Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu podnosiocima, čija potraživanja nisu namirena u dugotrajnom stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom. Utvrđuje se pravo na naknadu materijalne štete u visini njihovih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9660/2016
08.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavn im žalb ama M. I, Ž . P, B . C, M . R, T . Đ, N . J . i V . P , svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e M. I, Ž . P, B . C, M . R, T . Đ, N . J . i V . P . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba podnosilaca iz tačke 1. izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 181/15 od 13. novembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 477/16 od 19. maja 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i tački 1. izreke su , preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe, i to podnositeljka Vesna Pavlović – 5. marta 2014. godine, podnositeljke T . Đ . i N . J .– 10. marta 2014. godine, podnositeljka Ž. P .– 12. marta 2014. godine, podnosioci M. I . i B. C .– 13. marta 2014. godine i podnositeljka M . R .– 24. marta 2014 godine. Sve ustavne žalbe su podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Ustavne žalb e su bile zavedene pod brojem Už-1499/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 181/15 od 13. novembra 2015. godine, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 181/15 od 16. decembra 2016. godine Ustavnom sudu dostavio ustavnu žalbu, radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu podnosilaca ustavne žalbe i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

Podnosioci ustavne žalbe su, 19. decembra 2016. godine , preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 181/15 od 13. novembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. Gp. 477/16 od 19. maja 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ova ustavna žalba zavedena je pod brojem Už-9660/2016, pa je spojena sa ranijim ustavnim žalb ama pod brojem Už-1499/2014, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u celokupnu dostavljenu dokumentaciju utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosioci ustavnih žalbi su prijavili svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu od 14. oktobra 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „I.“ iz Leskovca. Podnosioci su svrstani u četvri isplatni red i samo su delimično namirili svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 .

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 181/15 od 13. novembra 2015. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev p redlagača M. I, Ž . P , B. C, M . R, T . Đ, N . J . i V . P . i utvrđeno je da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 23/10 predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem mogućem roku, u stavu trećem izreke usvojen je zahtev predlagača i određena im je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 20.000,00 dinara i iznos u od po 6.390,00 dinara svakom podnosiocu na ime troškova postupka, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opred eljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi predlagača za isplatu tražene primerene naknade preko iznosa dosuđenog u stavu trećem izreke; u stavu petom izreke je odlučeno da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava podnosilaca na imovinu i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. Gp. 477/16 od 19. maja 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je k ao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 181/15 od 13. novembra 2015. godine u stavu trećem njegove izreke u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četvrtom njegove izreke; u stavu drugom odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocima ustavnih žalb i, a protiv stečajnog dužnika DP „I.“ iz Leskovca koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odre dbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđena sudsk im odlukama ( isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je , na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su u po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca od 19. decembra 2016. godine izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 181/15 od 13. novembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 477/16 od 19. maja 2016. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioce. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalb i izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 181/15 od 13. novembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 477/16 od 19. maja 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrd nja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda , u suštini , traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti