Usvajanje ustavne žalbe zbog neadekvatne naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, jer dosuđena naknada nematerijalne štete zbog dugog trajanja stečajnog postupka nije bila adekvatna. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu od 500 evra, umanjenu za već isplaćene iznose.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-958/2020
29.09.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. R . iz Vršca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. R . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 511/19 od 26. novembra 2 019. godine podnosiocu us tavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. R . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 511/19 od 26. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . iz Vršca je, 21. januara 2020. godine, preko punomoćnika M. R , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalb u protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 511/19 od 26. novembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rehabilitaciju i naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz čl. 32, 35. i 36. Ustava Republike Srbije.

Osporenom presud om Višeg suda u Pančevu je pravnosnažno odlučeno o tužbi podnosioca ustavn e žalb e radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10, a koja je protiv Republike Srbije podnet a u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznos u od 47.026,16 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate .

Iz ustavne žalb e proizlazi da podnosilac smatra da novčani iznos dosuđen osporenom presudom kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnosioca n a suđenje u razumnom roku ne može predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su osporenom presudom Višeg suda u Pančevu povređena prava podnosioca iz čl. 32, 35. i 36. Ustava, te da mu dosudi nematerijalnu štetu u iznosu od 100.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana utvrđenja pa do isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalb u i priloženu dokumentaciju, kao i u spise predmeta Osnovnog suda u Vršcu Prr. 2/19, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Pančevu R4. St. 28/18 od 5. marta 2018. godine usvojen je prigovor radi ubrzavanja postupka podnosioca u stavne žalb e, te je utvrđeno da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom DP „V .“ po Vršac u predmetu St. 40/10, a u kome je podnosilac prijavio svoj a potraživanj a iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su mu u tom postupku priznata.

Podnosilac ustavne žalbe je, zatim, 10. avgusta 2018. godine podneo tužbu radi novčanog obeštećenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, zahtevajući novčano obeštećenje u iznosu od 100.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P. 1573/18 od 9. oktobra 2018. godine, prvim stavom izreke , delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezana tužena Republika Srbija, Privredni sud u Pančevu da mu isplati iznos od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe preko dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa od 100.000 dinara, dok je trećim stavom izreke odlučeno o troškovima postupka.

Postupajući po žalbi tužene, Viši sud u Pančevu je 15. januara 2019. godine ukinuo presudu Osnovnog suda u Vršcu P. 1573/18 od 9. oktobra 2018. godine u stavu prvom i trećem izreke, a predmet uputio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Podnosilac ustavne žalbe nije izjavio žalbu protiv drugog stava izreke prvostepene presude, pa je presuda u tom delu postala pravnosnažna.

Presudom Osnovnog suda u Vršcu Prr. 2/19 od 25. februara 2019. godine, a kojom je odlučeno o preostalom delu tužbenog zahteva podnosioca, delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe pa je obavezana tužena da mu isplati iznos od 50.000 dinara na ime novčanog obeštećenja, sa zakonskom zateznom kamatom (prvi stav izreke), dok je u drugom stavu izreke odbijen tužbeni zahtev podnosica preko dosuđenog iznosa od 50.000 dinara pa do traženog iznosa od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije .

Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Prr. 2/19 od 11. jula 2019. godine ispravljena je presuda Osnovnog suda u Vršcu Prr. 2/19 od 25. februara 2019. godine, tako što je navedeno da u stavu drugom izreke umesto reči „od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije“ treba da stoje reči „od 100.000 dinara“,

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Viši sud u Pančevu je osporenom presudom Gžrr. 511/19 od 26. novembra 2019. godine potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke u delu kojim je obavezana tužena da mu isplati iznos od 47.026,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, dok je preinačena u preostalom delu prvog stava izreke i u drugom stavu izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca preko dosuđenog iznosa od 47.026,16 dinara pa do iznosa od 59.331,60 dinara, koliko iznosi nerešeni deo tužbenog zahteva. Istovremeno je ukinuto rešenje o ispravci Osnovnog suda u Vršcu Prr. 2/19 od 11. jula 2019. godine. U obrazloženju rešenja je konstatovano da je u prethodnoj fazi postupka odbijen tužbeni zahtev tužioca za iznos od 40.668,40 dinara, te da taj deo nije pobijan žalbom, zbog čega je postao pravnosnažan, što znači da je predmet odlučivanja u ovoj fazi postupka iznos od 59.331,60 dinara.

4. Odlučujući o ustavnoj žalb i u delu izjavljenom protiv presud e Višeg suda u Pančevu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnja podnosioca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva na navodu da je visina novčanog obeštećenja koja mu je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosioca, a koji se odnose na osporenu presud u, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už- 277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a polazeći od toga da je podnosiocu u stavne žalb e povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat i svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu osporenom presudom Višeg suda u Pančevu, kojom mu je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. 40/10 pravnosnažno dosuđen iznos od 47.026,16 dinara, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosioca ustavne žalb e na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Međutim, prilikom dosuđivanja iznosa nematerijalne štete u ovakvim slučajevima , Ustavni sud je ograničen, kako zahtevom iz ustavne žalbe, tako i zahtevom iz parničnog postupka za isplatu novčanog obeštećenja, što znači da podnosilac u postupku po ustavnoj žalbi ne može zahtevati nematerijalnu štetu u iznosu koji je veći od iznosa novčanog obeštećenja koji je zahtevao u parničnom postupku. Takođe, podnosilac je dužan da pre izjaljivanja ustavne žalbe iskoristi sva dostupna pravna sredstva za zaštitu prava, što u konkretnom slučaju znači da je podnosilac trebalo da izjavi žalbu protiv odbijajućeg dela tužbenog zahteva. Naime, podnosilac je u predmetnom parničnom postupku zahtevao novčano obeštećenje u iznosu od 100.000 dinara, pri čemu je prvom prvostepenom presudom njegov zahtev usvojen u iznosu od 500 evra, dok je u iznosu preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 100.000 dinara njegov zahtev odbijen, pri čemu podnosilac protiv ove presude nije izjavio žalbu, te je ista u odbijajućem delu postala pravn osnažna. Na taj način, podnosilac nije iskoristio zakonom propisana pravna sredstva u pogledu predmetnog dela zahteva , odnosno nije pružio mogućnost sudovima da isprave eventualnu povredu prava i da usvoje njegov tužbeni zahtev u punom iznosu.

Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, krećući se u granicama dela tužbenog zahteva u odnosu na koji je podnosilac iskoristio zakonom propisana pravna sredstva, utvrdio pravo podnosioca u stavne žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 511/19 od 26. novembra 2019. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalb e eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Nakon što je podnosiocu utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalb e u odnosu na istaknut u povred u prava iz čl . 35. i 36. Ustava, te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalb u odbacio, rešavajući kao u drugom delu tač ke 1. izreke.

7. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog neadekvatne naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti