Poništaj rešenja Višeg suda zbog onemogućavanja zaštite prava

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu R. K. i poništio rešenje kojim je odbačen njegov prigovor za ubrzanje izvršnog postupka. Sud je potvrdio da prelazak predmeta javnom izvršitelju ne čini postupak okončanim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. K. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. K. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 293/21 od 17. juna 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 293/21 od 17. juna 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj zbog nepostupanja Prvog osnovnog suda u Beogradu po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred istim sudom u predmetu Iv. 587259/10.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. K. iz Beograda je 7. jula 2021. godine, preko punomoćnika B. M, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 293/21 od 17. juna 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, te da je pogrešna ocena Višeg suda u Beogradu da se radi o okončanom predmetu, jer je predmet samo ustupljen javnom izvršitelju radi daljeg sprovođenja izvršenja. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i naknadi mu nematerijalnu štetu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 1. februara 2021. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu Iv. 587259/10, ističući da je predlog za izvršenje podnet još 2007. godine i da „predlog za izvršenje još nije dostavljen dužniku“, zbog čega predlagač kao dužnik trpi enormnu štetu, jer mu teče zakonska zatezna kamata.

Imajući u vidu da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru predlagača u roku od dva meseca, predlagač je podneo žalbu na osnovu odredaba čl. 14. i 15. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine.

Viši sud u Beogradu je 17. juna 2021. godine doneo osporeno rešenje Ržg. 293/21, kojim je odbacio prigovor predlagača radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu utvrđeno da je okončan postupak pred tim sudom donošenjem zaključka Iv. 587259/10 od 3. marta 2021. godine, nakon čega je postupak nastavljen pred javnim izvršiteljem; da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine propisano da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča; da je imajući u vidu da je postupak izvršenja pred sudom okončan, drugostepeni sud ocenio da se po predmetnom prigovoru ne može postupati, zbog čega je odlučio kao u izreci.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koje su važile u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se pobija rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 293/21 od 17. juna 2021. godine sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 587259/10. Ustavni sud je utvrdio da se obrazloženje osporenog akta praktično zasniva na oceni da sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, ne može da ceni razumnost dužine trajanja izvršnog postupka kada se predmet nalazi u fazi sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji se primenjuje na predmetni izvršni postupak povodom koga je uložen prigovor, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine osporenog rešenja i dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu proizlazi da se predmetni izvršni postupak najpre vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, a potom i Prvim osnovnim sudom u Beogradu počev od 2010. godine nakon formiranja nove mreže sudova, pa da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem i da u toj izvršnoj stvari nije donet bilo kakav akt o okončanju izvršnog postupka na jedan od dva zakonom propisana načina.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Beogradu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se radi o okončanom izvršnom postupku. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 293/21 od 17. juna 2021. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj u smislu odredaba čl. 14. i 15. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Uzimajući u obzir da je poništeno osporeno rešenje u ovoj ustavnopravnoj stvari, te da će prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka biti predmet ponovnog razmatranja od strane Višeg suda u Beogradu, to Ustavni sud nije posebno cenio navode podnosioca o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz člana 36. Ustava.

7. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je uzeo u obzir da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog rešenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovan ovaj zahtev, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Poništaj rešenja Višeg suda zbog onemogućavanja zaštite prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti