Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje osnovnog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud je proizvoljno odbacio prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji vodi javni izvršitelj, sa neustavnim obrazloženjem da nije nadležan.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-964/2021
24.11.2022.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N . I . iz sela Beli Potok kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2022. godine, doneo je ,
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba N . I . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 120/20 od 18. januara 2021. godine povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 120/20 od 18. januara 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Ii. 4046/15, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem P. K . iz Leskovca u predmetu Ii. 1944/15.
3. Odbacuje se ustavna žalba N. I . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnom postu pku koji se vodi pred javnim izvršiteljem P. K . iz Leskovca u predmetu Ii. 2614/15.
O b r a z l o ž e nj e
1. N. I . iz sela Beli Potok kod Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 23. januara 2021. godine, preko punomoćnika B . M , advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i prava na na imovinu, zajemč enih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije , u izvršnim postupcima koji se vode pred javnim izvršiteljem P. K . iz Leskovca u predmetima Ii. 1944/15 i I i. 2614/15. Podnositeljka se istovremeno pozvala i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, čiju eventualnu povredu ili uskraćivanje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe iz čl. 32. i 58. Ustava kojima su zajemčena ista prava.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka ranije izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu u izvršnim postupcima koji se vode pred javnim izvršiteljem P . K . iz Leskovca u predmetima Ii. 1944/15 i I i. 2614/15, a da je Ustavni sud Rešenjem Už-11589/2018 od 10. novembra 2020. godine odbacio ustavnu žalbu sa obrazloženjem da podnositeljka nije koristila pravna sredstva iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku; da je podnositeljka podnela sudu prigovor radi ubrzavanja postupka, ali da je sud rešenjem R4I. 120/20 od 18. januara 2021. godine odbacio prigovor sa obrazloženjem da je postupak pred sudom okončan i nastavljen pred javnim izvršiteljem, te da predmet sprovođenja izvršenja od javnog izvršitelja nije u sudskoj nadležanosti.
Podnositeljka ustavne žalbe je predl ožila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih prava u predmetnim izvršnim postupcima koji se vode javnim izvršiteljem . U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete. Tražila je naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom .
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Ustavni sud je, na sednici odr žanoj 10. novembra 2020. godine, Rešenjem Už-11589/2018 od odbacio ustavnu žalbu N. I . zbog povrede prava na imovinu u izvršnim postupcima koji se vode pred javnim izvršiteljem P . K . iz Leskovca u predmetima Ii. 1944/15 i I i. 2614/15. U navedenom rešenju je istaknuto: da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku pretpostavka za isticanje povrede prava na imovinu; da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a jedno od pravnih sredstava kojima se štiti ovo pravo jeste prigovor radi ubrzavanja postupka, kao i to da navedeni zakon predstavlja pravni osnov da se, saglasno članu 31, u postupku pred redovnim sudovima ostvari i pravo na naknadu imovinske (materijalne) štete koju je lice pretrpelo usled nerazumno dugog trajanja sudskog postupka .
Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem R4I. 120/20 od 18. januara 2021. godine odbacio prigovor predlagača N . I, ovde podnositeljke ustavne žalbe , radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Ii. 4046/15, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem P . K . iz Leskovca u predmetu Ii. 1944/15 , sa obrazloženjem da je postupak pred sudom okončan i nastavljen pred javnim izvršiteljem, te da predmet sprovođenja izvršenja od javnog izvršitelja nije u sudskoj nadležanosti, pa predsednik suda nema ovlašćenja da javnom izvršitelju naloži preduzimanje procesnih radnji radi ubrzavanja izvršnog postupka.
4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).
Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).
5. Kada je reč o izvršnom postupku koji se vodi pred javnim izvršiteljem P. K . iz Leskovca u predmetu Ii. 1944/15, a koji je bio predmet ocene iz rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 120/20 od 18. januara 2021. godine, Ustavni sud najpre ukazuje da zakonom ovlašćena lica mogu da koriste pravna sredstva iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku dok postupak nije okončan, o čemu je podnosilac i poučen ranijim donetim Rešenjem Ustavnog suda Už-11589/2018 od 10. novembra 2020. godine, kada je u pitanju predmetni izvršni postupak. Nakon okončanja postupka, zakonom ovlašćena lica mogu da traže utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, uz isticanje zahteva za naknadu materijalne štete, u postupku pred Ustavnim sudom, što je podnositeljka ponovo učinila u konkretnom slučaju, polazeći od toga da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 120/20 od 18. januara 2021. godine odbačen kao nedozvoljen njen prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka, sa obrazloženjem da je postupak pred sudom okončan i nastavljen pred javnim izvršiteljem, te predsednik suda nema ovlašćenja da javnom izvršitelju naloži preduzimanje procesnih radnji radi ubrzavanja izvršnog postupka. Ustavni sud, međutim, ocenjuje da u konretnom slučaju da predmetni izvršni postupak nije okončan, što predstavlja procesnu prepreku za pružanje zaštite navedenih ustavnih prava u ustavnosudskom postupku. Dakle, podnositeljka je, u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ovlašćena da i dalje koristi pravna sredstva iz navedenog zakona, s tim što smetnju za korišćenje pravnih sredstava iz zakona predstavlja navedeni akt. Ustavni sud ocenjuje da je na redovnom sudu obaveza da pravilno utvrdi kada je određeni postupak okončan, kako bi zakonom ovlašćena lica mogla delotvorna da koriste pravna sredstva za zaštitu svojih ustavnih prava.
Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).
U vezi sa pravnim stanovištem koje je zauzeto u rešenju Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 120/20 od 18. januara 2021. godine da je postupak pred sudom okončan i nastavljen pred javnim izvršiteljem, te predsednik suda nema ovlašćenja da javnom izvršitelju naloži preduzimanje procesnih radnji radi ubrzavanja izvršnog postupka , Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u navedenom aktu da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.
6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 120/20 od 18. januara 2021. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.
Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 120/20 od 18. januara 2021. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Ii. 4046/15, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem P . K . iz Leskovca u predmetu Ii. 1944/15 , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.
7. Kada je reč o istaknutoj povredi prava na imovinu u izvršnom postupku koji se se vodi pred javnim izvršiteljem P . K . iz Leskovca u predmetu Ii. 1944/15 , Ustavni sud podseća da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku preduslov za isticanje povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, pri čemu lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ima pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske, dakle materijalne, štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se , suštinski, u postupku pred redovnim sudom, ostvaruje i zaštita prava na imovinu, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
8. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem je istaknuta povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred javnim izvršiteljem P . K . iz Leskovca u predmetu I. 2614/15 , Ustavni sud konstatuje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu navedeni Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud, a utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku je preduslov za isticanje povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, pri čemu lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. navedenog zakona, ima pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske, dakle materijalne, štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski, u postupku pred redovnim sudom, ostvaruje i zaštita prava na imovinu . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.
9. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).
10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.