu sa članom 239. Zakona o opštem upravnom postupku, konačno rešenje; da je podnositeljka ustavne žalbe kao advokat, osporenom presudom izjednačena sa preduzetnikom. Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene pojedinačne akte, obustavi ponavljanje postupka i utvrdi pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala A Čačak donelo osporeni zaključak broj 47-795-2006-034-2 od 17. marta 2007. godine kojim je dozvoljeno ponavljanje, po službenoj dužnosti, postupka okončanog rešenjem Poreske uprave Filijala A Čačak broj 431-2/7521 od 15. aprila 2003. godine, kojim je advokatu Ljubici Marić, ovde podnositeljki ustavne žalbe, utvrđena akontacija poreza na dohodak građana na paušalno utvrđen prihod za period od 1. januara 2003. godine do 31. decembra 2003. godine.

Protiv navedenog zaključka kojim je određeno ponavljanje postupka, podnositeljka ustavne žalbe je izjavila žalbu drugostepenom organu uprave, Ministarstvu finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Regionalni centar Kragujevac, koje je osporenim rešenjem broj 01-43101-1-00028/2007-3 od 23. aprila 2007. godine odbilo žalbu kao neosnovanu.

Podnositeljka ustavne žalbe je protiv konačnog upravnog akta podnela tužbu u upravnom sporu. Vrhovni sud Srbije, na sednici održanoj 9. aprila 2008. godine doneo osporenu presudu U. 3911/07 kojom je tužba odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da je pravilno postupio drugostepeni organ uprave kada je odbio žalbu kao neosnovanu, s obzirom da je zaključak prvostepenog upravnog organa donet bez povrede pravila postupka, kao i da je činjenično stanje pravilno utvrđeno, te da je drugostepeni organ za svoju odluku dao dovoljne i jasne razloge koje je prihvatio i Vrhovni sud Srbije.

4. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe osporava pojedinačne akte kojima je odlučeno da se po službenoj dužnosti dozvoli ponavljanje postupka okončanog rešenjem Poreske uprave Filijala A Čačak broj 431-2/7521 od 15. aprila 2003. godine, kojim je advokatu Ljubici Marić, ovde podnositeljki ustavne žalbe, utvrđena akontacija poreza na dohodak građana na paušalno utvrđen prihod za period od 1. januara 2003. godine do 31. decembra 2003. godine. Podnositeljka ustavne žalbe, između ostalog, smatra da joj je osporenim aktima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ostalim odredbama Ustava, na koje se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da pred Ustavom i zakonom svi su jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na otklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite (član 23. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da je stan nepovrediv (član 40. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada; da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći, kao i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60.); da pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom (član 67. stav 2.); da je preduzetništvo slobodno i da se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije (član 83.); da zakoni i drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo (član 197. stav 1.); da pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu i da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198.).

U upravnom postupku i upravnom sporu koji su prethodili podnošenju ustavne žalbe nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe, već je o poreskoj obavezi podnositeljke ustavne žalbe odlučivano u upravnom postupku koji je okončan rešenjem Poreske uprave Filijala A Čačak broj 431-2/7521 od 15. aprila 2003. godine. S obzirom na to da osporenim pojedinačnim aktima nije odlučivano o postojanju ili visini poreske obaveze podnositeljke ustavne žalbe, nego se samo odlučivalo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi da se po službenoj dužnosti ponovi postupak utvrđivanja poreza na dohodak građana na paušalno utvrđen prihod za period od 1. januara 2003. godine do 31. decembra 2003. godine, Ustavni sud smatra da je ustavna žalba u odnosu na navodne povrede člana 32. Ustava, te i drugih, u ustavnoj žalbi navedenih povreda Ustavom zajemčenih prava, ratione materiae nedozvoljena. U vezi sa tim, Ustavni sud se poziva na stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine) i isti stav koji je ovaj sud zauzeo u svojoj Odluci broj Už – 296/2008 od 26. novembra 2009. godine.

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za odlučivanje.

Polazeći od izloženog, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akata o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti