Povreda prava na razumni rok i imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Neažurnost izvršnog suda u postupku protiv javnog preduzeća, koji je trajao preko pet godina i okončan stečajem, onemogućila je podnosioca da naplati potraživanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-965/2015
21.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. M . iz Krušara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. M . i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji u združenom predmetu I. 261/13 i u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 19/14 povređeni pravo podnosioca u stavne žalbe na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, zajemčeni odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosu potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 19/14, umanjen ih za isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. M . iz Krušara je, 11. februara 2015. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Us tava Republike Srbije, u izvršnom postup ku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji u združenom predmetu I. 261/13.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda , pred Opštinskim sudom u Ćupriji, kasnije pred Osnovnim sudom u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji, pokrenuo dva izvršna postupka protiv izvršnog dužnika Javnog preduzeća „C .“ iz Ćuprije, radi naplate novčanog potraživanja na ime neisplaćenih zarada i troškova prevoza, koji su kasnije združeni radi zajedničkog rešavanja pod brojem I. 261/13; da sud nije ažurno postupao , te iako je postupak trajao duže od pet go dina podnosilac nije naplatio svoja potraživanja; da je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak zbog čega će napl ata potraživanja izvršnog poverioca, koja u momentu otvaranja stečaja iznose 2.355.111,40 dinara , biti dodatno otežana i neizvesna; da su ovakvim postupanjem izvršnog suda povređena ustavna prava podnosioca na suđenje u razumnom roku i na imovinu . Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su u predmetnom izvršnom postupku povređena navedena ustavna prava i utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete u iznosu od 2.355.11,40 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji I. 261/13 , izjašnjenje toga suda od 11. jula 2016. godine i izveštaj Privrednog suda u Kragujevcu od 13. marta 2017. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je , 9. oktobra 2009. godine, Opštinskom sudu u Ćupriji podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika J. P. „C.“ iz Ćuprije, radi naplate potraživanja razlike zarade utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Ćupriji P1. 222/08 od 27. avgusta 2009. godine , i to prenosom sredstva sa računa izvršnog dužnika . Ovaj predlog je usvojen rešenjem Opštinskog sud u Ćupriji I. 511/09 od 9. oktobra 2009. godine. Nakon sprovedene sudske reforme, predmet je dobio broj I. 1100/10, a rešenje o izvršenju je dostavljeno Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu u Kragujevcu (u daljem tekstu: Narodna banka Srbije) 17. februara 2010. godine .

Podnosilac ustavne žalbe je 6. juna 2012. godine Osnovnom sudu u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika J. P. „C.“ iz Ćuprije, radi naplate potraživanja razlike zarade i naknade troškova prevoza utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji P1. 1530/10 od 25. novembra 2011. godine, takođe prenosom sredstva sa računa izvršnog dužnika . Predloženo rešenje je usvojeno rešenjem izvršnog suda I. 888/12 od 7. juna 2012. godine, koje je dostavljeno Narodnoj banci Srbije 1. avgusta 2012. godine.

Izvršni poverilac je, 20. decembra 2012. godine , u oba predmeta podneo predlog za proširenje izvršenja i zahtev za izjavu o imovini izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji je u predmetu koji je prvobitno nosio broj I. 511/09, rešenjem I. 261/13 od 5. februara 2013. godine naložio izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini, što je ovaj i učinio 20. februara 2013. godine. Izvršni sud je zatim doneo zaključak I. 261/13 od 26. februara 2013. godine kojim je usvojio predlog izvršnog poverioca za proširenje predmeta izvršenja i na druge račune izvršnog dužnika , a koje je uz dopis od 26. februara 2013. godine dostavljeno Narodnoj banci Srbije.

Izvršni poverilac je 6. marta 2013. godine podneo predlog da se postupak izvršenja sprovede na pokretnoj imovini dužnika opisanoj u izjavi o imovini izvršnog dužnika.

Po prijemu obaveštenja Narodne banke Srbije da nije u mogućnosti da postu pi po zaključku suda 11. marta 2013. godine , s obzirom na to da su označeni računi izvršnog dužnika namenski računi koji su izuzeti od prinudne naplate, izvršni sud je zaključkom I. 261/13 od 19. marta 2013. godine stavio van snage svoj zaključak od 26. februara 2013. godine i usvojio predlog izvršnog poverioca od 6. marta 2013. godine i odredio izvršenje na pokretnim stvarima dužnika, radi sprovođenja rešenja o izvršenju I. 511/09 od 9. oktobra 2009. godine i rešenja I. 888/12 od 7. juna 2012. godine.

Podnosilac je 18. marta 2014. godine podneo predlog za proširenje predmeta izvršenja na račun solidarnog dužnika opštine Ćuprija radi izvršenja navedenih rešenja, a podneskom od 26. maja 2014. godine se izjasnio na nalog izvršnog suda od 19. maja 2014. godine da dostavi dokaz na osn ovu koga je označio solidarnog dužnika opštinu Ćupriju.

Po zaključku izvršnog suda od 4. juna 2014. godine, službeno lice je 10. jula 2014. godine izašlo na lice mesta radi popisa i procene pokretnih stvari dužnika, koji nije mogao biti obavljen, jer je predstavnik dužnika bio odsutan, a vrata prostorija zaključana. Izvršni poverilac je izjavio da će dalje predloge za postupanje u ovom postupku dostaviti naknadno , pismenim putem.

Osnovni sud u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji je rešenjem I . 261/13 (I. 511/09) od 1. septembra 2014. godine izvršio spajanje predmeta I. 261/13 (I. 511/09) s a predmetom I. 262/13 (I. 888/12) radi jedinstvenog vođenja postupka u okviru predmeta I. 261/13 (I. 511/09).

Izvršni sud je rešenjem I. 261/13 (I. 511/09) od 2. septembra 2014. godine odbacio predlog izvršnog poverioca od 18. marta 2014. godine za proširenje predmeta izvršenja na račun solidarnog dužnika Opština Ćuprija kao nedozvoljen, koje je po prigovoru izvršnog poverioca potvrđeno rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu IPV – I. 272/14 od 26. septembra 2014. godine.

Osnovni sud u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji je 22. decembra 2014. godine doneo rešenje I. 261/13 da se izvršni postupak u tom predmetu prekida usled otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom JP „C .“ iz Ćuprije, s obzirom na to da je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 19/14 od 26. septembra 2014. godine nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak. Ovo rešenje je punomoćnik podnosioca primio 20. januara 2015. godine, a izvršni dužnik preko oglasne table suda 15. januara 2015. godine, a stranke protiv rešenja nisu izjavile prigovor .

Prema izveštaju Privrednog suda u Kragujevcu 1. Su. 1717-26 od 13. marta 2017. godine , stečajni postupak nad JP „C.“ iz Ćuprije je zaključen rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 19/14 od 27. maja 2015. godine, koje je postalo pravnosnažno 16. juna 2015. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je u navedenom stečajnom postupku podneo prijavu potraživanja na ukupan iznos neobezbeđenog potraživanja od 4.208.696,86 dinara, po osnovu neisplaćenih zarada i naknade za prevoz, a prema rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Ćupriji I. 511/09 od 9. oktobra 2009. godine i I. 888/12 od 7. juna 2012. godine i presude Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji P1. 49/12 od 8. maja 2012. godine.

Zaključkom stečajnog sudije od 12. januara 2015. godine poveriocu je priznato potraživanje u prvom isplatnom redu u visini od 185.141,20 dinara, u trećem isplatnom redu u visini od 2.355.111,40 dinara, a osporeno za iznos od 1.668.444,26 dinara.

Prema izveštaju Fonda solidarnosti Republike Srbije od 30. jula 2015. godine, poveriocu je od strane ovog fonda isplaćen iznos od 186.824 dinara, dok isplate u stečajnom postupku nisu vršene jer za to nije bilo sredstava.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao od pokreta nja prvog izvršnog postupka do 17. septembra 2011. godine, odredbom člana 5. stav 1. je bilo propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 39/14 i 55/14), koji se primenjivao u osporenom postupku od 17. septembra 2011. godine, odredbom člana 6. stav 1. je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je prvi osporeni izvršni postupak pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje 9. oktobra 2009. godine, drugi izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenje 6. juna 2012. godine, a da je združeni izvršni postupak okončan rešenjem o prekidu postupka od 22. decembra 201 4. godine, koje je punomoćniku podnosioca dostavljeno 20. januara 2015. godine. Stečajni postupak nad izvršnim dužnikom je započet rešenjem o otvaranju postupka od 26. septembra 2014. godine, a zaključen rešenjem od 27. maja 2015. godine, koje je postalo pravnosnažno 16. juna 2015. godine, tako da su izvršni i stečajni postupak, posmatrani kao jedinstvena celina, trajali ukupno šest godina.

Izvršni postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba je trajao pet godina i tri i po meseca, a okončan je prekidom postupka zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom . Navedeno trajanje izvršnog postupka može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od stava da je pojam razumnog trajanja izvršnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, kao što su koliko je složen izvršni postupak, kako su se ponašali podnosilac ustavne žalbe i nadležni sud i kakva je priroda odluke koja se izvršava.

Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju nije radilo o složenom izvršnom postupku, kao i da je podnosilac nesumnjivo imao interesa za efikasno ostvarenje svojih potraživanja utvrđenih pravnosnažnim p resudama koja su poticala iz radnog odnosa.

Ustavni sud je takođe utvrdio da je Osnovni sud u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji bio neprihvatljivo neažuran nakon donošenja svog zaključka od 19. marta 2013. godine kojim je odredio izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika kada je zaključak o sprovođenju izvršenja doneo tek 4. juna 2014. godine, tj. 14 i po meseci nakon određivanja novog sredstva izvršenja. Imajući u vidu da je izvršni postupak po svojoj prirodi hit an, a što je utvrđeno i odredbama zakona koji su primenjivani u ovom postupku, Ustavni sud je ocenio da ovakvo postupanje nadležnog suda predstavlja dovoljan razlog za utvrđivanje povrede prava podnosioca na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u osporenom postupku. Na drugačiju ocenu Ustavnog suda povrede prava podnosioca na suđenje u razumnom roku nije uticala okolnost što je stečajni postupak nad izvršnim dužnikom okončan u veoma kratkom roku, za manje od devet meseci, budući da je izvršni postupak trajao pet godina i tri i po meseca. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Kako u ustavnoj žalbi nije stavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, u smislu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, smatrao da je pravično zadovoljenje podnosioca u konkretnom slučaju u pogledu povrede ovog ustavnog prava ostvareno utvrđivanjem njegove povrede.

6. U vezi sa navodima ustavne žalbe o povredi prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na stavove Evropskog suda za ljudska prava iznete u presudi Rafailović i Stevanović protiv Srbije, br. 38629/07, 23718/08, od 16. juna 2015. godine, tač. 61, 63. i 64 , da kada se neki podnosilac predstavke pritužuje zbog nemogućnosti da se izvrši sudska odluka u njegovu ili njenu korist, obim obaveza države prema članu 6 . Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članu 1 . Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju varira u zavisnosti od toga da li je dužnik strana ugovornica ili privatni pojedinac (vid eti odluku Anokhin protiv Rusije , 25867/02, od 31. maja 2007. godine), te da u slučajevima kada je presuda doneta protiv države, njenih tela, ili istovetnih subjekata koji takođe ne uživaju „dovoljnu institucionalnu i poslovnu nezavisnost od države“, država mora preduzeti inicijativu da izvrši presudu u potpunosti i na vreme, da je država neposredno odgovorna za njihove dugove i ne može da navodi ni nedostatak sopstvenih sredstava ni loš finansijski položaj dužnika kao izgovor za neizvršenje tih odluka (videti, među mnogim drugim autoritetima, odluke R. Kačapor i drug i protiv Srbije, br. 2269/06 …, stav 114, od 15. januara 2008. godine; Jovičić i drugi protiv Srbije, broj 37270/11, st. 105 i 106, od 15. oktobra 2013. godine i Cone protiv Rumunije , broj 35935/02, stav 27, od 24. juna 2008. godine). Sud takođe podseća da se državnim organima ne mogu smatrati samo Vlada i centralni organi države, jer gde je vlast raspoređena po decentralizovanim linijama, državni organi mogu biti svi nacionalni državni organi ili organi lokalne samouprave koji vrše javna ovlašćenja, bez obzira na obim njihove autonomije vis-à-vis centralnih organa (videti, mada u kontekstu locus standi, Ayuntamiento de Mula protiv Španije , br. 55346/00 ...; The Municipal Section of Antilly protiv Francuske, br. 45129/98 ...; Rothenthurm Commune protiv Švajcarske , broj 13252/87, odluka Komisije od 14. decembra 1988. godine i Pokrajine Bari, Sorento i Meseni Nemanja protiv Italije , broj 41877/98, odluka Komisije od 15. septembra 1998. godine), te da je pored toga, odgovornost države za dugove opština i drugih subjekata ili preduzeća pod upravom lokalnih organa već utvrđena u jednom broju prethodnih presuda protiv drugih tuženih država (videti De Luca protiv Italije , citirana u gornjem tekstu, st. 54 i 55; Yershova protiv Rusije , broj 1387/04, st. 71 i 2, od 8. aprila 2010. godine; Otychenko i Fedishchenko protiv Ukrajine , br. 1755/05 i 25912/06, stav 26, od 12. marta 2009. godine; Shmalko protiv Ukrajine , broj 60750/00, stav 38, od 20. jula 2004. godine ).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da propust suda da u razumnom roku namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe iz radnog odnosa protiv izvršnog dužnika – javnog preduzeća koje je osnovala opština i koje je poslovalo sredstvima u javnoj svojini u izvršnom postupku koji je vođen pred Osno vnim sudom u Paraćinu – Sudska jedini ca u Ćupriji u predmetu I . 261/13 predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama. Ovo posebno imajući u vidu da je nakon prekida izvršnog postupka sproveden i stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, a da je nakon toga podnosilac samo u manjoj meri namiren. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i u tom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno član u 89. stav 3. Z akona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosu potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 19/14, umanjen ih za isplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na razumni rok i imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti