Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za deobu bračne tekovine koji traje preko šesnaest godina i još nije okončan. Nedelotvorno postupanje nadležnih sudova je osnovni razlog povrede prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-966/2010
04.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Milan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jablana Petrovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jablana Petrovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 174/08, a sada pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 393/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jablan Petrović iz Čačka je, preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, 18. januara 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 174/08. Navodi da mu je povređeno i pravo iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je podneo tužbu Opštinskom sudu u Čačku još 13. novembra 1996. godine i da postupak i dalje nije okončan zbog čega mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku a pravo na imovinu mu je povređeno jer je duže od 13 godina lišen poseda imovine koja je predmet osporenog parničnog postupka. Traži i naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava dok prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku uvidom u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Čačku P. 174/08, a sada Osnovnog suda u Čačku P. 393/2010 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 13. novembra 1996. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Čačku protiv Snežane Petrović, radi deobe bračne tekovine. Tužena je podnela protivtužbu 25. novembra 2004. godine. Pred Opštinskim sudom u Čačku bilo je ukupno održano 39 ročišta za glavnu raspravu, dok devet ročišta nije bilo održano. Presudom Opštinskog suda u Čačku P. 1874/96 od 20. aprila 2007. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe. Protiv prvostepene presude žalbu su podneli i tužilac i tužena i navedena presuda je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 2103/07 od 23. januara 2008. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Zatim je pred prvostepenim sudom u nastavku postupka održano 22 ročišta za glavnu raspravu a sedam ročišta nije održano. Do odlučivanja o ustavnoj žalbi postupak pred prvostepenim sudom i dalje nije okončan.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koje je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava na osnovu zakona.

Zakon o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92,31/93, 24/94, 12/89, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, propisivao je: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe i prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na ovaj parnični postupak u smislu člana 506. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11) stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 174/08, a sada pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 393/10.

Po oceni Suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnih sudova.

Naime, od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene presude prošlo je jedanaest godina, a od januara 2008. godine kada je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak, pa do odlučivanja o ustavnoj žalbi, prvostepena odluka nije doneta.

Navedeno šesnaestogodišnje trajanje parničnog postupka po oceni Ustavnog suda, kao i stavu međunarodnih institutcija za zaštitu ljudskih prava, predstavlja nerazumno dug period koji se ničim ne može opravdati.

Iako je navedeni parnični postupak predstavljao postupak određene složenosti koji je zahtevao izvođenje velikog broja dokaza u smislu saslušanja predloženih svedoka, uviđaja na licu mesta, kao i veštačenja od strane veštaka ekonomske i građevinske struke, to ne može ni u kom slučaju biti opravdanje za šesnaestogodišnje trajanje parničnog postupka.Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo u značajnijoj meri dužini trajanja postupka jer se uglavnom uredno odazivao na pozive suda, i nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja. Ustavni sud je imao u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije pristupio na četiri ročišta za glavnu raspravu tako da je neodržavanjem četiri ročišta zbog njegovog nedolaska trajanje parničnog postupka prolongirano za godinu dana i dva meseca, međutim, ni te okolnosti ne mogu biti opravdanje za šesnaestogodišnje trajanje parničnog postupka koji i dalje nije okončan. Takođe, na trajanje postupka je uticalo i višestruko menjanje postupajućih sudija.

Po oceni Ustavnog suda predmet parničnog postupka bio je od značaja za podnosioca imajući u vidu da se radilo o podeli bračne tekovine.

Dakle, polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem nadležnih sudova u predmetu Opštinskog suda u Čačku P. 174/08, a sada Osnovnog suda u Čačku P. 393/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava, tako što je naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku, odlučujući kao u tač. 1. i 2. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1500 evra, obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka kao i doprinos podnosioca trajanju postupka.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja suda.

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

6. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u osporenom postupku povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da povreda imovinskih prava koja nesporno spadaju u domen građanskih prava prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da nema procesnih pretpostavki za ocenu povrede prava na pravično suđenje u postupku koji nije okončan, ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu. Stoga je u tom delu ustavna žalba odbačena, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu izloženog, člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti