Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene usled nepravilne upotrebe vanrednog pravnog leka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe teče od dostavljanja drugostepene odluke, jer je podnosilac koristio nedozvoljen vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, koji nije mogao odložiti početak roka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-965/2011
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Saše Miljkovića iz Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Saše Miljkovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Lebanu P. 686/06 od 29. maja 2007. godine, presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1010/10 od 11. maja 2010. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 555/10 od 2. decembra 2010. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Lebanu P. 686/06.

O b r a z l o ž e nj e

1.Saša Miljković iz Bojnika je 28. februara 2011. godine, preko punomoćnika Ratomira Savića, advokata iz Bojnika, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Lebanu P. 686/06 od 29. maja 2007. godine, presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1010/10 od 11. maja 2010. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 555/10 od 2. decembra 2010. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Lebanu P. 686/06.

Ustavnom žalbom se osporavaju prvostepena i drugostepena presuda koje su donete u parnici koju je podnosilac vodio u svojstvu tužioca, kao i presuda kojom je zahtev za zaštitu zakonitosti koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbijen kao neosnovan, jer navodi na kojima se zasnivao ne predstavljaju zakonski razlog zbog koga se može podneti ovaj vanredni pravni lek.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe je da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je predviđeno da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog zakona, kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u parničnom postupku revizija predstavlja pravno sredstvo čijim se iscrpljivanjem stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe. Međutim, ako je podnosilac ustavne žalbe koristio pravo da izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud će smatrati da su pravna sredstva u konkretnom postupku iscrpljena donošenjem odluke suda po podnetom zahtevu, ali samo u slučaju da je zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen iz razloga, na način i pod uslovima propisanim zakonom. U suprotnom, rok za podnošenje ustavne žalbe počinje da teče danom dostavljanja drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, te činjenice da je u konkretnom slučaju podnosiočev zahtev za zaštitu zakonitosti odbijen kao neosnovan, jer razlozi na kojima se zasnivao ne predstavljaju zakonski razlog zbog koga se može podneti ovaj vanredni pravni lek, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu nesporno primio 2. juna 2010. godine, što proizlazi iz priložene dokumentacije, te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, kao neblagovremenu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju presuda Opštinskog suda u Lebanu P. 686/06 od 29. maja 2007. godine i presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 1010/10 od 11. maja 2010. godine. Ustavni sud ističe da na rešavanje po ovoj ustavnoj žalbi nema uticaja činjenica da je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti odbijen, a ne odbačen, imajući u vidu da iz razloga odbijanja proizlazi da, u suštini, nije bilo zakonskih uslova se sud upusti u ocenu utemeljenosti navoda koji su u njemu izneti.

Ustavni sud ukazuje da na drugačije rešenje ne može da utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što odredba člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu daje mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku pre nego što su iskorišćena propisana pravna sredstva, dakle dok postupak još uvek traje, ali ako je, kao u konkretnom slučaju, postupak pravnosnažno okončan, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni na način propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona, bez obzira na povredu kog Ustavom zajemčenog prava se podnosilac ustavne žalbe poziva.

4. U odnosu na osporenu presudu Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 555/10 od 2. decembra 2010. godine, Ustavni sud konstatuje da jedini zakonom propisani osnov zbog koga se može izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira da li ga izjavljuje javni tužilac ili stranka lično, predstavlja postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu ZPP). Navedenim članom je propisano da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.). Imajući u vidu navedeno, za ocenu ispunjenosti zakonom propisanog osnova za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti od značaja su odredbe člana 3. ZPP. U stavu drugom navedenog člana propisano je da stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka, uz preciziranje da se stranke mogu odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. U cilju zaštite opšteg interesa, u najširem smislu te reči, zakonodavac je odredbom člana 3. stav 3. ZPP propisao da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. Prema tome, pod nedozvoljenim raspolaganjem stranaka podrazumevaju se procesne radnje vezane za odricanje od zahteva, priznanje zahteva i zaključenje poravnanja. Druge parnične radnje kojima stranke disponiraju tokom postupka ne mogu biti predmet nedozvoljenog raspolaganja, niti se mogu podvesti pod procesnu normu iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, kao jedini osnov za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva.

Razlozi zbog kojih je podnosilac ustavne žalbe izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti ne mogu se dovesti u vezu sa odricanjem od zahteva, sa priznanjem zahteva, niti sa zaključenjem poravnjanja, pa samim tim ni u vezu sa nedozvoljenim raspolaganjima stranaka iz člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, te da podnosilac ustavne žalbe i ne navodi bilo kakve posebne ustavnopravne razloge za osporavanje presude Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene usled nepravilne upotrebe vanrednog pravnog leka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti