Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog navodne povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Iako je bilo početnog zastoja, postupak, koji je trajao oko dve godine, okončan je u razumnom roku s obzirom na složenost predmeta i doprinos podnosioca odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miladina Nikolića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miladina Nikolića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 15709/08, a koji je okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 33289/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miladin Nikolić iz Čačka je 12. juna 2009. godine, prek o punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 15709/08.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 16. oktobra 2008. godine, kao izvršni poverilac, podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje; da se Opštinski sud u Čačku rešenjem I. 1399/08 od 17. oktobra 2008. godine oglasio mesno nenadležnim i po pravnosnažnosti rešenja spise ustupio na dalju nadležnost Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, u kome je predmet zaveden pod brojem I. 15709/08; da je od dostavljanja predmeta u rad Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, do dana podnošenja ustavne žalbe, prošlo više od šest meseci, a da Četvrti opštinski sud nije doneo odluku o predlogu za izvršenje.

S obzirom na navedeno, predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu i naloži Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem mogućem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izveštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 11782/11 od 20. jula 2011. godine i izvršenog uvida u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 33289/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 16. oktobra 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika A. Č. iz Čačka, na osnovu izvršne isprave – rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 988/08 od 4. juna 2008. godine, radi naplate novčanog potraživanja plenidbom, popisom i prodajom osnivačkog udela izvršnog dužnika u Društvu za građevinsku proizvodnju i usluge – „Agencija Aki“ iz Čačka i namirenjem izvršnog poverioca za iznos glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka iz dobijenog iznosa.

Opštinski sud u Čačku se rešenjem I. 1399/08 od 17. oktobra 2008. godine oglasio mesno nenadležnim za postupanje po predlogu izvršnog poverioca i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave na nadležnost Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Predmet je u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu primljen 20. novembra 2008. godine i zaveden pod brojem I. 15709/08.

Punomoćnik izvršnog poverioca je 10. februara i 6. aprila 2009. godine poslao urgencije Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, zahtevajući da donese odluku u ovoj pravnoj stvari, povodom kojih je od v. f. predsednika suda, 23. aprila 2009. godine, dobio obaveštenje da je dat nalog da se predmet hitno iznese postupajućem sudiji u rad.

Dopisom od 11. septembra 2009. godine Četvrti opštinski sud u Beogradu je naložio punomoćniku izvršnog poverioca, advokatu Dragani Ranković iz Čačka, da dostavi sudu overeno punomoćje za prijem tražbine iz izvršne isprave i troškova izvršnog postupka. Punomoćnik izvršnog poverioca je postupio po nalogu suda u ostavljenom roku.

Prvi osnovni sud u Beogradu, koji je u međuvremenu preuzeo predmet, doneo je 12. marta 2010. godine rešenje o izvršenju I. 33289/10, kojim je određeno predloženo izvršenje.

Izvršni sud je dopisima od 23. marta 2009. godine naložio Agenciji za privredne registre Republike Srbije da po prijemu rešenja o izvršenju, bez odlaganja, upiše založno pravo na udelu izvršnog dužnika A. Č. iz Čačka u korist izvršnog poverioca Miladina Nikolića, a Društvu za građevinsku proizvodnju i usluge „Agencija Aki“ iz Čačka da po prijemu rešenja o izvršenju, bez odlaganja, upiše u knjigu članova založno pravo na udelu izvršnog dužnika u korist izvršnog poverioca Miladina Nikolića.

Dopisom od 22. jula 2010. godine Prvi osnovni sud u Beogradu je tražio od Agencije za privredne registre obaveštenje o tome da li je upisano založno pravo na delu izvršnog dužnika u Društvu za građevinsku proizvodnju i usluge „Agencija Aki“ iz Čačka, a na osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 33289/10 od 12. marta 2010. godine. U cilju okončanja postupka prinudnog izvršenja, izvršni sud je od Beogradske berze tražio podatak da li se udeo u Društvu za građevinsku proizvodnju i usluge „Agencija Aki“ iz Čačka kotira na berzi i kolika je njena prosečna cena na berzi u poslednjih 30 dana, na osnovu berzanskog izveštaja. Traženi podaci su 29. jula i 3. avgusta 2010. godine dostavljeni sudu.

Podneskom koji je 25. avgusta 2010. godine primljen u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, punomoćnik izvršnog poverioca je obavestio sud da je izvršni dužnik isplatio izvršnom poveriocu iznos od 117.700,00 dinara na ime glavnog duga, pripadajuće kamate i troškova izvršnog postupka, te je predložio da se postupak sprovođenja izvršenja obustavi.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 4. oktobra 2010. godine doneo rešenje I. 33289/10 kojim je konstatovano da je povučen predlog za izvršenje izvršnog poverioca i obustavljeno izvršenje određeno rešenjem istog suda I. 33289/10 od 12. marta 2010. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisima od 19. oktobra 2010. godine naložio Agenciji za privredne registre da izvrši brisanje upisanog založnog prava na udelu dužnika A. Č. u korist poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, u Društvu za građevinsku proizvodnju i usluge „Agencija Aki“ iz Čačka i brisanje založnog prava na udelu dužnika A. Č. u korist poverioca.

Predmet je arhiviran 22. februara 2011. godine.

4. Za ocenu navoda ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 4); da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 29.); da su izvršne isprave izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje (član 30. stav 1. tačka 1)).

5. Analizirajući dužinu trajanja izvršnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak pokrenut podnošenjem predloga izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, 16. oktobra 2008. godine, da je podnosilac namirio svoje potraživanje do avgusta 2010. godine i da je postupak formalno okončan rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 33289/10 od 4. oktobra 2010. godine, kojim je obustavljeno izvršenje, jer je podnosilac povukao predlog za izvršenje.

Podnosilac se Ustavnom sudu obratio ustavnom žalbom jer Četvrti opštinski sud u Beogradu šest meseci nije doneo odluku o predlogu za izvršenje, što ukazuje na neažurno postupanje tog suda u izvršnom postupku koji je zakonom određen kao hitan. Međutim, da bi utvrdio da li je navedeno postupanje suda nadležnog za sprovođenje izvršenja dovelo i do povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ispitao osnovne činioce koji se moraju uzeti u obzir za ocenu dužine trajanja postupka s obzirom na specifične okolnosti svakog pojedinog slučaja, pa i postupka koji je predmet ustavne žalbe.

Ustavni sud je najpre konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac zahtevao da se izvršenje radi naplate novčanog potraživanja (iznosa od 81.000,00 dinara) sprovede plenidbom, procenom i prodajom osnivačkog uloga dužnika u društvu sa ograničenom odgovornošću. Ovakav način izvršenja je po svojoj prirodi znatno složeniji od većine drugih zakonom propisanih načina prinudnog izvršenja novčanog potraživanja. Naime, radnje u postupku prinudnog izvršenja u konkretnom slučaju ne preduzima samo sud koji sprovodi izvršenje, već i sud, odnosno organizacija koja vodi javni registar društava sa ograničenom odgovornošću. Da bi sproveo izvršenje na zahtev podnosioca, postupajući sud je morao da donese rešenje o izvršenju, ali i da kontaktira sa Agencijom za privredne registre kako bi upisala založno pravo na udelu dužnika u društvu sa ograničenom odgovornošću i Beogradskom berzom da bi se utvrdilo da li se udeo u društvu kotira na Berzi i po kojoj prosečnoj ceni. Pribavljanje navedenih obaveštenja bilo je nužno da bi se stvorili preduslovi za procenu i prodaju osnivačkog udela izvršnog dužnika. Sve navedene radnje sud je sproveo efikasno, osim prve radnje u postupku – donošenja rešenja o prinudnom izvršenju, što je i bilo povod za podnošenje ustavne žalbe. Dakle, Ustavni sud je konstatovao da je izvršni postupak koji je u početku bio u zastoju, nastavljen efikasno i obustavljen zbog povlačenja predloga od strane podnosioca jer je u celini namirio svoje potraživanje na ime glavnog duga, zatezne kamate i troškova postupka.

Ustavni sud je dalje konstatovao da je i podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac doprineo dužem trajanju izvršnog postupka time što je predlog za izvršenje podneo nenadležnom sudu i što je njegov punomoćnik propustio da sudu dostavi punomoćje za prijem tražbine iz izvršne isprave i troškova izvršnog postupka, koje je dostavljeno tek naknadno po nalogu suda.

Imajući u vidu ukupno trajanje izvršnog postupka do namirenja podnosiočevog potraživanja, relativnu složenost načina sprovođenja izvršenja, kao i doprinos podnosioca dužem trajanju postupka, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju postupak okončan u okviru standarda razumnog roka koji se jemči članom 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti