Utvrđena povreda prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na jednaku zaštitu prava zbog različitog postupanja sudova u istim pravnim situacijama. Spor se odnosio na obračun otpremnine prilikom odlaska u penziju pripadnika MUP-a.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9649/2012
25.09.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Željka Maćešića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Željka Maćešića i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2775/11 od 19. septembra 2012. godine povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava, zajemčen o odredb om člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

1. Željko Maćešić iz Beograda je 17. decembra 2012. godine, preko punomoćnika Milorada Vukosava, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2775/11 od 19. septembra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je osporenom drugostepenom odlukom preinačena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 9437/10 od 18. marta 2011. godine, tako što je odbijen njegov tužbeni zahtev kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova da mu isplati razliku između isplaćenog i pripadajućeg iznosa na ime otpremnine po osnovu odlaska u penziju. Povredu navedenih ustavnih prava podnosilac je obrazložio različitim postupanjem sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama, u prilog čemu je dostavio presude Opštinskog suda u Vršcu P1. 885/05 od 25. jula 2007. godine, Okružnog suda u Pančevu Gž1. 1696/05 od 15. septembra 2005. godine, te Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8265/06 od 11. jula 2007. godine i P. 9359/06 od 29. oktobra 2007. godine. Podnosilac smatra da se stav koji je zazuzet u pomenutim sudskim odlukama morao primeniti i u njegovom slučaju, jer neto zarada kao pravna kategorija ne postoji.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Stavom drugim izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 9437/11 od 18. marta 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca Željka Maćešića, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezana tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova da mu na ime manje isplaćene otpremnine po osnovu odlaska u penziju isplati iznos od 157.32180 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22. septembra 2009. godine pa do isplate.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2775/11 od 19. septembra 2012. godine preinačena je navedena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je tužbeni zahtev odbijen. U obrazloženju ove presude je navedeno da je u prvostepenom postupku utvrđeno: da je tužiocu na osnovu rešenja MUP RS - Uprava za ljudske resurse broj 120-3420/08 od 24. januara 2008. godine, koje je potvrđeno u drugostepenom postupku, isplaćena otpremnina po osnovu odlaska u penziju u iznosu od 341.986,74 dinara, što predstavlja iznos u visini plate koju je tužilac primio za poslednjih pet meseci; da je prema izveštaju Odeljenja za finansije i budžet MUP RS od 18. novembra 2011. godine visina bruto zarade tužioca za period od 1. avgusta 2007. godine do 31. decembra 2007. godine iznosila ukupno 499.308,54 dinara; da razlika između isplaćenog iznosa otpremnine i iznosa navedenog u pomenutom izveštaju tužene iznosi 157.321,80 dinara. Dalje je navedeno da je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da na osnovu odredaba člana 169. Zakona o policiji i člana 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, policijskom službeniku koji ostvari pravo na penziju pripada otpremnina u visini bruto plate primljene za poslednjih pet meseci. Pozivajući se na odredbe člana 141, člana 146. st. 1. i 2. i člana 169. Zakona o policiji, Apelacioni sud je, obrazlažući svoju odluku, ocenio da kod isplate otpremnine zaposlenom pripada njena neto vrednost, istakavši da primljena plata podrazumeva mesečnu zaradu bez poreza i doprinosa, tj. neto iznos.

Presudom Okružnog suda u Pančevu Gž1. 1 696/05 od 1 5. septembra 2005. godine, koja je priložena uz ustavnu žalbu kao dokaz različitog postupanja sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, potvrđena je presuda Opštinskog suda u Vršcu P1. 885/05 od 25. jula 2005. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca Lj.B. i obavezana tužena Republika Srbija da mu, pored ostalog, na ime neisplaćenog dela otpremnine isplati 84.145,89 dinara. Obe odluke su zasnovane na stanovištu da tužiocu kome je radni odnos u MUP prestao 31. decembra 2004. godine pripada pravo na isplatu otpremnine u bruto iznosu pet mesečnih plata, a na osnovu člana 81. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) koji je bio na snazi u vreme kada je tužilac ostvario pravo na penziju.

Kao dokaz različitog postupanja sudova dostavljene su i presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8265/06 od 11. jula 2007. godine i P. 9359/06 od 29. oktobra 2007. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu u ustavnoj žalbi ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Za odlučivanje Ustavnog suda po ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05), Zakona o platama državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 63/06, 115/06 i 101/07 ) i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS" br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09 i 7/09), koje su navedene u Odluci Ustavnog suda Už - 1605/2011 od 17. jula 2013. godine koja je objavljena na veb-sajtu Ustavnog suda ( www.ustavni.sud.rs).

5. Razmatrajući navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava , Ustavni sud podseća da uslov koji mora postojati da bi se mogla ceniti povreda označenog prava, jeste različito postupanje sudova u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji, što podrazumeva da mora postojati identitet činjeničnog i pravnog stanja u predmetima koji se porede i različito postupanje sudova najviše instance u tim predmetima. Ocenjujući navode podnosioca o nejednakom postupanju redovnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Pančevu, kao sud poslednje in stance, u svojoj presudi Gž1. 1696/05 od 1 5. septembra 2005. godine zauzeo stav da zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije pri odlasku u penziju pripada otpremnina obračunata u visini plate za poslednjih pet meseci, uključujući i poreze i doprinose (bruto zarada) . Ustavni sud nalazi da, i pored toga što je pomenuta odluka zasnovana na primeni odredbe člana 81. Zakona o radu iz 2001. godine, postoji suštinski identitet činjeničnih i pravnih pitanja koja su postavljena u toj presudi i presudi koja se osporava ustavnom žalbom, budući da se u oba predmeta rešavalo o visini otpremnine koja pripada policijskim službenicima prilikom odlaska u penziju. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da su drugostepeni sudovi, kao sudovi poslednje instance, donosili različite presude u pogledu obračuna otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, čime je podnosi lac ustavne žalbe, kao tuži lac u predme tnom parničnom postupku doveden u bitno različit položaj od onoga u ko me se nalazio tužilac o čijem pravu je konačno odlučeno pomenutom presudom Okružnog suda u Pančevu Gž1. 1696/05 od 1 5. septembra 2005. godine.

Takođe, Ustavni sud podseća da je u svojoj Odluci Už- 1894/2011 od 9. maja 2013. godine utvrdio da su Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi Gž1. 5282/10 od 25. februara 2011. godine i Okružni sud u Pančevu u presudi Gž1. 11/07 od 17. januara 2007. godine, kao sudovi poslednje instance, takođe različito odlučivali po pitanju načina obračuna otpremnine koja pripada policijskim službenicima prilikom odlaska u penziju.

Dostavljene presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8265/06 od 11. jula 2007. godine i P. 9359/06 od 29. oktobra 2007. godine kojima se potkrepljuju tvrdnje o različitom postupanju sudova u istovetnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud nije posebno cenio, jer se ne može sa sigurnošću utvrditi da li su ove presude bile predmet preispitivanja u žalbenom postupku, pred nadležnim drugostepenim sudom.

S obzirom na to da se odredbom člana 36. stav 1. Ustava garantuje jednaka zaštita prava sudovima i drugim državnim organima, Ustavni sud je ocenio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2775/11 od 19. septembra 2012. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava, zbog čega je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na tvrdnji o pogrešnoj primeni materijalnog prava, smatrajući da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti pravna stanovišta koja su zauzeta u sudskim odlukama koje je dostavio uz ustavnu žalbu, jer kako smatra, neto zarada ne postoji kao pravna kategorija.

U kontekstu činjenica konkretnog predmeta i navoda o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao pitanje koje podnosilac postavlja i u ovom slučaju. Naime, Ustavni sud je identično pravno pitanje razmatrao u svojoj Odluci Už-1605/2011 od 17. jula 2013. godine. U pomenutoj odluci Ustavni sud je, između ostalog, zaključio nema mesta dualnom (dvojnom) tumačenju odredbe člana 141. Zakona o policiji, s obzirom na to da je sam zakonodavac, odrednicom "primljene" u sintagmi "u visini plate primljene za poslednjih pet meseci" odredio da je u pitanju plata koja je zaposlenom isplaćena, odnosno plata koju je policijski službenik primio, te da stoga, po shvatanju Ustavnog suda, plata bez poreza i doprinosa, odnosno plata isplaćena zaposlenom nakon uplate poreza i doprinosa, jeste kategorija koju je podrazumevala odredba člana 141. Zakona o policiji. Stoga se Ustavni sud i u ovom slučaju u pogledu navoda podnosioca o povredi prava na pravično suđenje u celosti poziva na obrazloženje i razloge iznete u svojoj Odluci Už-1605/2011 od 17. jula 2013. godine.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2775/11 od 19. septembra 2012. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti