Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo zbog nepotpisane žalbe

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba, poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda i utvrđuje povreda prava na pravno sredstvo. Sud je pogrešno odbacio žalbu branioca kao neurednu samo zato što nije bila potpisana, iako se moglo utvrditi na koju se odluku odnosi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi T . Š . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije , na sednici održanoj 13. septembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. Š . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenje u Nišu Prž. 21344/16 od 7. novembra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenje u Nišu Prž. 21344/16 od 7. novembra 2016. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi M. Š, advokata iz Novog Sada, izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Prokuplju - Odeljenje u Blacu Pr. 4236/14 od 20. oktobra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. Š . iz Novog Sada po dneo je Ustavnom sudu, 15. decembra 2016. godine, preko punomoćnika M. Š, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenje u Nišu Prž. 21344/16 od 7. novembra 2016. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Prekršajnog apelacionog suda kojim je odbačena kao neuredna žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, advokata M. Š . iz Novog Sada, izjavljena protiv presude kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 10) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te mu je izrečena novčana kazna u iznosu od 20.000 dinara, zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „V“ kategorije u trajanju od tri meseca i šest kaznenih poena.

U ustavnoj žalbi se navodi da je u konkretnom slučaju žalba sadržavala sve potrebne uslove da bi se po njoj moglo postupati, sem potpisa podnosioca i da je sud bio dužan da podnosiocu naloži da uredi, tj. potpiše žalbu u određenom roku, pa tek ukoliko to ne učini da je odbaci kao neurednu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, kao i uvidom u spise predmeta Prekršajnog suda u Prokuplju - Odeljenje u Blacu Pr. 4236/14 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Prokuplju - Odeljenje u Blacu Pr. 4236/14 od 8. januara 2015. godine pokrenut prekršajni postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 19 ) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ;

- da je podnosilac ustavne žalbe ovlastio advokata M. Š . iz Novog Sada da ga brani u predmetnom prekršajnom postupku i da je 21. marta 2016. godine dostavio punomoćje Prekršajnom sudu u Novom Sadu, a koji je postupao po zamolnici Prekršajnog suda u Prokuplju - Odeljenje u Blacu;

- da je presudom Prekršajnog suda u Prokuplju - Odeljenje u Blacu Pr. 4236/14 od 20. oktobra 2016. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 10 ) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te mu je izrečena novčana kazna u iznosu od 20.000 dinara, zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „V“ kategorije u trajanju od tri meseca i šest kaznenih poena;

- da je navedena presuda braniocu okrivljenog dostavljena 21. oktobra 2016. godine;

- da je branilac okrivljenog 28. oktobra 2016. godine izjavio obrazloženu žalbu protiv navedene presude;

- da žalba nije potpisana od strane podnosioca žalbe;

- da je prvostepeni prekršajni sud žalbu sa spisima predmeta dostavio Prekršajnom apelacionom sudu na odlučivanje;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenje u Nišu Prž. 21344/16 od 7. novembra 2016. godine odbačena kao neuredna žalba branioca okrivljenog, advokata M. Š . iz Novog Sada, izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Prokuplju - Odeljenje u Blacu Pr. 4236/14 od 20. oktobra 2016. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da: kako je žalbu izjavio advokat okrivljenog kao stručno lice, to se na istog ne mogu primenjivati odredbe člana 90. Zakona o prekršajima, koje propisuju obavezu suda da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na štetu njihovih prava, da iz navedenog razloga prvostepeni sud nije bio u obavezi da shodno članu 129. Zakona o prekršajima naloži podnosiocu žalbe da u određenom roku uredi podnesak, s obzirom na to da ova obaveza postoji upravo radi zaštite neukih stranaka, da kako je žalba izjavljena od stručnog lica koje je upoznato sa time šta sve žalba treba da sadrži, pa između ostalog i potpis podnosioca žalbe, a kako je sudu dostavio nepotpisane primerke žalbi, to je taj sud shodno članu 129. Zakona o prekršajima, odbacio žalbu branioca okrivljenog kao neuredan podnesak. Dalje je navedeno da je razmatrajući spise predmeta ovaj sud našao da je u toku postupka došlo do odugovlačenja istog, sa tendencijom okrivljenog da nastupi zastarelost vođenja prekršajnog postupka, te da izjavljivanje nepotpisane žalbe može predstavljati takođe jednu od tendencija ka zastarevanju prekršajnog postupka, jer se kako nije potpisan nijedan primerak žalbe , ne može govoriti o tehničkom nedostatku, već o neuređenom podnesku. Na osnovu napred izloženog, Prekršajni apelacioni sud je shodno članu 270. u vezi člana 129. stav 5. Zakona o prekršajima odbacio žalbu branioca okrivljenog kao neuredan podnesak.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS, broj 65/13, 13/16 i 98/16 - Odluka US) (u daljem tekstu: ZOP) propisano je: da je sud dužan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na štetu njihovih prava (član 90.); da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, ali tako da to ne bude na štetu donošenja pravilne i zakonite odluke (član 91.); da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik (član 119. stav 1.); da je branilac ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 119. stav 3.); da je branilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu (član 119. stav 4.); da prava i dužnosti branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje (član 119. stav 6.); da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekršajni postupak naložiće podnosiocu podneska da u određenom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne učini, podnesak će se odbaciti kao neuredan (član 129. stav 5.); da žalba treba da sadrži označenje odluke protiv koje se žalba izjavljuje, navode u čemu je podnosilac žalbe nezadovoljan odlukom, kao i potpis podnosioca žalbe (član 262. stav 1. tač. 1 ), 2) i 3 )); da drugostepeni prekršajni sud odluke donosi u formi presude ili rešenja (član 269. stav 1.); da se rešenjem odbacuje žalba izjavljena na presudu ili rešenje, odlučuje po žalbi na rešenje ili ukida presuda prekršajnog suda (član 269. stav 3.); da rešavajući po žalbi na presudu ili rešenje prekršajnog suda drugostepeni prekršajni sud može žalbu odbaciti, žalbu odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku, žalbu usvojiti, a prvostepenu odluku preinačiti ili ukinuti (član 270.); da će drugostepeni sud odbaciti žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini (član 271.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13 ) (u daljem tekstu: ZKP), koje se shodno primenjuju na prekršajni postupak saglasno odredbi člana 99. ZOP, propisano je da žalba treba da sadrži: označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba, osnov za izjavljivanje žalbe, obrazloženje žalbe, predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači i potpis lica koje izjavljuje žalbu (član 435.), kao i da ako je žalbu izjavio ovlašćeni tužilac ili oštećeni koji ima punomoćnika, a žalba je nečitka ili na sadrži elemente iz člana 435. ovog zakonika, sud će odbaciti žalbu kao neurednu, te da će žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako se to ne može utvrditi (član 436. stav 3.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenje u Nišu Prž. 21344/16 od 7. novembra 2016. godine povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jer je „u konkretnom slučaju žalba sadržavala sve potrebne uslove da bi se po njoj moglo postupati, sem potpisa podnosioca“ i da stoga nije bilo osnova da se žalba odbaci kao neuredna, a da prethodno nije naloženo njeno uređenje.

Ustavni sud konstatuje da su odredbama člana 262. ZOP propisani obavezni elementi žalbe. Takođe, odredbama čl. 270. i 271. ZOP propisano je da će drugostepeni sud odbaciti žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini. Imajući u vidu da odredbama ZOP nije uređena situacija kada je izjavljena žalba na prvostepenu odluku neuredna, odnosno kada ne sadrži sve elemente iz člana 262. stav 1. tač. 1 ), 2) i 3 ) ZOP, Ustavni sud ukazuje da se u takvom slučaju, saglasno odredbi člana 99. ZOP, primenjuju odredbe člana 436. ZKP, iz kojih proizlazi da će žalbu koja ne sadrži sve obavezne elemente (među kojima je i potpis lica koje izjavljuje žalbu) izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, što je prvostepeni prekršajni sud u konkretnom slučaju i učinio.

S obzirom na navedeno, te činjenicu da žalba branioca okrivljenog sadrži sve zakonom propisane elemente, osim potpisa podnosioca žalbe, a nesporno se može utvrditi na koju se presudu odnosi, Ustavni sud je ocenio da nije bilo zakonskog osnova da se žalba odbaci kao neuredna.

Ustavni sud posebno ukazuje da načelo ekonomičnosti prekršajnog postupka propisano odredbom člana 91. Zakona o prekršajima, tj. obaveza suda da postupak sprovede bez odugovlačenja ne sme ići na štetu okrivljenog, u konkretnom slučaju njegovog prava na žalbu. Stoga je Sud ocenio ustavnopravno neutemeljenim razloge iz osporenog rešenja Prekršajnog apelacionog suda kojim se odbacivanje predmetne žalbe dodatno obrazlaže ocenom suda da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, u toku postupka pokazao tendenciju da nastupi zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da su osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Prekršajni apelacioni sud - Odeljenje u Nišu ponovo odluči o žalbi M. Š, advokata iz Novog Sada, izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Prokuplju - Odeljenje u Blacu Pr. 4236/14 od 20. oktobra 2016. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac istaknutu povred u prava iz člana 32. i člana 36. stav 1. Ustava zasniva na istim razlozima kojima obrazlaže i povredu prava na pravno sredstvo, koju povredu je Ustavni sud utvrdio, Sud nalazi da nije nužno posebno ispitivati osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede tih ustavnih prava.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a sta v 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo zbog nepotpisane žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti