Odbačena ustavna žalba; odluka o troškovima postupka ne povređuje ustavna prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o troškovima izvršnog postupka. Sud je ocenio da se navodi žalbe, koji se odnose na obavezu plaćanja troškova, ne mogu dovesti u vezu sa povredom prava na imovinu ili posebnu zaštitu porodice.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-961/2009
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Ćulum iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragane Ćulum izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2231/09 od 8. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Ćulum iz Novog Sada je 11. juna 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2231/09 od 8. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije i prava na posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta iz člana 66. Ustava, kao i zbog povrede člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnositeljki ustavne žalbe pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3345/06 od 10. juna 2008. godine povereno samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim zajedničkim detetom i određen način viđanja deteta sa ocem; da se podnositeljka obratila Centru za socijalni rad «obaveštavajući ga da će se uključiti u viđanje deteta sa ocem»; da je podnositeljka «bez ikakve krivice» izložena štetnim posledicama u postupku izvršenja navedene presude. Po mišljenju podnositeljke ustavne žalbe, Okružni sud u Novom Sadu je pogrešno zaključio da to što je izvršni poverilac povukao predlog za izvršenje nakon što mu je omogućen kontakt sa detetom, predstavlja dovoljan razlog da obaveže izvršnog dužnika da snosi troškove izvršnog postupka. Podnositeljka smatra da nije skrivila ni pokretanje, niti vođenje izvršnog postupka, a «finansijski odgovara za njegovo vođenje, čime su...povređena njena prava na zaštitu kao majke i samohranog roditelja», kao i pravo «na mirno korišćenje imovine». Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud ukine osporeno rešenje Okružnog suda u Novom Sadu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se, pored ostalog, može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170.Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona sledi da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje isključivo postojanje povrede ili uskraćivanja označenih ustavnih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima, kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine određenog prava, odnosno slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Ustavni sud je u prethodno sprovedenom postupku utvrdio da je rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu I. 2294/08 od 9. februara 2009. godine u stavu 1. izreke usvojena žalba izvršnog dužnika, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja o izvršenju tog suda I. 2294/08 od 30. jula 2008. godine, pa je navedeno rešenje ukinuto i izvršenje obustavljeno. Stavom 2. izreke istog rešenja obavezan je izvršni poverilac da naknadi izvršnom dužniku troškove postupka u iznosu od 33.000 dinara, dok je stavom 3. izreke odbijen zahtev izvršnog poverioca za naknadu troškova izvršenja.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2231/09 od 8. aprila 2009. godine delimično je usvojena žalba izvršnog poverioca, pa je rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu I. 2294/08 od 9. februara 2009. godine preinačeno u delu odluke o troškovima. Drugostepeni sud je osporenim rešenjem usvojio zahtev izvršnog poverioca i obavezao izvršnog dužnika da mu naknadi troškove postupka u iznosu od 40.500 dinara, a u preostalom delu je odbio žalbu izvršnog poverioca. Okružni sud u Novom Sadu je u obrazloženju ovog rešenja naveo da su stranke na ročištu održanom 4. februara 2009. godine saglasno izjavile da je uspostavljen kontakt izvršnog poverioca sa detetom i da je Centar za socijalni rad prihvatio da dete dovodi majka podnositeljke ustavne žalbe, nakon čega je izvršni poverilac povukao predlog za izvršenje.

4. Ustavni sud je iz navoda iznetih u ustavnoj žalbi zaključio da podnositeljka ustavne žalbe tvrdnju o povredi označenih prava garantovanih Ustavom i Konvencijom zasniva na tome što je osporenim rešenjem „bez svoje krivice“ obavezana da izvršnom poveriocu naknadi troškove izvršnog postupka.

Krećući se u granicama zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi kojom se ističe povreda prava na imovinu, kojim se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih u skladu sa zakonom, Ustavni sud ukazuje da osporenim rešenjem nije odlučivano o imovinskom pravu podnositeljke ustavne žalbe koje je stečeno u skladu sa zakonom, već joj je utvrđena obaveza plaćanja troškova sudskog postupka. Iz tih razloga se navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa povredom prava zajemčenih članom 58. Ustava.

U pogledu navoda podnositeljke kojima se poziva na povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, garantovanih članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud najpre ukazuje da se navedeno pravo, u delu koji se odnosi na prava roditelja, po svojoj suštini ne razlikuje od prava zajemčenih odredbama člana 65. Ustava. Stoga Ustavni sud eventualnu povredu označenih prava ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava, kojima je utvrđeno da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu i da su u tome ravnopravni, a da sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom. Imajući u vidu da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu odlučivano o troškovima izvršnog postupka, te da podnositeljka ustavne žalbe povredu «prava na zaštitu kao majke i samohranog roditelja» zasniva na tome što je obavezana da snosi troškove postupka, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava zajemčenih odredbom člana 65. Ustava, jer se ne mogu dovesti u vezu sa njegovom Ustavom utvrđenom sadržinom.

Odredbama člana 66. Ustava, čija povreda se takođe ističe u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom, da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja, da se posebna zaštita pruža deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkom razvoju i da deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral. Polazeći od navedene sadržine zajemčenog prava, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu ni sa tvrdnjom da je osporenim aktom povređeno pravo podnositeljke na posebnu zaštitu u ostvarivanju pojedinih prava propisanih zakonom, koju Ustav garantuje određenim kategorijama lica.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbačena ustavna žalba; odluka o troškovima postupka ne povređuje ustavna prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti