Ustavna žalba R. T. na produženje pritvora zbog silovanja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu R. T. na rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su maloletnička delikvencija i ozbiljnost dela silovanja opravdani razlozi za zadržavanje u pritvoru radi sprečavanja ponavljanja dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. T. iz Gospođinaca kod Žablja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. T. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 1. juna 2021. godine i rešenja istog suda Kv. 569/21 od 9. juna 2021. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. T. iz Gospođinaca kod Žablja, podneo je Ustavnom sudu 8. jula 2021. godine, preko punomoćnika B. D. P, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 1. juna 2021. godine i rešenja istog suda Kv. 569/21 od 9. juna 2021. godine, zbog povrede prava iz čl. 27, 31, 32. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je „prilikom donošenja osporenih rešenja, Viši sud u Novom Sadu obrazlagao svoju odluku smatrajući da su ovlašćeni da vrše ocenu same ličnosti osumnjičenog i njegovog ranije ponašanja, te da je to razlog i osnov da se okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, produži pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, jer postoji bojazan da će ponoviti krivično delo. Ponavljanje krivičnog dela se mora isključivo razmatrati u sklopu bojazni da bi okrivljeni mogao ponoviti krivično delo i to samo ono zbog kojeg se trenutno vodi krivični postupak“; da je „sud neosnovano i nezakonito cenio izveštaj Centra za socijalni rad u kojem je navedeno da se podnosilac pojavio kao počinilac krivičnog dela kada je bio mlađi od 14 godina i pet puta kao maloletni izvršilac krivičnih dela (što znači od 14 do 18 godina) i to zbog tri krivična dela krađe i dva krivična dela teške krađe u saizvršilaštvu, koji postupci su okončani izricanjem vaspitnih mera, a dva postupka još teku pred Višim sudom u Novom Sadu“; da u konkretnom slučaju ne postoji nijedan zakonski razlog da bi podnosilac mogao izvršiti krivično delo silovanja, te je jasno da je postupajući sud doneo rešenja protivna zakonu i Ustavu; da su „nadležni sudovi iskazali nedovoljno brižljiv odnos prema pritvoru koji kao mera ograničenja slobode ne sme biti produžavan po automatizmu – ponavljanjem u dužem vremenskom periodu istih razloga koji su poslužili kao početni osnov za njegovo određivanje“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i da poništi osporena rešenja, te da odredi otklanjanje štetnih posledica, a Odluku Ustavnog suda da objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustanovljena ustavna žalba, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, između ostalog, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu 6. aprila 2021. godine donelo naredbu Kti. 48/21 o sprovođenju istrage protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo silovanja iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19);

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 6. aprila 2021. godine prema okrivljenom, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) određen pritvor, a koji mu se računa od 5. aprila 2021. godine, kada je lišen slobode;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 342/21 od 9. aprila 2021. godine odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja istog suda Kpp. 37/21 od 6. aprila 2021. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp.37/21 od 23. aprila 2021. godine prema podnosiocu produžen pritvor;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 13. maja 2021. godine uvažena molba branioca okrivljenog za ukidanje pritvora po osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i predlog Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za produženje pritvora po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika, te je rešenje Kpp. 37/21 od 23. aprila 2021. godine preinačeno tako što je otklonjena primena zakonskog osnova iz člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika, a pritvor je produžen po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 497/21 od 21. maja 2021. godine odbijena kao neosnovana žalba branilaca osumnjičenog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 13. maja 2021. godine;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 1. juna 2021. godine prema okrivljenom R. T. produžen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 569/21 od 9. juna 2021. godine odbijena kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog izjavljena protiv rešenja istog suda Kpp. 37/21 od 1. juna 2021. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.), kao i da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) (u daljem tekstu ZKP) propisano je: da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (član 211. stav 1. tačka 2)); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju na to da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano ili učiniti delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.) (član 214. stav 1.); da na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode. Sudija za prethodni postupak dužan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (član 215. stav 1.)

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 96/16 i 35/19), propisano je da ko prinudi drugog na obljubu li sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od pet do dvanaest godina (član 178. stav 1.), kao i da ako je usled dela iz st.1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (član 178. stav 3.).

5. Podnosilac smatra da mu je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 1. juna 2021. godine i rešenjem istog suda Kv. 569/21 od 9. juna 2021. godine povređeno pravo na slobodu i bezbednost. Pri tome, navodi da je „prilikom donošenja osporenih rešenja, Viši sud u Novom Sadu obrazlagao svoju odluku smatrajući da su ovlašćeni da vrše ocenu same ličnosti osumnjičenog i njegovog ranije ponašanja, te da je to razlog i osnov da se okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, produži pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, jer postoji bojazan da će ponoviti krivično delo. Ponavljanje krivičnog dela se mora isključivo razmatrati u sklopu bojazni da bi okrivljeni mogao ponoviti krivično delo i to samo ono zbog kojeg se trenutno vodi krivični postupak“, kao i da je „sud neosnovano i nezakonito cenio izveštaj Centra za socijalni rad u kojem je navedeno da se podnosilac pojavio kao počinilac krivičnog dela kada je bio mlađi od 14 godina i pet puta kao maloletni izvršilac krivičnih dela (što znači od 14 do 18 godina) i to zbog tri krivična dela krađe i dva krivična dela teške krađe u saizvršilaštvu, koji postupci su okončani izricanjem vaspitnih mera, a dva postupka još teku pred Višim sudom u Novom Sadu“;

Ustavni sud najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a koja propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. O postojanju uslova za određivanje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku o pritvoru. Nadležni sud, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, ceni kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak odnosno da će ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za produženje pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su od strane Višeg suda u Novom Sadu u osporenim rešenjima detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim i nezakonitim postupanjem sudova, kako to proističe iz navoda ustavne žalbe, s obzirom da postoji osnovana sumnja da je podnosilac izvršio krivično delo silovanja iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Pri tome, u obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 13. maja 2021. godine je, između ostalog, navedeno da „sudija za prethodni postupak izrečene vaspitne mere nije tretirao kao raniju osuđivanost osumnjičenog, jer na to nema pravo i takvo postupanje bi bilo protivzakonito, jer ranije izrečene vaspitne mere ne predstavljaju raniju osuđivanost osumnjičenog, ali ih je sudija za prethodni postupak uzeo kao okolnosti koje je isključivo cenio pri oceni da li postoji osnovana bojazan da bi osumnjičeni ukoliko bi se našao na slobodi mogao nastaviti sa vršenjem krivičnih dela. Znači, okolnost ranije izrečenih vaspitnih mera sud je cenio isključivo kroz prizmu sagledavanja ličnosti osumnjičenog i njegovog ranijeg ponašanja, a isključivo u pravcu postojanja osnovane sumnje da li bi osumnjičeni, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ponoviti krivično delo, odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela u kratkom vremenskom periodu“.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je izneto da je „prilikom odlučivanja, veće imalo u vidu pre svega da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je R. T. počinio krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, u odnosu na maloletnu oštećenu rođenu 2008. godine, a na način opisan u predmetnoj naredbi za sprovođenje istrage. Nadalje, iz izveštaja Centra za socijalni rad opštine Žabalj i Titel od 14. aprila 2021. godine, koji je u toku istrage pribavljen, proizlazi da se osumnjičeni u toj ustanovi pojavljivao više puta kao počinilac krivičnih dela, konkretno krivičnih dela protiv imovine, i to kao lice mlađe od 14 godina dva puta, a kao maloletnik pet puta a kako je to precizno navedeno u obrazloženju pobijanog rešenja. Takođe, veće je imalo u vidu i da iz pomenutog izveštaja proizlazi da se osumnjičeni pred ovom ustanovom pojavljivao i kao maloletni izvršilac prekršaja i da su pred sudijom za maloletnike Višeg suda u Novom Sadu u toku dva krivična postupka protiv osumnjičenog zbog postojanja opravdane sumnje da je počinio krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu. Imajući u vidu sve navedene okolnosti, koje je pravilno sudija za prethodni postupak cenio isključivo kroz sagledavanje ličnosti osumnjičenog, u smislu postojanja opasnosti od ponavljanja krivičnog dela za koje je imenovani osnovano sumnjiv ili nekog drugog krivičnog dela, a ne u kontekstu njegove ranije osuđivanosti, stanovište je i ovog veća da sve pobrojane okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti imaju karakter osobitih okolnosti koje ukazuju na osnovanu sumnju da bi osumnjičeni boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, mogao ponoviti krivično delo za koje je osnovano sumnjiv, odnosno počiniti neko drugo krivično delo, zbog čega je radi nesmetanog vođenja istražnog postupka i po stavu ovog veća, neophodno njegovo dalje zadržavanje u pritvoru iz razloga propisanih u odredbi člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, a kako je to pravilno našao i sudija za prethodni postupak (…) Prilikom odlučivanja, ovo veće je imalo u vidu žalbene navode branilaca osumnjičenog, ali nalazi da su isti bez uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, budući da je sudija za prethodni postupak dao argumentovane i precizne razloge za svoju odluku, koje u svemu prihvata i ovo veće i na sito upućuje žalioca. Neosnovano branioci osumnjičenog u žalbi navode da činjenica da su vođeni postupci protiv T. R. kao maloletnika, ne može biti razlog i osnov za ocenu i sagledavanje ličnosti osumnjičenog i njegovog ranijeg ponašanja, s obzirom da su po nalaženju ovog veća i navedene okolnosti koje je sudija za prethodni postupak cenio u tom pravcu, svakako od značaja za donošenje odluke o potrebi primene mere pritvora u konkretnom slučaju“.

Sve napred navedeno predstavlja ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi puštanjem na slobodu podnosilac mogao ponoviti krivična dela. Osnovana sumnja, kao jedan od nužnih uslova za trajanje pritvora, u konkretnom slučaju nesumnjivo postoji.

Podnosilac ističe i da nadležni sud nije iskazao brižljiv odnos prema pritvoru, te da je pritvor produžavan automatski. Ustavni sud napominje da je pritvor prema podnosiocu određen i jednom produžen na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2. ZKP, dok je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 37/21 od 13. maja 2021. godine, između ostalog, uvažavanjem molbe branioca podnosioca, preinačeno rešenje Kpp. 37/21 od 23. aprila 2021. godine tako što je otklonjen zakonski osnov iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, a pritvor je produžen po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Ustavni sud smatra da iz navedenog nesporno proizlazi da je postupajući sud poklonio adekvatnu i dužnu pažnju konkretnom predmetu, te da je očito da pritvor nije produžavan po automatizmu, a kako to krajnje subjektivno ukazuje podnosilac. Štaviše, Ustavni sud konstatuje da je Viši sud u Novom Sadu u osporenim rešenjima cenio i mogućnost primene blaže mere. Sve navedene činjenice jasno govore da je postupajući sud poklonio adekvatnu pažnju i na ustavnopravno prihvatljiv, utemeljen i detaljan način obrazložio zašto smatra da je u konkretnoj situaciji potrebno produžiti pritvor podnosiocu ustavne žalbe.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca o povredi prava iz člana 27. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava iz čl. 31, 32. i člana 36. stav 1. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na slobodu i bezbednost. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda(„Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavna žalba R. T. na produženje pritvora zbog silovanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti