Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv krivičnih presuda. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene odluke, a ne od odluke javnog tužioca o inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Bogdanova iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milana Bogdanova izjavljena protiv rešenja Sekretarijata za imovinsko pravne poslove Grada Beograda broj 360.1-288/07 od 20. novembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Bogdanov iz Beograda je izjavio Ustavnom sudu 17. januara 2008. godine „žalbu" protiv rešenja Sekretarijata za imovinsko pravne poslove Grada Beograda broj 360.1-288/07 od 20. novembra 2007. godine.
Imajući u vidu sadržinu navedene „žalbe" u kojoj se podnosilac ustavne žalbe pozvao na odredbu člana 170. Ustava Republike Srbije, kao i nadležnosti Ustavnog suda utvrđene odredbama čl. 167. i 170. Ustava, Ustavni sud je ocenio da po ovom podnesku treba postupati kao po ustavnoj žalbi.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su prethodno iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.
3. Prema odredbi člana 7. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ", broj 46/96), upravni spor se može pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu (stav 1.) i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku (stav 2.).
4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba izjavljena protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu, odnosno protiv rešenja Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda protiv koga je podnosilac ustavne žalbe mogao pokrenuti upravni spor. Osporeno rešenje sadrži pouku o pravnom sredstvu u kojoj je navedeno da se protiv osporenog rešenja može pokrenuti upravni spor tužbom koja se podnosi neposredno Okružnom sudu u Beogradu-Veću za upravne sporove, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba podneta pre nego što su iscrpljena sva zakonom dopuštena pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po ovoj ustavnoj žalbi.
5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić