Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji traje skoro jedanaest godina bez prvostepene odluke. Podnositeljki je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Drage Čvorović iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. maja 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Drage Čvorović i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 56/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu K. 399/01) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Draga Čvorović iz Čačka podnela je Ustavnom sudu 2. marta 2011. godine, preko punomoćnika Ivana V. Ćalovića, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 56/10 (ranije Opštinskim sudom u Čačku K. 399/01).

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da se protiv nje vodi krivični postupak pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 56/10 (ranije Opštinskim sudom u Čačku K. 399/01), zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika. Smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer se postupak vodi od 7. juna 2000. godine i do dana podnošenja ustavne žalbe nije doneta prvostepena odluka. Predložila je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu navednog prava i utvrdi pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Osnovnog suda u Čačku Su. VIII 274/11 od 31. marta 2011. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe u toku je krivični postupak pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 56/10, zbog krivičnog dela zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 2. u vezi sa stavom 1. tačka 5) Krivičnog zakona Republike Srbije i krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Postupak se vodi i protiv još dva lica.

Krivični postupak je iniciran zahtevom za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Čačku, koji je primljen u Opštinskom sudu u Čačku 7. juna 2000. godine. Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Čačku je 16. jula 2000. godine protiv podnositeljke ustavne žalbe i još dva lica podiglo optužnicu pred Opštinskim sudom u Čačku i predmet je zaveden pod brojem K. 399/01. Nakon reforme pravosuđa, od 1. januara 2010. godine krivični postupak se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku.

Tokom trajanja krivičnog postupka glavni pretres je zakazan 50 puta, a samo devet puta je održan. Pretres je više puta odlagan zbog bolesti prvookrivljene D.P, zbog proteka vremena do pravnosnažnsti rešenja da se drugookrivljenoj D.B. sudi u odsustvu i zbog neodazivanja svedoka koji je više puta kažnjavan. Podnositeljka ustavne žalbe, prema navodima iz odgovora Osnovnog suda u Čačku, nije nijednom svojom radnjom doprinela dužini trajanja postupka. Poslednji put je glavni pretres bio zakazan za 26. april 2011. godine. Osnovni sud u Čačku (ranije Opštinski sud u Čačku) tokom celokupnog trajanja osporenog krivičnog postupka nije doneo nijednu presudu kojom bi odlučio o optužbama protiv podnositeljke ustavne žalbe.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene razumnog roka suđenja treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od juna 2000. godine, kada je doneto rešenje o sprovođenju istrage protiv podnositeljke ustavne žalbe i dva druga lica.

Razumnost dužine trajanja postupka mora se procenjivati u svakom konkretnom slučaju, prvenstveno imajući u vidu sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe i postupanje nadležnih organa vlasti, kao i koja je važnost predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe.

Ceneći navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da osporeni krivični postupak traje već skoro jedanaest godina, računajući od juna 2000. godine (kada je protiv podnositeljke ustavne žalbe doneto rešenje o sprovođenju istrage) do 1. marta 2011. godine kada je ustavna žalba izjavljena. Krivični postupak se neprekidno vodio pred prvostepenim sudom i tokom celog postupka nije doneta niti jedna prvostepena presuda kojom bi se o optužbama protiv podnositeljke ustavne žalbe odlučilo.

Podnositeljka ustavne žalbe ima nesporni interes da se u krivičnom postupku što pre odluči o krivičnim delima koja su joj optužbom stavljena na teret, što za nju sa moralnog i materijalnog stanovišta nesumnjivo ima posebnu važnost.

Podnositeljka ustavne žalbe svojim radnjama nije doprinela dužem trajanju sudskog postupka.

Iako se u ovom krivičnom predmetu odlučuje o optužbama protiv tri lica zbog više krivičnih dela i ima relativno složenih pravnih i faktičkih pitanja o kojima sud treba da se izjasni, Ustavni sud nalazi da se postupanje nadležnog prvostepenog suda ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Po oceni Ustavnog suda, odugovlačenje postupka u ovom slučaju isključivo je prouzrokovano propuštanjem prvostepenog suda da pravovremeno i efikasno postupa, a relativno kompleksno činjenično stanje ne može se smatrati valjanim razlogom koji bi mogao da opravda prekoračenje razumnog roka za donošenje sudske odluke.

Sledom navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u postupku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 56/10 (ranije Opštinskim sudom u Čačku K. 399/01) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu u tački 1. izreke usvojio.

6. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke je naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti