Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne sudske presude. Podnositeljki je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog, a neizvršenog potraživanja iz izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9650/2017
06.12.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 240/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Vranju I. 977/08) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz čl ana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenj em o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 977/08 od 12. maja 2008. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po t om osnov u. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Vranja je, 1. novembra 2017 . godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Vranj a, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Vranju Gž. 3419/17 od 13. septembra 2017. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka je istakla i povredu prava na imovinu , zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku Osnovnog suda u Vranju I. 240/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Vranju I. 977/08), u kome izvršenje sprovodi izvršitelj.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi, između ostalog, nav odi da je rešenjem Višeg suda u Vranju R4 I. 60/15 od 17. aprila 2015. godine utvrđeno da joj je u osporenom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloženo izvršitelju da u najkraćem mogućem roku okonča postupak u navedenom predmetu, ali da nakon donošenja ovog rešenja izvršitelj nije preduzeo nijednu procesnu radnju radi okončanja postupka izvršenja, pa je stoga podnositeljka podnela tužbu protiv Republike Srbije za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti, usled dugog trajanja postupka izvršenja u predmetu I. 240/14, koji parnični postupak je okončan donošenjem osporene presude Višeg suda u Vranju Gž. 3416/17 od 13. septembra 2017. godine, tako što je njen tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen kao neosnovan.

Podnositeljka smatra da joj je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, a pravo na imo vinu zbog toga što još uvek nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, koje joj je dosuđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 10. februara 2004. godine Opštinskom sudu u Vranju podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H . P . „J .“ AD Vranje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P1. 310/03 od 22. decembra 2003. godine, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa.

Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 215/04 od 10. februara 2004. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Vranju R4 I. 60/15 od 17. aprila 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu izvršenja Osnovnog suda u Vranju I. 977/08, sada I. 240/14 , privatnog izvršitelja S . F . iz Vranja, naloženo privatnom izvršitelju da u najkraćem mogućem roku okonča postupak u navedenom predmetu i predlagaču određena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž. 3416/17 od 13. septembra 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr. 297/16 od 15. marta 2017. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže Republika Srbija da joj po osnovu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti, usled dugog trajanja postupka u predmetu I. 240/14, isplati opredeljeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe, pa do isplate.

U obrazloženju osporene presude, između ostalog, navedeno je da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 22. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) , jer tužilja, pre podnošenja tužbe, nije podnela prigovor radi ubrzavanja postupka , već je tužbom tražila naknadu nematerijalne štete na osnovu rešenja Višeg suda u Vranju kojim joj je određena pravična naknada. Pored toga, navedeno je i da se zahtev tužilj e za naknadu štete ne može zasnivati na članu 200. Zakona o obligacionim odnosima, već na odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, budući da se radi o posebnom vidu naknade , zbog čega se na konkret an slučaj primenjuju odredbe specijalnog Zakona.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda i sudskog izvršitelja da izvrše presud u donetu u korist podnositeljke ustavne žalbe u postupku I. 240/14 predstavlja povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine , zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čin i njeno potraživanje utvrđeno izvršn om ispravom na osnovu koj e je doneto rešenj e o izvršenju (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Sud je ustavnu žalbu u ov om delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenj em o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 977/08 od 12. maja 2008. godine, umanjen og za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dos tavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe u delu kojim je osporena presuda Višeg suda u Vranju Gž. 3419/17 od 13. septembra 2017. godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argume ntuju tvrdnje o povredi označenog prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog akta.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti