Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti namirenja potraživanja u stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini njegovog utvrđenog potraživanja u stečaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9665/2016
19.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. G . iz Čačka, na osn ovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. G . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku iz tačke 1 , umanjenog za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. G . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3881/15 od 10. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 793/16 od 2. juna 2016. godine

O b r a z l o ž e nj e

1. D. G . iz Čačka je , 16. decembra 2016. godine, preko punomoćnika R . G, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3881/15 od 10. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 793/16 od 2. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je prijavio svoja potraživanja u stečajnom postupku koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Čačku St. 1983/01 od 16. septembra 2004. godine nad stečajnim dužnikom DP „H.“ iz Čačka. Podnosilac je samo delimično namirio svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10.

Podnosilac ustavne žalbe je 29. decembra 2015. godine podneo redovnom sudu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3881/15 od 10. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev podnosioca i utvrđeno je da mu je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku pod brojem St. 7/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ; u stavu drugom izreke delimično je usvojen zahtev podnosioca i određena mu je primerena nak nada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara , kao i naknada troškova postupka u iznosu od 6.390.00 dinara; u stavu trećem izreke odbijen je zahtev podnosioca za određivanje primerene naknade preko iznosa određenog u stavu drugom izreke do traženog iznosa od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i za određivanje naknade tro škova postupka preko iznosa određenog u stavu drugom izreke do traženog iznosa od 30.000,00 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 793/16 od 2. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3881/15 od 10. marta 2016. godine u stavu drugom njegove izreke, u delu odluke o troškovima p ostupka i u stavu trećem njegove izreke, dok je u stavu drugom izreke odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe utvrđeno u stečajnom postupku protiv stečajnog dužnika koji je društveno preduzeće , u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u O dluci Ustavnog suda Už-6046/2015 od 13. aprila 2017. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10, umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10, Ustavni sud konstatuje da je odredbama člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog a suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosioca odlučivao Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi u pogledu osporavanja rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3881/15 od 10. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 793/16 od 2. juna 2016. godine, u delu kojim je odlučeno o visini primerene naknade, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocu dosudili primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3881/15 od 10. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 793/16 od 2. juna 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova.

Vezano za istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da samo pozivanje podnosioca na različitu praksu sudova, bez dostavljanja dokaza o tome da su sudovi poslednje instance u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili drugačije odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, ne može predstavljati ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv navedenih rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti