Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 18 godina. Sud je konstatovao nedelotvorno postupanje prvostepenog suda i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete od 1.500 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-966/2012
19.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Srbislava Drenovakovića iz Paraćina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Srbislava Drenovakovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Paraćinu u predmetu P. 233/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srbislav Drenovaković iz Paraćina podneo je, 10. februara 2012. godine, preko punomoćnika Miroljuba Petrovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku iz tačke 1. izreke, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i protiv „st. 2, 3, 7. i 8. presude “ Apelacion og suda u Kragujevcu Gž. 2971/10 od 16. decembra 2011. godine , zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava. Podnosilac se ist ovremeno pozvao i na povredu prava garantovanih odredbama člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evro psku konvenciju.

Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, budući da je osporeni postupak trajao više od 17 godina. Osporenu presudu sa stanovišta prava na imovinu podnosilac osporava kako u pogledu određenih glavnih zahteva, tako i u pogledu odluke o troškovima postupka. Imajući u vidu navedeno, podnosilac predlaž e da se utvrdi povreda označen ih prava, poništi osporena presuda, te da mu se odredi naknada štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog sud a u Paraćinu P. 233/10 (ranije spis Opštinskog suda u Paraćinu P. 557/94) i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci sada pok. B.D. i Srbislav Drenovaković, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneli su u martu mesec u 1994. godine , Opštinskom sudu u Paraćinu tužbu protiv tužene V.K , radi utvrđenja. Tužena V.K. je 26. aprila 1994. godine podnela protivtužbu protiv navedenih tužilaca.

Pred Opštinskim sudom u Paraćinu, do donošenja presude tog suda P. 543/97 od 2 6. oktobra 200 4. godine, zakazano je i održano ukupno jedno pripremno ročište, kao i 47 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 41 održano, na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i 43 svedoka. Ostalih šest ročišta nije održano, i to tri bez krivice tužioca (dva nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije), dok preostala tri ročišta nisu održana krivicom tužioca (dva nisu održana na zahtev tužioca, a jedno nije održano zbog nedolaska uredno pozvanih tužilaca).

U periodu od 8. februara 1995. do 18. septembra 1997. godine nije održano nijedno ročište za glavnu raspravu. U tom periodu je najpre rešenjem prvostepenog suda od 18. oktobra 1994. godine postupak mirovao, i to nakon što se nisu odazvali pozivu uredno pozvani tužioci, na predlog punomoćnika tužene, da bi zatim rešenjem Opštinskog suda u Paraćinu P. 557/94 od 15. oktobra 1996. godine bio određen prekid postupka, koje je rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž. 508/97 do 22. aprila 1997. godine ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na dalji postupak.

Takođe, u periodu od 18. septembra 2002. do 23. aprila 2004. godine je zakazano i održano jedno ročište za glavnu raspravu.

Presuda Opštinskog sud a u Paraćinu P. 543/97 od 2 6. oktobra 200 4. godine je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž. 1386/05 od 5. septembra 2005. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku je zakazano ukupno 33 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 22 održano, i na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i pet svedoka. Ostalih 11 ročišta nije održano, od kojih sedam bez krivice tužioca (jedno zbog sprečenosti sudije porotnika) , dok preostala četiri ročišta nisu održana krivicom tužioca (dva nisu održana na zahtev tužioca, a jedno radi odlučivanja o izuzeću postupajućeg sudije na zahtev tužioca i jedno zbog preciziranja tužbenog zahteva).

Osnovni sud u Paraćinu je doneo presudu P. 233/10 (1997) od 16. februara 2010. godine .

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2971/10 od 16. decembra 2011. godine , stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Paraćinu P. 233/10 (1997) od 16. februara 2010. godine; stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog kojim je tražio da se utvrdi da je tužena-protivtužilja namirena u svom naslednom delu i da nema pravo na nasleđe na zaostavštini iza smrti pok. D.D. koju čini nepokretnost po posedovnom listu broj 176, KO Paraćin , stavom trećim izreke usvojen je protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje kojim je tražila da se tužiocu-protivtuženom uračuna u nasledni deo učinjen poklon po ugovoru o deobi od 11. februara 1964. godine koji je overen kod Opštinsko g suda u Paraćinu; stavom četvrtim izreke odbačena je protivtužba tužene-protivtužilje zbog apsolutne nenadležnosti suda, kojom je tražila da se utvrdi da je bez pravnog osnova izvršen upis u katastar na 1/2 parcele broj 1662, KO Paraćin , na ime tužioca-protivtuženog i da je isti dužan da ovo pravo prizna i trpi, te da se sa njegovog imena ispiše 1/2 i upiše na sada pok. D.D ; stavom petim izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje kojim je tražila da se utvrdi da zaostavštinu pok. D.D. čini spratna stambena zgrada (P+1) postojeća na katastarskoj parceli broj 1662, KO Paraćin , kao i druge zgrade na ovoj parceli , idealna 1/2 k atastarskoj parceli 1662 , KO Paraćin, 1/2 izgrađene poslovne stambene zgrade na kat astarskoj parceli 1663, KO Paraćin, kao i 1/2 trajnog korišćenja k atastarske parcele broj 1663 , KO Paraćin , što bi tužilac-protivtuženi bio dužan da prizna; stavom šestim izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje kojim je tražila da se tužiocu-protivtužen om uračunaju troškovi školovanja na Pravnom fakultetu u Beogradu; stavom sedmim izreke usvojen je protivtužben i zahtev tužene-protivtužilje, pa je utvr đeno da je odredba ugovora o poklonu koji je overen k od Sreskog suda u Paraćinu pod brojem 130/57 od 5. februara 1957. godine između sada pok. D. D. kao poklonodavca i tužene-protivtužilje kao poklonoprimca koja glasi „ovim je izmirena u svom delu nasleđa i ne traži ništa više pa ni posle smrti očeve “ ništav i ne proiz vodi pravno dejstvo; stavom osmim izreke je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac , je utvrđeno: da se svakom jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Kako su odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini istovetna pravima iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav.

5. Ustavni sud je najpre konstatovao da se građanima Republike Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, jemče i ustavnosudska zaštita ovih prava i sloboda obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da svaki postupak pred sudovima ili drugim nadležnim organima predstavlja jedinstvenu celinu, Sud je stao na stanovište da se prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodio u okviru razumnog roka ili ne, mora uzeti u obzir i stanje parnice na dan stupanja na snagu Ustava .

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe kojom se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti, utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude kojom je ovaj postupak pravnosnažno okončan proteklo nešto manje od 18 godina .

Navedeno trajanje postupka ukazuje na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, bilo veoma složenih činjeničnih i pravnih pitanja . Naime, u pogledu činjenica koje su bile sporne među strankama, a od kojih je zavisila osnovanost tužben og i protivtužbenog zahteva, sproveden je obiman dokazni postupak. Međutim, sprovedeni dokazni postupak ipak ne može predstavljati opravdanje za toliko dugo trajanje parničnog postupka.

Prema oceni Ustavnog suda, podnosilac je u izvesnoj meri i sam doprineo dužini trajanja predmetnog parničnog postupka. Tako, sedam ročišta nije odr žano iz razloga koji se mogu pripisati u odgovornost podnosioc u. Pored toga, zbog nedolaska uredno pozvanih tužilaca, rešenjem od 18. oktobra 1994. godine prvoste peni sud je odredio da osporeni postupak miruje. Ustavni sud je zaključio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitimni interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.

Razmatrajući postupanje suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je dugom trajanju postupka prvenstveno doprinelo nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Ustavni sud smatra da je nedopustivo da je u predmetnom sporu prva prvostepena presuda doneta posle skoro 11 godina od podnošenja tužbe i protivtužbe, da bi nakon toga bila ukinuta. Zatim je i u ponovnom postupku prvostepena presuda bila doneta nakon četiri i po godine. Procesna efikasnost prvostepenog suda narušena je u određenoj meri i zbog činjenice da je u toku trajanja prvostepenog postupka , na ročištima uglavnom saslušavan po jedan ili dva svedoka, umesto da je prvostepeni sud izvršio koncentraciju dokaza, kao i zbog toga što dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije , a jedno zbog sprečenosti sudije porotnika. Pored toga, predmetni postupak je neosnovano bio u prekidu nešto više od šest meseci. Takođe, Ustavni sud je utvrdio i dva perioda neaktivnosti prvostepenog suda, i to u period u od 8. februara 1995. do 18. septembra 1997. godine u kome nije održano nijedno ročište za glavnu raspravu , i u periodu od 18. septembra 2002. do 23. aprila 2004. godine u kome je zakazano i održano samo jedno ročište za glavnu raspravu.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Mini starstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, postupanje prvoste penog suda, kao i izraženu činjeničnu i pravnu složenost osporenog postupka, te doprinos podnosi oca ustavne žalbe trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za po vredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog postupanja nadležnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog a suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu navoda podnosi oca da mu je st avovima drugim, trećim, sedmim i osmim izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2971/11 od 16. decembra 2011. godine povređeno pravo na imovinu, Ustavni sud i u ovoj ustavnopravnoj stvari ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava , prema kome se članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima ne štiti i pravo na sticanje imovine (videti presudu u predmetu „Marckx protiv Belgije “, od 13. juna 1979. godine). Kako osporenim delovima izreke navedene drugostepene presude, kojima je odlučivano o tužbenom i pritivtužbenom zahtevu, nije oduzimana stečena imovina podnosioca ustavne žalbe, već je utvrđivano da li se ta imovima ima uračunati u njegov nasledni deo, odnosno da li tužena-protivtužilja ima pravo na nasleđe određene imovine, kao i o troškovima tog postupka, a imajući u vidu da se odredbom člana 58. Ustava jemči stečena imovina, a ne i pravo na sticanje imovine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Konačno, kako Ustavni sud ispituje povrede samo onih prava koja su označena u ustavnoj žalbi, a u konkretnom slučaju nije istaknuta povreda prava na pravično suđenje, to nije bilo osnova da Ustavni sud ispituje da li je drugostepeni sud zasnovao svoju odluku na dokazima koje nije mogao da izvede, ako oni nisu utvrđivani u prvostepenom postupku.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti