Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o porezima na registrovano oružje

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Propisivanje poreza na registrovano oružje je u domenu zakonodavne vlasti, a sud nije nadležan da ocenjuje celishodnost poreske politike ili međusobnu saglasnost zakona.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Markovića iz Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Markovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu broj I. 1414/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2569/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Marković iz Lebana je 12. juna 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu broj I. 1414/07.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I. 2569/2010 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 28. marta 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Lebanu Kv. 12/07, K. 32/07 od 1. marta 2007. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 1414/07 od 3. aprila 2007. godine određeno je izvršenje radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv izvršnog dužnika S.J. iz Leskovca, i to zabranom na ½ plate koju izvršni dužnik ostvaruje kod Muzičke škole "Stanislav Binički" u Leskovcu, te je naloženo ovoj školi da isplaćuje izvršnom poveriocu iznos od ½ mesečne plate izvršnog dužnika do konačne isplate, izvršnom dužniku je zabranjeno da raspolaže delom plate za koji je određeno izvršenje i određeno je da je dostavljanjem ovog rešenja Muzičkoj školi "Stanislav Binički" u Leskovcu sprovedena zabrana na ½ plate izvršnog dužnika.

Izvršni dužnik je 13. aprila 2007. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, koja je rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 1846/07 od 13. septembra 2007. godine odbijena kao neosnovana.

Podneskom od 19. juna 2007. godine izvršni poverilac je predložio izmenu rešenja o izvršenju u delu koji se odnosi na način isplate novčanog potraživanja, tako da se isplata dugovanog iznosa izvrši na tekući račun izvršnog poverioca, pa je Opštinski sud u Leskovcu doneo rešenje I. 1414/07 od 11. decembra 2007. godine kojim je određeno da se menja rešenje o izvršenju I. 1414/07 od 3. aprila 2007. godine, na način na koji je predložio izvršni poverilac.

Izvršni dužnik je 22. januara 2008. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, koja je rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 861/08 od 23. maja 2008. godine odbijena kao neosnovana.

Podneskom od 15. oktobra 2008. godine direktor Muzičke škole "Stanislav Binički" u Leskovcu obavestio je Opštinski sud u Leskovcu da je izvršnom dužniku 3. juna 2008. godine otkazan ugovor o radu.

Podneskom od 15. oktobra 2008. godine izvršni poverilac je predložio izmenu rešenja o izvršenju, tako što će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, pa je rešenjem Opštinskom suda u Leskovcu I. 3506/08 od 28. oktobra 2008. godine izmenjeno rešenje o izvršenju I. 1414/07 od 3. aprila 2007. godine, na način na koji je predložio izvršni poverilac.

Izvršni dužnik je 10. novembra 2008. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, koja je rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3643/08 od 22. decembra 2008. godine odbijena kao neosnovana.

Sudski izvršitelj je deset puta izlazio do stana dužnika radi sprovođenja izvršenja (17. i 26. februara, 9. marta, 27. aprila, 11. i 26. maja, 4. juna, 10. avgusta, 14. septembra i 28. oktobra 2009. godine), ali izvršni dužnik nije bio zatečen na licu mesta. Podnosilac ustavne žalbe je 30. juna 2010. godine podneo zahtev za izuzeće sudskog izvršitelja, koji je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 2569/10 od 16. jula 2010. godine odbijen kao neosnovan.

Zaključkom Osnovnog suda u Leskovcu I. 2569/10 od 10. januara 2011. godine određeno je da će se popis, procena i oduzimanje stvari u stanu dužnika izvršiti 11. februara 2011. godine i naloženo je dužniku da omogući sprovođenje izvršenja. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 2569/10 od 11. februara 2011. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv zaključka tog suda od 10. januara 2011. godine. Izvršni dužnik je protiv ovog rešenja podneo žalbu 18. februara 2011. godine, koja je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 506/11 od 1. septembra 2011. godine odbijena kao neosnovana.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da izvršnim radnjama u stanu izvršnog dužnika kojima ne prisustvuje izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna građanina, da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina (član 56. st. 2. i 3.); da je u toku postupka izvršenja nadležni organ unutrašnjih poslova dužan da pruži sudskom izvršitelju svu pomoć neophodnu za sprovođenje izvršenja, da je u slučaju nepostupanja organa unutrašnjih poslova po zahtevu sudskog izvršitelja za pružanje pomoći u sprovođenju izvršenja, sud dužan da o tome obavesti Ministarstvo unutrašnjih poslova (član 57. st. 2. i 5.); da će sudski izvršitelj, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima; ako izvršnom dužniku rešenje o izvršenju nije moglo da se preda prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno, po opštim pravilima o dostavljanju, da će se o vremenu i mestu popisa obavestiti izvršni poverilac, ako je to tražio, da odsustvo stranaka ne sprečava da se pristupi popisu, kao i da će se o izvršenom popisu obavestiti stranka koja nije prisustvovala popisu (član 72.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak radi prinudne naplate novčanog potraživanja koje je pravnosnažno dosuđeno podnosiocu ustavne žalbe otpočeo 28. marta 2007. godine i da je još uvek u toku. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak traje preko četiri i po godine.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ne zavisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova koji vode postupak.

Ispitujući da li su i koliki uticaj navedeni činioci imali na osporeni postupak, Ustavni sud nije došao do zaključka da u izvršnom postupku ima složenih pitanja koja bi mogla značajnije uticati na njegovu dužinu. Sa druge strane, po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju izvršnog postupka, iako je u više navrata tražio promenu sredstva izvršenja, imajući u vidu da je ovakvo ponašanje podnosioca ustavne žalbe u dobroj meri posledica nesprovođenja izvršenja na prethodno određenim sredstvima. Izvršni poverilac je, upravo u cilju ubrzanja postupka izvršenja, više puta podnosio urgencije i pritužbe na rad suda kako bi se izvršenje donetog rešenja i sprovelo. Ustavni sud je utvrdio da je prvo rešenje o izvršenju doneto 3. aprila 2007. godine. Nakon što je 28. oktobra 2008. godine sud, po predlogu izvršnog poverioca, doneo rešenje da će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, sudski izvršitelj je deset puta izlazio do stana dužnika radi sprovođenja izvršenja (17. i 26. februara, 9. marta, 27. aprila, 11. i 26. maja, 4. juna, 10. avgusta, 14. septembra i 28. oktobra 2009. godine), ali izvršenje nije sprovedeno jer izvršni dužnik nije bio zatečen na licu mesta. Ustavni sud je našao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po Zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje određeno donetim rešenjem sprovelo do kraja. Naime, odredbom člana 56. stav 2. Zakona o izvršnom postupku propisano je da će se izvršenje sprovesti u stanu izvršnog dužnika i u slučaju da tome ne prisustvuju izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, s tim što se u tom slučaju predviđa obaveza prisustvovanja dva punoletna građanina. Odredbom stava 3. ovog člana Zakona propisano je da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina. Međutim, sudski izvršitelj nije tako postupio, već je zbog toga što čak deset puta nikog nije zatekao u stanu gde je izvršenje trebalo sprovesti, zakazana izvršenja odlagao.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud ocenjuje da je nadležni sud ažurno postupao po predlogu podnosioca ustavne žalbe u smislu blagovremenog donošenja odgovarajućeg rešenja, ali da, nasuprot tome, nije činio ništa da doneta rešenja sprovede, što ima za posledicu da se i posle četiri i po godine ovaj izvršni postupak zapravo nalazi na samom početku. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, dosadašnje trajanje sudskog postupka nerazumno dugo, i odgovornost za to, pre svega, snose nadležni sudovi pred kojima se postupak vodio, odnosno pred kojima se vodi.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu broj I. 1414/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2569/10. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Imajući u vidu činjenicu da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan i da je podnosilac ustavne žalbe postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete i otklanjanje posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete i nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tač. 2. i 3. izreke.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o porezima na registrovano oružje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti