Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pokrenutom radi isplate dodataka na platu. Postupak, nakon prethodne odluke Ustavnog suda, traje nepune četiri godine i još nije okončan, što je nerazumno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milomira Tešića, Vidana Damnjanovića, Joviše Vasića, Radana Božića, Petra Nikolića, Nenada Ristića, Boriše Despotovića, Milenka Petrovića, Dragana Petkovića, Radeta Đukića, Slobodana Jovanovića, Ljubiše Pavlovića, Tihomira Avramovića, Željka Jovanovića, Dragana Jokića, Vladimira Simića, Zorana Nikolića, Dragana Vasića, Miladina Blagojevića, Vlade Jovanovića, Miroljuba Maksimovića, Milana Nikolića, Svetislava Tešića, Gorana Jokanovića, Milana Stamenića i Ljubiše Dodića, svih iz Bajine Bašte, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milomira Tešića, Vidana Damnjanovića, Joviše Vasića, Radana Božića, Petra Nikolića, Nenada Ristića, Boriše Despotovića, Milenka Petrovića, Dragana Petkovića, Radeta Đukića, Slobodana Jovanovića, Ljubiše Pavlovića, Tihomira Avramovića, Željka Jovanovića, Dragana Jokića, Vladimira Simića, Zorana Nikolića, Dragana Vasića, Miladina Blagojevića, Vlade Jovanovića, Miroljuba Maksimovića, Milana Nikolića, Svetislava Tešića, Gorana Jokanovića, Milana Stamenića i Ljubiše Dodića i utvrđuje da je podnosiocima ustavne žalbe u postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Užicu u predmetu broj 120-1-38/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocima ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milomir Tešić, Vidan Damnjanović, Joviša Vasić, Radan Božić, Petar Nikolić, Nenad Ristić, Boriša Despotović, Milenko Petrović, Dragan Petković, Rade Đukić, Slobodan Jovanović, Ljubiša Pavlović, Tihomir Avramović, Željko Jovanović, Dragan Jokić, Vladimir Simić, Zoran Nikolić, Dragan Vasić, Miladin Blagojević, Vlade Jovanović, Miroljub Maksimović, Milan Nikolić, Svetislav Tešić, Goran Jokanović, Milan Stamenić i Ljubiša Dodić, svi iz Bajine Bašte, podneli su 23. septembra 2013. godine, preko punomoćnika Jasmine Mihailović, advokata iz Valjeva, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zaječenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Užicu u predmetu broj 120-1-38/15. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Užicu broj 120-1-38/15, kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Predmetni upravni postupak pokrenut je 16. aprila 2008. godine, zahtevom podnosilaca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dan državnog i verskog praznika, u periodu od 16. aprila 2005. godine do 16. aprila 2008. godine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Užicu je 3. juna 2008. godine donelo rešenje broj 112-1-123/08, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu navedenih dodatka na platu. Protiv ovog rešenja podnosioci ustavne žalbe su izjavili žalbu, koja je rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-205/2008-01 od 7. jula 2008. godine odbijena kao neosnovana. Vrhovni sud Srbije je 10. juna 2009. godine, odlučujući o tužbi podnosilaca izjavljenoj protiv navedenog rešenja Žalbene komisije Vlade, doneo presudu U. 5927/08, kojom je tužbu odbio kao neosnovan u.

Jedan od podnosilaca ustavne žalbe, Milomir Tešić iz Bajine Bašte, protiv označene presude je izjavio ustavnu žalbu. Odlukom Ustavnog suda broj Už-1993/2009 od 7. marta 2012. godine usvojena je njegova ustavna žalba i utvrđeno da je presudom Vrhovnog suda Srbije U. 5927/08 od 10. juna 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te je poništena navedena presuda Vrhovnog suda Srbije i određeno da Upravni sud donese novu odluku po tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade Republike Srbije broj 120-01-205/2008-01 od 7. jula 2008. godine, kao i da predmetna Odluka Ustavnog suda ima dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji. Odluka Ustavnog suda dostavljena je 3. aprila 2012. godine Upravnom sudu .

Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud je, na sednici održanoj 20. marta 2014. godine, doneo presudu U. 4291/12, kojom je uvažena tužba podnosioca ustavne žalbe Milomira Tešića i poništeno rešenje Žalbene komisije Vlade broj 120-01-205/2008-01 od 7. jula 2008. godine. Postupajući u izvršenju odluke Upravnog suda, drugostepeni organ je doneo rešenje broj 120-01-247/2014-01 od 14. jula 2014. godine, kojim je usvojio žalbu podnosilaca ustavne žalbe i poništio prvostepeno rešenje od 3. juna 2008. godine, a predmet vratio istom organu na ponovni postupak.

Podnosioci ustavne žalbe su 2. marta 2015. godine podneli žalbu zbog nedonošenja rešenja prvostepenog organa u ponovnom potupku, nakon čega je taj organ doneo rešenje broj 120-1-38/15 od 9. marta 2015. godine, kojim je odbio kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe. U postupku po žalbi izjavljenoj protiv označenog prvostepenog rešenja, Žalbena komisija Vlade je 22. maja 2015. godine donela rešenje broj 120-01-100/2015-01, kojim je odbila žalbu kao neosnovanu.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosioci ustavne žalbe su 2. jula 2015. godine podneli tužbu Upravnom sudu, o kojoj se i dalje odlučuje u predmetu tog suda U. 9921/15.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud najpre ukazuje da je, u konkretnom slučaju, cenio samo period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-1993/2009 od 7. marta 2012. godine Upravnom sudu, odnosno od 3. aprila 2012. godine, pa do odlučivanja Ustavnog suda o ovoj ustavnoj žalbi. Takav stav je Sud zauzeo u Odluci Už-3201/2011 od 13. marta 2014. godine, istakavši da postupak koji se vodi pred Upravnim sudom nakon donošenja Odluke Ustavnog suda nije deo upravnog postupka vođenog po zahtevu podnosilaca ustavne žalbe, već se radi o posebnom postupku kojim se izvršava Odluka Ustavnog suda, te da nisu ispunjene pretpostavke da se trajanje ova dva postupka jedinstveno posmatra. Ustavni sud, s tim u vezi, konstatuje da predmetni postupak, nakon dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už – 1993/2009 od 7. marta 2012. godine Upravnom sudu, traje nepune četiri godine i da još nije okončan.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova koji vode upravni spor, kao i značaja istaknutog prava za podnosioce, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioce, te da su oni imali interes da se o tom zahtevu efikasno odluči, imajući u vidu da postavljenim zahtevom potražuju određene novčane naknade po osnovu rada. Ustavni sud je ocenio i da podnosioci svojim ponašanjem nisu doprineli navedenoj dužini trajanja osporenog postupka.

Međutim, ispitujući postupanje nadležnih organa, odnosno sudova, Ustavni sud je konstatovao da je u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Upravni sud odlučivao nepune dve godine, da su nakon presude tog suda donete dve odluke u upravnom postupku i da osporeni postupak još nije okončan.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je reč o postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda, koji je usledio nakon poništavanja odluke kojom je predmetni upravni postupak pravnosnažno okončan, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog navedenog postupanja organa uprave i nadležnog suda koji je odlučivao u upravnom sporu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić