Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku katastra

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred katastrom koji je trajao skoro osam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9691/2016
01.07.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Jovan Ćirić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi V. V . iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. jula 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. V . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Šabac u predmetu broj 952-02-921/2013 podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. V . V . iz Šapca podneo je Ustavnom sudu, 17. decembra 2016. godine , ustavnu žalbu , dopunjenu podnescima od 22. decembra 2018. i 1. februara 2019. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Šabac u predmetu broj 952-02-921/2013. Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 17. aprila 2019. godine osporio rešenje Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 22186/18 od 1 4. februara 2019. godine, zbog povrede gore navedenih ustavnih prava, kao i prava na pravno sredstvo, zajemčenog odredb om člana 36. stav 2. Ustava i dostavio dokaze uz podneske od 31. maja i 23. oktobra 2019. godine . Uz podnesak od 18. maja 2021. godine podnosilac ustavne žalbe je dostavio presudu Upravnog suda U. 1517/19 od 11. marta 2021. godine, kojom je pravnosnažno okončan osporeni upravni postupak, ali istu nije osporio.

U ustavnoj žalbi izjavljenoj zbog dugog trajanja postupka po zahtevu podnosioca za upis prava u katastar nepokretnosti navodi se da je 18. jula 2011. godine, prilikom izlaganja na javni upis podataka o nepokretnostima i pravima na njima, punomoćnik podnosioca predao kupoprodajne ugovore i tražio upis podnosioca kao držaoca na k.p. … KO Šabac, kao i upis prava vlasništva na stanu koji se nalazi u zgradi na navedenoj parceli, te da je priložio dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za upis u list nepokretnosti.

Prema navodima ustavne žalbe, ti „papiri su nestali“, zbo g čega se on obratio direktoru Službe, a potom i direktoru Republičkog geodetskog zavoda i „odjednom se predmet pronalazi“, pa je nadležna služba donela rešenje 24. juna 2013. godine, kojim je odbijen predmetni zahtev.

U ustavnoj žalbi se dalje izlaže tok predmetnog postupka i ukazuje na to da je njegovim dugim trajanjem podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu štete, zbog čega se predlaže da Ustavni sud utvrdi podnosiocu pravo na naknadu nematerijalne štete.

U ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 22186/18 od 1 4. februara 2019. godine navodi se da je podnosilac potpisao žalbu izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa i da je ta žalba blagovremena, jer bi, u protivnom, drugostepeni organ istu odbacio. Takođe se ističe da Upravni sud osporenim rešenjem nije odbacio tužbu kao neurednu, već je obustavio postupak jer je podnosilac povukao tužbu po prijemu rešenja drugostepenog organa o njegovoj žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporen i akt, fotokopiju dela spisa predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Šabac broj 952-02-921/2013, kao i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Republički geodetski zavod – Sektor za stručni i upravni nadzor obratio se Službi za katastar nepokretnosti Šabac dopisom od 8. februara 2013. godine, u kome je navedeno da je V. V, ovde podnosilac ustavne žalbe, pritužbom od 27. decembra 2012. godine, tražio da ta služba odluči o njegovom zahtevu za upis prava na stanu u Šapcu, u S . ulici broj …, koji je podneo „2011. godine“ Komisiji za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac. Polazeći od toga da je iz izveštaja Službe utvrđeno da ne postoji pismeni zahtev podnosioca u spisima predmeta sa izlaganja broj 951-2668/2011, niti je u zapisniku konstatovano postojanje zahteva, a da stranka tvrdi da je zahtev predala i platila administrativnu taksu, Republički geodetski zavod je naložio Službi da, ukoliko ne pronađe zahtev, izvrši rekonstrukciju predmeta i, u roku od 15 dana, odluči o zahtevu.

U zapisniku o usmenoj raspravi sačinjenom 9. aprila 2013. godine u predmetu broj 952-02-921/2013 Službe za katastar nepokretnosti Šabac, konstatovano je da je podnosilac ustavne žalbe izjavio: da je na osnovu ugovora o kupoprodaji postao vlasnik stana na prvom spratu objekta koji se nalazi na k.p. broj … KO Šabac, a da se ceo objekat prodavca R. B . sastoji od podruma, prizemlja, prvog sprata i potkrovlja; da je navedeni kupoprodajni ugovor predao Komisiji za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Šabac „negde u avgustu 2011. godine, uz plaćanje takse i naknade“, da je zahtev za upis predao njegov punomoćnik V . B, „ali da punomoćje i dokaz o uplati nema kod sebe i isto će naknadno priložiti , ako ga pronađe“.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Šabac broj 952-02-921/2013 od 24. juna 2013. godine odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za upis prava svojine na trosobnom stanu površine 70 m2, koji se nalazi na prvom spratu zgrade broj … na k.p. broj … KO Šabac, kao neosnovan.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-01-03593/2013-06 od 26. decembra 2014. godine poništeno je navedeno rešenje prvostepenog organa i predmet vraćen istom organu na ponovno odlučivanje, kako bi se u ponovnom postupku ocenili dokazi koje je podnosilac priložio uz žalbu.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Šabac broj 952-02-921/2013 od 15. juna 2015. godine ponovo je odbijen zahtev V. V . za upis prava svojine na predmetnom stanu, jer je utvrđeno da podnosilac ne poseduje građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu za taj posebni deo objekta.

Podnosilac ustavne žalbe je zbog nedonošenja rešenja o njegovoj žalbi podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Šabac broj 952-02-921/2013 od 15. juna 2015. godine podneo tužbu zbog „ćutanja uprave“, koja je rešenjem Upravnog suda U. 13034/16 od 2. decembra 2016. godine odbačena kao neuredna.

Osporenim rešenjem Upravnog sud a – Odeljenje u Novom Sadu U. 22186/18 od 14. februara 2019. godine obustavljen je postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj 9. decembra 2018. godine zbog nedonošenja rešenja o njegovoj žalbi podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Šabac broj 952-02-921/2013 od 15. juna 2015. godine i odbijen je zahtev podnosioca za naknadu troškova upravnog spora. Upravni sud je u obrazloženju rešenja naveo da je podnosilac 4. februara 201 9. godine obavestio sud da je primio rešenje tuženog organa broj 952-02-6893/2016 od 13. decembra 2018. godine i da povlači tužbu, ali da traži da mu tuženi nadoknadi troškove upravnog spora u ukupnom iznosu od 17.870 dinara . Upravni sud je, polazeći od odredbe člana 32. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu rešenja, a zahtev za naknadu troškova je odbijen sa obrazloženjem da je podnosilac uz tužbu priložio nepotpisanu kopiju žalbe, bez oznake datuma podnošenja. Upravni sud je, primenom odredaba čl . 66, 67. i 74. Zakona o parničnom postupku, odbio zahtev, jer je našao da je tužba neuredna, da su troškovi na ime sastava tužbe izazvani krivicom tužioca, a da mu troškovi sudskih taksi ne pripadaju, jer nije takseni obveznik u sporovima zbog „ćutanja uprave“.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1517/19 od 11. marta 2021. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta 29. januara 2019. godine protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-6893/2016 od 13. decembra 2018. godine.

4. Odredbama Ustava , na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe u ovom delu od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ( „Službeni list SRJ “, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja ( član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja ( rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. stav 1.) ; da ako drugostepeni organ svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (č lan 232. stav 2.).

Odredbom člana 9. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Saglasno članu 15. Zakona o upravnim sporovima („ Službeni glasnik RS“, broj 119/09) , upravni spor se može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom. Odredbom člana 19. stav 1. tog zakona je propisano da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Šabac u predmetu broj 952-02-921/2013 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava .

Ispitujući navode ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantan period koji je započeo 9. aprila 20 13. godine, kada je na raspravi pred prvostepenim organom utvrđena sadržina zahteva podnosioca ustavne žalbe i trajao nepunih osam godina, do donošenja presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1517/19 od 11. marta 2021. godine .

Ustavni sud je imao u vidu navode ustavne žalbe da je punomoćnik podnosioca 18. jula 2011. godine predao kupoprodajne ugovore i tražio upis prava vlasništva u korist podnosioca na spornom stanu, da je ta dokumentacija „nestala“, te da se „odjednom predmet pronašao“, ali je ocenio da ovi navodi nemaju činjeničnog utemeljenja. Ovaj sud je, naime, iz dostavljenih spisa predmeta utvrdio da je podnosilac na raspravi pred prvostepenim organom održanoj 9. aprila 2013. godine izjavio da je zahtev za upis predao njegov punomoćnik V . B, „ negde u avgustu 2011. godine“, ali da punomoćje i dokaz o uplati nema kod sebe i da će ih naknadno priložiti , ako ih pronađe. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da ne postoji pismeni zahtev podnosioca u spisima predmeta sa izlaganja broj 951-2668/2011, da u zapisniku nije konstatovano postojanje tog zahteva, niti je uz ustavnu žalbu dostavljen dokaz da je podnosilac predao zahtev Službi za katastar nepokretnosti Šabac, Ustavni sud nije mogao da opravdanost trajanja predmetnog postupka ocenjuje počev od neodređenog datuma u avgustu 2011. godine, kada je podnosilac, navodno, podn eo predmetni zahtev.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da je osporeni postupak trajao nepunih osam godina može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom postupku nisu postavljala složena činjenična, niti pravna pitanja, jer je trebalo utvrditi da li su, na osnovu priložene isprave, ispunjeni uslovi za upis prava svojine na sporn oj nepokretnosti u korist podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao značajan pravni i materijalni interes da se u razumnom roku odluči o njegovom zahtevu.

Ustavni sud je iz dostavljenih spisa predmeta utvrdio da je prvostepeni organ prv i put odlučio o zahtevu u roku od dva i po meseca, da je o žalbi protiv tog rešenja odlučeno u roku od šest meseci i da je u istom periodu doneto rešenje prvostepenog organa u ponovnom postupku. Ovaj sud je utvrdio da je odlučivanje drugostepenog organa o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv novodonetog rešenja trajalo tri i po godine, čime je taj organ prevashodno doprineo dugom trajanju osporenog postupka. Upravni sud je o tužbi protiv rešenja drugostepenog organa odlučivao nešto duže od dve godine, što se može smatrati postupanjem u razumnom roku.

Ispitujući da li je podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama doprineo dugom trajanju predmetnog postupka, Ustavni sud je našao da je podnosilac tome delimično doprineo, propuštajući da u periodu od šest meseci koristi žalbu zbog nepostupanja prvostepenog organa u ponovnom postupku, te podnoseći neurednu t užbu Upravnom sudu zbog nedonošenja odluke o njegovoj žalbi izjavljenoj protiv novodonetog rešenja prvostepenog organa. Podnosilac je tužbu zbog „ćutanja administracije“, u skladu sa zakonom, podneo tri i po godine nakon donošenja rešenja prvostepenog organa u ponovnom postupku.

Polazeći od svega navedenog, a posebno imajući u vidu trajanje postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Šabac u predmetu broj 952-02-921/2013, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud je, pored toga, imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16 ) i više drugih presuda, koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 35. stav 2. Ustava vezuje za zahtev za naknadu nematerijalne štete istaknut u postupku pred ovim sudom zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud nije razmatrao ove navode sa stanovišta ustavnog prava na naknadu štete.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 22186/18 od 14. februara 2019. godine, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac, u suštini, nezadovoljan ishodom postupka pred Upravnim sudom u pogledu njegovog zahteva za naknadu troškova upravnog spora.

Iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju.

Polazeći od navedenog, a uvažavajući eventualni materijalni značaj ove pravne stvari za podnosioca, Ustavni sud ukazuje na to da povreda ustavnog prava mora podrazumevati određeni nivo težine i ozbiljnosti da bi mogla biti razmatrana pred ovim sudom. Procena tog nivoa je relativna stvar i zavisi od okolnosti datog slučaja, koje obuhvataju, kako percepciju podnosioca ustavne žalbe, tako i objektivni – materijalni karakter predmeta odlučivanja. Dakle, osećaj podnosioca o povredi Ustavom zajemčnog prava mora biti opravdan i sa objektivnog stanovišta, što, prema oceni Ustavnog suda, u ovom ustavnosudskom predmetu nije slučaj. Takođe, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nije postavljeno neko pitanje koje bi bilo od šireg ili opšteg značaja za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Ustavni sud je, imajući u vidu sve prethodno izneto, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja Ustavom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku katastra

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti