Odbačaj ustavne žalbe zbog osporavanja činjeničnog stanja i primene prava
Kratak pregled
Ustavni sud je dozvolio povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka, ali je ustavnu žalbu odbacio. Utvrđeno je da podnosilac ustavnom žalbom osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, što ne predstavlja ustavnopravno pitanje, već stvar zakonitosti koju cene redovni sudovi.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Edvarda Markovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je
R E ŠE Nj E
1. Dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.
2. Odbacuje se ustavna žalba Edvarda Markovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Subotici P. 1011/07 od 4. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Subotici Gž. 528/08 od 16. maja 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Edvard Marković iz Subotice je, preko punomoćnika Miodraga Batinića, advokata iz Subotice, 6. avgusta 2008. godine izjavio ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Subotici P. 1011/07 od 4. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Subotici Gž. 528/08 od 16. maja 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje garantovanog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na jednaku zaštitu prava garantovanog članom 36. stav 1. Ustava. Podnosilac navodi da su sudovi osporene presude doneli uz bitne povrede Ustava i zakona, „bez i jednog validnog dokaza, uz zanemarivanje ili neutvrđivanje matrijalnih dokaza“, pri čemu je, po mišljenju podnosioca, činjenično stanje u predmetu utvrđeno na osnovu kontradiktornih, konfuznih i pristrasnih izjava zainteresovanih svedoka. Od Ustavnog suda traži da utvrdi povrede navedenih prava i poništi osporene presude.
Uz ustavnu žalbu, punomoćnik podnosioca je podneo i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe. U predlogu je navedeno da je punomoćnik podnosioca osporenu drugostepenu presudu primio 27. juna 2008. godine, a da je ustavnu žalbu izjavio 6. avgusta 2008. godine, nakon isteka zakonskog roka. Kao razlog za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe, punomoćnik navodi da u periodu od 26. jula do 31. jula 2008. godine, zbog bolesti, nije bio sposoban za rad, o čemu je dostavio i specijalistički nalaz lekara.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.).
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedan od uslova za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljena u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta koji se osporava, pri čemu će Ustavni sud dozvoliti podnosiocu ustavne žalbe povraćaj u pređašnje stanje samo ako je ovaj rok propušten iz opravdanih razloga.
3. Ustavni sud je utvrdio da je punomoćnik podnosioca u predlogu za povraćaj u pređašnje stanje naveo razloge za propuštanje roka za blagovremeno izjavljivanje ustavne žalbe i o tome dostavio dokaze, koje je Ustavni sud ocenio kao opravdane.
Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, pa je, saglasno odredbi člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom Sudu, rešeno kao u tački 1. izreke
4. U toku postupka prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti:
Osporenom presudom Opštinskog suda u Subotici P. 1011/07 od 4. februara 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca „Pont Co“ d.o.o. iz Subotice kojim je obavezan tuženi Edvard Marković, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužiocu isplati iznos d 29.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 1. jula 2006. godine do isplate, u roku od 8 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.884,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 4. februara 2008. godine do isplate, u roku od 8 dana od dana pravosnažnosti presude.
Osporenom presudom Okružnog suda u Subotici Gž. 528/08 od 16. maja 2008. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Opštinskog suda u Subotici P. 1011/07 od 4. februara 2008. godine.
5. Pravo na pravično suđenje, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, u članu 32. stav 1. Ustava svakome jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona sledi da u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud isključivo utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, te se stoga navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima, kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje.
Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, pozivajući se na povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 36. stav 1. Ustava, osporava sprovedni dokazni postupak, ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje.
Ustavni sud je konstatovao da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može, kao instancioni sud, ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i primene prava, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno ili arbitrerno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da je, po slobodnom sudijskom uverenju, pravo sudova u parničnom postupku da nakon sprovedenog dokaznog postupka, kako i na osnovu rezultata celokupnog postupka, ocene kojim će izvedenim dokazima pokloniti poverenje i koje će činjenice uzeti za dokazane i utvrđene.
Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji dovode u sumnju pravičnost sprovedenog parničnog postupka i koji bi ukazivali na postojanje povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava
Takođe, po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije dostavo dokaze o drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji koji bi ukazali na povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom iz člana 36. stav 1. Ustava.
Kako u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi i pruženi dokazi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, kao i da u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi o pristrasnosti sudova koji su doneli osporene odluke, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić