Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja poverilaca u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Propust države da namiri potraživanja poverilaca utvrđena u stečajnom postupku protiv dužnika u pretežnom državnom vlasništvu predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zbog čega im se utvrđuje pravo na naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9656/2016
21.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D . M, V . Đ , S. Đ . i S. S , svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. juna 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. R, D . S, M. S, N . K, P . Đ, Z . M, D. M . i V . Đ . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (inicijalno predmet broj St. 37/09) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno član om 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba ovih podnosilaca odbacuje.

2. Utvrđuje se podnosiocima ustavne žalbe I. R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D . M . i V . Đ . pravo na naknadu materijalne štete svakom u iznosu koji mu je utvrđen u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjenom za iznose koji su po t om osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. Đ . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima I. 3190/06, I. 498/02 i I. 1078/08 i u stečajnom postupku koji je vo đen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp 493/16 od 19. aprila 2016. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba S. S . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu , iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3120/09, kao i u stečajnom postupku koji je vo đen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D . M , V . Đ , S. Đ . i S . S, svi iz Leskovca, podneli su Ustavnom sudu, 10, 11, 12, 13, 17, 18. i 19. marta i 17. aprila, odnosno 16. maja 2014. godine ustavne žalb e zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih član om 32. stav 1. i član om 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10, kao i u izvršnim postupcima koji su prethodili označenom stečajnom postupku, a u kojima su podnosioci bili izvršni poverioci. Podnosioci su istakl i i zahtev e za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-2211/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Privredni apelacioni sud je, po pravnosnažnosti rešenja tog suda R4 St. 807/14 od 11. decembra 2015. godine kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku podnosiocima I . R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D . M . i V . Đ , dopisom od 16. decembra 201 6. godine, Ustavnom sudu ustupio predmet radi odlučivanja o pov redi prava na imovinu podnosi laca ustavne žalbe , kao i o njihovim zahtevima za naknadu materijalne štete.

I. R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D. M, V . Đ . i S . Đ . su , 19. decembra 2016. godine, izjavili ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 807/14 od 11. decembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp 483/16 je 19. aprila 201 6. godine, navodeći da su ona doneta na temelju pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te pogrešne primene materijalnog prava, jer i nakon više godina od donošenja rešenja o izvršenju, t i izvršni postup ci ni su okončan i, čime im je povređeno pravo na imovinu. Takođe, navel i su da im je osporenim rešenjima određena naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10 .000 dinara, ali da su on i, zbog dugog trajanja izvršnih postup aka, trpeli štetu koja se „ogleda u frustraciji zbog nerešavanja sporn ih postup aka“, pa da je, „kao način neutralizovanja frustracija koje su imal i“, potrebno izvršiti isplatu adekvatne naknade. Od Ustavnog suda je traženo da naloži Osnovnom sudu u Leskovcu da hitno okonča postup ke izvršenja i namiri novčano potraživanje podnosi ocima u opredeljenim iznosima, kao i troškove tog postupka. Takođe, podnosioci su istakl i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumno m roku u iznosu od po 3.000 evra, te za naknadu troškova postupka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 120.000,00 dinara i iznosa od 90.000,00 dinara na ime sastava ustavne žalbe. Povodom ove ustavne žalbe i ustupljenog predmeta Privrednog apelacionog suda formiran je predmet Už-9656/2016.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 807/14 od 11. decembra 2015. godine , u tački prvoj izreke , usvojen je zahtev predlagača, ovde podnos ilaca ustavne žalbe I . R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D . M . i V . Đ , te je utvrđeno da im je u postupku koji se u tom momentu vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije . Istim rešenjem, u tački drugoj izreke , delimično je usvojen zahtev ovih predlagača i određena im je primerena naknada zbog povred e prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 10.000,00 dinara, kao i zahtev za naknadu troškova postupka u iznosu od po 6.390,00 dinara, a preostali zahtev za naknadu nematerijalne štete preko dosuđenog, do tražen ih iznosa od po 3.000 evra, je, u tački trećoj izreke, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim tačke treće izreke označenog rešenja određeno je da će, po pravnosnažnosti tog rešenja , spisi predmeta biti d ostavljeni Ustavnom sudu Republike Srbije, radi odlučivanja o zahtevima predlagača za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava i za naknadu materijalne štete. Tačkom četvrtom označenog rešenja odbačen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača S. Đ . i S . S.

Iz obrazloženja osporenog prvostepenog rešenja proizlazi da je u toku postupka Privredni apelacioni sud utvrdio da su predlagač i, kao izvršni poverioci, pokrenuli više izvršnih postupaka protiv istog izvršnog dužnika, privrednog društva DP „E.“, Leskovac , radi isplate neisplaćenih primanja iz radnog odnosa , a na osnovu pravnosnažnih sudskih presuda. Dalje je utvrđeno da su postupci u kojima su predlagači V. Đ, S . Đ, D . M . i P . Đ . bili izvršni poverioci okončani u 2007. i 2008. godini, zbog nemogućnosti namirenja poverilaca, a postup ak u kojem je izvršni poverilac bio M. S . je prekinut na predlog poverioca, zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom.

Utvrđeno je i da je 24. novembra 2009. godine protiv privrednog društva DP „ E.“, Leskovac, pokrenut stečajni postupak, rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 37/09, kao i da u toku stečajnog postupka (kasnija oznaka predmeta St. 34/10) nije bilo namirenja poverilaca, a zbog nedostatka sredstava, kao i da je stečajni dužnik brisan iz registra 3. septembra 2015. godine .

Prema oceni Privrednog apelacion og sud a, stečajni sud je u početku postupao u razumnim rokovima, ali kad je ustanovljeno da stečajna masa nije dovoljna ni za namirenje troškova tog postupka, odnosno u poslednje tri godine, ni je više preduzeta nijedna radnja u postupku, usled čega je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku predlagačima koji su učestvovali u tom postupku. U pogledu određene naknade nematerijalne štete u obrazloženju je navedeno da pravična naknada u slučaju kada se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku treba da pruži satisfakciju predlagaču, ali i da pri određivanju njene visine treba imati u vidu da je cilj postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku – ubrzanje sudskih postupaka, odnosno njihovo okončanje u što je moguće kraćem roku, te da prvenstvena svrha tih postupaka nije utvrđivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede ustavnog prava.

Imajući u vidu da podnosioci S. Đ . i S . S . nisu bili učesnici stečajnog postupka, kako je navedeno u obrazloženju označenog rešenja, njihov predlog za odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku u tom postupku je odbačen.

Protiv treće i četvrte tačke izreke rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 807/14 od 11. decembra 2015. godine predlagači su izjavili žalbu .

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp 483/16 od 19. aprila 201 6. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača, te je potvrđeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 807/14 od 11. decembra 2015. godine u navedenom delu. U obrazloženju navedenog drugostepenog rešenja istaknuto je da, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, dosuđeni iznos zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja adekvatnu satisfakciju za predlagače zbog utvrđene povrede, posebno pri činjenici da je predmetni stečajni postupak okončan. Navedeno je i da je prvostepeni sud odluku o troškovima ovog postupka doneo pravilnom primenom advokatske i taksene tarife, te su neosnovani navodi žalbe kojima se osporava odluka u tom delu. Takođe, navedeno je da podnosioci zahteva S . Đ . i S . S . nisu svoja potraživanja prijavili u predmetnom stečajnom postupku, pa nisu imali svojstvo stranke u tom postupku, usled čega je pravilna odluka prvostepenog suda koji je njihove zahteve odbacio kao nedozvoljene.

Uvidom u podatke koji se nalaze na internet stranici Agencije za privredne registre, Ustavni sud je utvrdio da je privredno društvo „E.“, Leskovac, koje je bilo 70% u vlasništvu Akcijskog fonda, nakon zaključenja stečajnog postupka, brisano iz registra 3. septembra 2015. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (člana 58. stav 1.).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosi laca ustavne žalbe I . R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D . M . i V . Đ , kao stečajnih poverilaca, a protiv stečajnog dužnika DP „ E.“ Leskovac, koji je bio u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava ovih podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno g član om 58. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už- 1499/2008 od 16. jula 20 09. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir sopstvenu praksu (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine) i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosiocima ustavne žalbe I. R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D . M . i V . Đ . na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa koji mu je utvrđen u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10, umanjenog za iznose koji su po t om osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U odnosu na osporena rešenja doneta u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, polazeći od sadržine ustavne žalbe, utvrdio da podnosioci I. R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D . M . i V . Đ . svojim navodima i pozivanjem na povredu prava na pravično suđenje, prevashodno ističu nezadovoljstvo iznosom koji im je dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava , tvrdnjom da takav iznos ne predstavlja pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede označenog prava, ističući, pri tome, da su izvršni postup ci predugo traja li.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je odluka o osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete nastale usled povrede Ustavom zajemčenog prava i njenoj visini stvar ocene suda koji u konkretnom slučaju odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i zavisi od ponašanja podnosioca u osporenom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca, pri čemu ona mora da bude primerena standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Stoga, Ustavni sud ukazuje da, u situaciji kada je o povredi prava na suđenje u razumnom roku odlučivao redovni sud, ne može da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete odlučuje kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2287/2015 od 15. jula 2015. godine)..

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, usvojili zahtev podnosilaca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku I. R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D . M . i V . Đ . i dosudili im naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava, te da su jasno obrazložili razloge na kojima su zasnovali svoje odluke, uz ukazivanje da je stečajni sud u početnoj fazi preduzimao neophodne radnje, do saznanja za obim imovine stečajnog dužnika koji objektivno nije dovoljan ni za namirenje troškova tog postupka, nakon čega nije preduzeo nijednu radnju. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Ustavni sud ocenjuje da dosuđeni iznosi nisu nerazumni, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca I. R, D . S, M . S, N . K, P . Đ, Z . M, D . M . i V . Đ . ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozi ma kojima se potkrepljuje tvrdnja o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, zapravo, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih rešenja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izajvljenom protiv osporenih rešenja, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi S. Đ . i S . S, Ustavni sud je konstatovao da su nadležni vanparnični sudovi odbaci li njihov e zahtev e za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10, jer nisu imali svojstvo stranke u tom stečajnom postupku. Stoga, Ustavni sud smatra da očigledno nema osnova da se ovim podnosiocima utvrdi povreda prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u odnosu na osporeni postupak stečaja. Ovakav stav Ustavni Sud je zauzeo u Rešenju Už-9164/2012 od 13. oktobra 2014. godine, a isti stav izražen je i u Odluci Už-887/2017 od 8. juna 2017. godine. Ustavni sud konstatuje, budući da ovi podnosioci nisu bili učesnici stečajnog postupka, da su mogli da se obrate Ustavnom sudu sa zahtevom da im se utvrdi povreda Ustavom zajemčenih prava u izvršnom postupku, ali najkasnije u roku od 30 dana od okončanja tih postupaka. Međutim, izvršni postupak u kojem je podnositeljka S. Đ . bila izvršni poverilac okončan je 2008. godine, a onaj u kojem je podnosilac S . S . bio izvršni poverilac – najkasnije otvaranjem predmetnog stečajnog postupka 24. novembra 2009. godine, odnosno više godina pre izjavljivanja ustavne žalbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu S. Đ . izjavljenu zbog povrede prava na imovinu i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , kao i protiv osporenih rešenja, rešavajući kao u tački 3. izreke, a u tački 4. izreke odbacio ustavnu žalbu S. S . izjavljenu zbog povrede istih prava, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

U vezi sa zahtevom za naknadu troškova postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je osporenim rešenjima odlučeno i o troškovima tog postupka, a da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim se ukazuje na proizvoljnost ili arbitrernost osporenih odluka u tom delu. Stoga nije bilo ni osnova da Ustavni sud odlučuje o ovom zahtevu. Takođe, imajući u vidu ranije navedeno, Ustavni sud nije imao osnova ni da naloži izvršnom sudu da okonča već obustavljeni postupak.

9. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja poverilaca u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti