Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu osuđenog lica koja se odnosi na uslove izdržavanja kazne i zahtev za premeštaj. Žalba je nedopuštena jer podnosilac nije iskoristio pravna sredstva propisana Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija pre obraćanja Ustavnom sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragomira Veličkovića, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu Požarevac - Zabela, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Dragomira Veličkovića.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dragomir Veličković, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu Požarevac - Zabela, izjavio je 8. avgusta 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog uslova pod kojima izdržava kaznu i odbijanja zahteva da kaznu izdržava na teritoriji AP Kosovo i Metohije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo: da je pravosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina; da se u zatvoru nalazi od 29. januara 2003. godine; da je 23. jula 2008. godine „Prvostepena služba usmeno naložila da se pritvori u izolaciju bez ikakvog dokumenta“; da se nalazi u sedmom paviljonu sa troje ljudi „u nepunih 30 m³ (trideset kubika)“; da kao štrajkač glađu nema pravo na telefon, šetnju i kantinu; da je rođen u Vučitrnu, ali da mu je 21. jula 2008. godine uručeno rešenje kojim se odbija njegov zahtev da iz porodičnih razloga bude premešten na Kosovo i Metohiju.

U podnesku od 13. maja 2009. godine podnosilac je ponovio navode iz ustavne žalbe koji se odnose na zahtev i molbu da kaznu zatvora izdržava na teritoriji Kosova i Metohije.

2. Upravnik Kazneno-popravnog zavoda Požarevac – Zabela je u odgovoru na ustavnu žalbu naveo da nisu tačni navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je izrečena mera usamljenja, već je on na predlog stručnih službi, odlukom upravnika Zavoda, iz preventivno-bezbednosnih razloga, 24. jula 2008. godine tretmanski smešten u sedmu stambenu zgradu, gde se raspoređuju osuđena lica na osnovu zakonom propisanih kriterijuma i okolnosti. U odgovoru je dalje navedeno da se, na osnovu člana 18. Pravilnika o kućnom redu u kazneno-popravnim zavodima i okružnim zatvorima, osuđeni razvrstavaju u otvoreno, poluotvoreno ili zatvoreno odeljenje, te da je podnosilac od 26. septembra 2008. godine reklasifikovan u prvu stambenu zgradu. Uz odgovor su dostavljena mišljenja vaspitača o podnosiocu kao osuđeniku, odluka upravnika kazneno-popravnog zavoda o programu postupanja od 29. avgusta 2005. godine i promene u programu postupanja od 24. jula 2008. godine.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Iz navedenih odredbi Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

Članom 85. Zakona o Ustavnom sudu propisani su obavezni elementi koje ustavna žalba mora da sadrži, kako bi bili ispunjeni procesni uslovi za vođenje postupka po žalbi.

4. Odredbama člana 114. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija ("Službeni glasnik RS", br. 85/05 i 72/09), koji uređuje pravo osuđenog na podnesak, pritužbu i žalbu, je propisano da se osuđeni može, radi ostvarivanja svojih prava, podneskom obratiti načelniku ili drugom ovlašćenom licu iz odgovarajuće službe zavoda (stav 1.); da je lice iz stava 1. ovog člana dužno da u roku od pet dana od dana predaje podneska, pismeno i obrazloženo odgovori na podnesak osuđenog (stav 2.); da osuđeni ima pravo pritužbe upravniku zavoda zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti koje su u zavodu učinjene prema njemu (stav 3.); da je upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti dužno da ispita pritužbu osuđenog i da u roku od 15 dana donese rešenje (stav 4.); da osuđeni koji ne dobije odgovor na pritužbu ili nije zadovoljan donetim rešenjem ima pravo da u roku od osam dana, od dana prijema rešenja podnese žalbu direktoru Uprave (stav 5.); da je direktor Uprave dužan da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana prijema žalbe (stav 6.). Odredbama ovog zakona je takođe propisano: da je protiv pojedinačnih akata kojima se rešava o pravima i obavezama lica prema kome se izvršava sankcija dozvoljena sudska zaštita, u skladu sa tim zakonom (član 9.); da protiv konačne odluke kojom je osuđenom tokom izvršenja kazne zatvora ograničeno ili povređeno neko pravo utvrđeno tim zakonom osuđeni ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu (član 165.); da se tužba za sudsku zaštitu podnosi u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke (član 166.).

Članom 69. st. 1. i 2. Pravilnika o kućnom redu u kazneno-popravnim zavodima i okružnim zatvorima ("Službeni glasnik RS", broj 27/06) je propisano da se u cilju ostvarivanja svojih prava, osuđeni može pismeno obratiti vaspitaču ili drugom ovlašćenom licu iz odgovarajuće službe zavoda, upravniku ili licu koje on ovlasti i da je ovlašćeno lice kome je upućen podnesak, dužno da u roku od pet dana od dana predaje, donese odluku ili da pismeno i obrazloženo odgovori na podnesak osuđenog. Članom 71. istog pravilnika je propisano: da osuđeni ima pravo pritužbe upravniku zavoda zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti koje su u zavodu učinjene prema njemu (stav 1.); da ukoliko se predmet pritužbe odnosi na jedan ili više zahteva iz člana 69. ovog pravilnika na koji osuđeni nije dobio ili je nezadovoljan odlukom ili odgovorom, osuđeni će to navesti u obrazloženju pritužbe (stav 2.); da je upravnik zavoda ili lice koje on na to ovlasti, dužan da pažljivo ispita pritužbu i da o njoj donese rešenje u roku od 15 dana (stav 3.); da osuđeni koji ne dobije odgovor na pritužbu ili nije zadovoljan donetim rešenjem ima pravo da podnese žalbu direktoru Uprave u roku od 15 dana (stav 6.).

S obzirom na to da iz navoda ustavne žalbe proizlazi da u cilju ostvarivanja svojih prava podnosilac ustavne žalbe, kao osuđeno lice na izdržavanju kazne zatvora, nije koristio pravna sredstva za zaštitu prava propisana Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i Pravilnikom o kućnom redu u kazneno-popravnim zavodima i okružnim zatvorima, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba nedopuštena. Polazeći od navedenog, Sud je ocenio da nije potrebno da se podnosiocu naloži uređenje ustavne žalbe, kako bi je dopunio svim elementima propisanim odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu, a pre svega označavanjem ustavnih prava za koja podnosilac smatra da su mu povređena ili uskraćena i navođenjem ustavnopravnih razloga na kojima zasniva tvrdnje o povredi tih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio zbog toga što nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević