Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje osam godina, i dosudio naknadu nematerijalne štete. Naloženo je nadležnim organima da hitno okončaju postupak.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-9609/2012
21.02.2013.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Aktiva“ d.o.o. iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21 . februara 2013. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „Aktiva“ d.o.o. i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Ministarstvom trgovine – Sektor tržišne inspekcije – Odeljenje Smederevo u predmetu broj 334-00-32/2005-06, a sada se vodi pred Ministarstvom spoljne i unutra šnje trgovine i telekomunikacija, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
O b r a z l o ž e nj e
1. Privredno društvo „Aktiva“ d.o.o. iz Leskovca podnelo je 17. decembra 2012. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku označenom u tački 1. izre ke. Podnosilac ističe i povredu prava iz čl. 6. i 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi da je 31. januara 2005. godine tržišni inspektor nadležnog ministarstva doneo rešenje o oduzimanju robe od podnosioca, da predmetni upravni postupak traje skoro osam godina i da je podnosilac 20. novembra 2012. godine podneo U pravnom sudu petu tužbu u upravnom sporu, o kojoj još nije odlučeno.
Podnosilac ustavne žalbe detaljno izlaže tok predmetnog upravnog postupka i ukazuje da mu je postupanjem nadležnih upravnih organa, koji nisu poštovali uputstva Vrhovnog suda Srbije i Upravnog suda, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, „koje je garantovano i čl. 6. i 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“.
Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, naloži nadležnim organima da okončaju postupak i dosudi podnosiocu naknadu nematerijalne štete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosud skoj stvari:
Rešenjem Ministarstva trgovine – Sektor Tržišne inspekcije - Odeljenje Smederevo broj 334-00-32/2005-06 od 31. januara 2005. godine oduzeta je od privrednog društva „Aktiva“ d.o.o. iz Leskovca (ovde podnosilac ustavne žalbe) roba označena u rešenju . Prvostepeni organ je u obrazloženju rešenja naveo da je u postupku inspekcijske kontrole poslovanja utvrđeno da odgovorno lice podnosioca nije iz vršilo popis robe na zalihama sa 31. decembr om 2004. godine, niti je stanje zaliha evidentirano u KEP-u knjizi, a izvršena je prodaja dela robe, što je u suprotnosti sa odredbama člana 16. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenja usluga u prome tu robe i inspekcijskom nadzoru, te je, saglasno odredbi člana 45. stav 1 . tačka 7) navedenog zakona, roba oduzeta.
U daljem toku postupka drugostepeni organ je devet puta odlučivao o žalbi podnosioca, pri čemu je rešenjima od 8. februara 2005. godine, 9. marta 2006. godine, 9. novembra 2007. godine, 27. aprila 2010. godine i 28. septembra 2011. godine odbio žalb u kao neosnovan u, nakon čega je podnosilac ustavne žalbe pred nadležnim sudom vodio upravni spor.
Zaključkom drugostepenog organa od 25. jula 2007. godine izuzeti su od preduzimanja radnji i odlučivanja u ponovnom postupku tržišni inspektori koji su obavljali inspekcijski nadzor u predmetnom postupku i određeno da u daljem toku postupka preduzima radnje i odlučuje tržišna inspekcija Odeljenja u Pančevu, pred kojom je postupak nastavljen.
Vrhovni sud Srbije je, postupajući po tužbama podnosioca ustavne žalbe, doneo presude U. 2508/05 od 30. septembra 2005. godine, U. 2440/05 od 29. novembra 2006. godine i U. 10485/07 od 25. septembra 2009. godine, kojima je uvažio tužbu i poništio pobijana drugostepena rešenja. Upravni sud je presudom U. 2919/10 od 11. januara 2012. godine, takođe, uvažio tužbu podnosioca ustavne žalbe i poništio rešenje nadležnog ministarstva.
U obrazloženjima navedenih sudskih presuda isticano je, pored ostalog:
- da nisu cenjeni navodi podnosioca o tome da je originalna dokumentacija, pečat i knjiga KEP-u ukradena 1. oktobra 2004. godine;
- da je pobijano rešenje potpisalo lice koje nije bilo ovlašćeno za njegovo donošenje;
- da su povređena pravila upravnog postupka time što je odbijen predlog za izvođenje dokaza saslušanjem svedoka radi utvrđivanja datuma kada je izvršen popis robe i ocenjeno da taj dokaz ne bi bio verodostojan;
- da prvostepeni organ nije odlučio o predlogu za izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost da li su analize popisnih lista sačinjene u skladu sa zakonom;
- da je od podnosioca oduzeta sva roba za koju je utvrđeno da nije propisno popisana, a ne samo deo te robe koji je prodat; da prvostepeni organ nije obrazložio zbog čega je podnosiocu izrečena teža mera, umesto privremene zabrane obavljanja delatnosti.
U izvršenju navedenih presuda Vrhovnog suda Srbije i Upravnog suda, drugostepeni organ je doneo rešenja od 17. oktobra 2005. godine, 4. jula 2007. godine , 16. decembra 2010. godine i 5. marta 2012. godine, kojima je uvažio žalbu podnosioca i poništio rešenja prvostepenog organa, vrativši predmet tom organu na ponovno odlučivanje.
Prvostepeni organ je, odlučujući u ponovnom postupku, doneo rešenja od 22. novembra 2005. godine, 17. februara 2006. godine , 14. septembra 2007. godine , 22. marta 2010. godine i 14. maja 2012. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je 20. novembra 2011. godine podneo novu tužbu Upravnom sudu, pobijajući rešenje Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija broj 334-00-00312/2012-0 3 od 28. septembra 2012. godine.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
S obzirom na to da se odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, po svojoj suštini, ne razlikuju od odredaba člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je istaknutu povredu prava cenio u odnosu na ovu odredbu Ustava.
Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:
Zakonom o opštem upravnom postupku («Službeni list SRJ», br. 33/97 i 31/01) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, u kom slučaju je drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.).
5. Ustavni sud je konstatovao da se u ustavn oj žalb i kao osporeni akti navode presude kojima su nadležni sudovi od lučivali o zakonitosti drugostepenih rešenja donetih u predmetnom postupku i da se ističe povred a člana 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda . Ovaj sud je, međutim, polazeći od navoda i zahteva ustavne žalbe, ocenio da podnosilac isključivo ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku učinjenu odlučivanjem nadležnih organa u postupku inspekcijske kontrole poslovanja, koji nije okončan ni posle osam godina.
Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je period u kome ovaj sud ima nadležnost da ocenjuje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u predmetu broj 334-00-32/2005-06 Ministarstva trgovine – Sektor tržišne inspekcije – Odeljenje Smederevo , mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka od februara 200 6. godine, kada je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja o oduzimanju predmetne robe , pa nadalje.
Kada je reč o dužini trajanja predmetnog postupka, Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da postupak traje već osam godina nakon pokretanja, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka i upravnog spora relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih i sudskih organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer je nadležni organ bio dužan da utvrdi da li je podnosilac ustavne žalbe izvršio po pis robe u skladu sa zakonom i da li su bili ispunjeni uslovi za oduzimanje celokupne količine robe koja nije popisana. Takođe , Ustavni sud je ocenio da podnosilac svojim radnjama nije doprineo dugom trajanju postupka. U pogledu značaja koji za podnosioca ima predmet postupka, Ustavni sud nalazi da odluka o zakonitosti oduzimanja robe od strane inspekcijskih organa ima veliki pravni i materijalni značaj za podnosioca ustavne žalbe.
Ispitujući postupanje upravnih i sudskih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je pogrešno i nedelotvorno postupanje upravnih organa prevashodno dovelo do neopravdano i nerazumno dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz priložene dokumentacije utvrdio da je u predmetnom postupku za osam godina doneto šest prvostepenih rešenja i da je vođeno pet upravnih sporova, iz čega se može zaključiti da nije bilo dužih perioda neaktivnosti u postupanju nadležnih organa.
Ustavni sud je, međutim, utvrdio da je drugostepeni organ u dosadašnjem toku postupka doneo pet rešenj a kojim a se žalba podnosioca odbija kao neosnovana, iako nisu bile otklonjene povrede pravila postupka učinjene pred prvostepenim organom, nakon čega je u izvršenju presuda donet ih u upravnom sporu četiri puta poništio pr vostepeno rešenje i predmet vratio t om organu na ponovno odlučivanje. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet ''Pavlyulynets v. Ukraina'' od 6. septembra 2005. godine i ''Cvetković protiv Srbije'' od 10. juna 2008. godine). Ovaj sud, takođe, ocenjuje da odgovornost za dugo trajanje postupka snosi i Vrhovni sud Srbije, koji je o tužbi protiv drugostepenog rešenja od 14. septembra 2007. godine odlučivao skoro dve godine.
Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odluč ujući kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mesre kako bi se predmetni postupak pred okončao u najkraćem roku.
8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević