Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravičnu naknadu za rad. Drugostepeni sud je pogrešno primenio Zakon o policiji kada je odbio zahtev za isplatu dodataka na platu, zanemarujući prelazne odredbe koje su nalagale primenu ranijih propisa do donošenja novih rešenja o plati.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-97/2008
16.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubana Simovića iz Mionice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubana Simovića iz Mionice i utvrđuje da je stavom 2. izreke presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 669/07 od 12. decembra 2007. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Okružnog suda u Valjevu Gž1. 669/07 od 12. decembra 2007. godine, u stavu 2. izreke, i nalaže Apelacionom sudu u Beogradu da u tom delu donese novu odluku o žalbi tužene Republike Srbije Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sekretarijat unutrašnjih poslova Valjevo izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P1. 1125/06 od 10. septembra 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljuban Simović iz Mionice je, preko punomoćnika Jasmine Mihailović, advokata iz Valjeva, podneo Ustavnom sudu 15. januara 2008. godine dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 669/07 od 12. decembra 2007. godine, u delu sadržanom u stavu 2. izreke, zbog povrede prava na pravičnu naknadu za rad zajemčenog odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je kao radnik Ministarstva unutrašnjih poslova, Sekretarijat unutrašnjih poslova Valjevo, Odeljenje unutrašnjih poslova u Ljigu obavljao poslove ovlašćenog službenog lica u periodu od 30. juna 2003. godine do 30. juna 2006. godine prekovremeno, noću i na dane državnih praznika, a da mu za to nije isplaćivana naknada, te da je iz tih razloga podneo tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Sekretarijat unutrašnjih poslova Valjevo, radi isplate dodataka na zaradu po navedenim osnovima. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, Opštinski sud u Valjevu je presudom P1. 1125/06 od 10. septembra 2007. godine usvojio njegov tužbeni zahtev, dok je Okružni sud u Valjevu, rešavajući o žalbi tužene, presudom Gž1. 669/07 od 12. decembra 2007. godine u stavu prvom izreke odbio žalbu tužene i delimično potvrdio ožalbenu presudu, a u stavu drugom izreke preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika za period od decembra 2005. do juna 2006. godine. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je u obrazloženju osporene presude navedeno da je 29. novembra 2005. godine stupio na snagu Zakon o policiji, kojim je propisano da se zbog posebnih uslova rada, opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada i prekovremenog rada, zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30% do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike. Međutim, podnosilac ustavne žalbe ističe da je izvođenjem dokaza veštačenjem u predmetnom parničnom postupku utvrđeno da on nije dobio rešenje o visini plate po novom Zakonu o policiji, kao i da je konstatovano da iz ponuđene dokumentacije nije moglo biti utvrđeno da je njegova plata uvećana od 30% do 50%, saglasno odredbama Zakona o policiji. Takođe, podnosilac ustavne žalbe navodi da je u nalazu i mišljenju veštaka utvrđeno i da svi zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova imaju uvećanje od 30%, nezavisno od toga da li rade prekovremeno, noću i praznicima, a prema Zakonu to pravo imaju samo policijski službenici, odnosno ovlašćena službena lica. Prema mišljenju podnosioca ustavne žalbe, "ovime se direktno vređa načelo da svako ima pravo na pravičnu naknadu za svoj rad". Stoga je podnosilac ustavne žalbe predložio da Ustavni sud žalbu usvoji i ukine stav 2. izreke osporene drugostepene presude, kao i da naloži potrebne mere za otklanjanje štetnih posledica.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je podneo 2006. godine tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sekretarijat unutrašnjih poslova Valjevo, radi isplate dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada na dane državnih i verskih praznika i rada noću za period od jula 2003. godine do juna 2006. godine.

Presudom Opštinskog suda u Valjevu P1. 1125/06 od 10. septembra 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i - stavom prvim izreke obavezana je tužena da isplati podnosiocu ustavne žalbe, na ime neisplaćenih dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću za period od jula 2003. godine do juna 2006. godine, konkretne mesečne iznose utvrđene ovom presudom, sa zakonskom zateznom kamatom, a - stavom drugim izreke tužena je obavezana da podnosiocu isplati troškove parničnog postupka. U obrazloženju prvostepene presude je navedeno da su ovlašćena službena lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, za vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima, a na osnovu pravilnika o platama radnika MUP-a, koji su važili u spornom periodu za koji se traži isplata dodataka na platu, imala pravo na uvećanje plate za najmanje 30% zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, kao i da se u tom periodu na navedena lica u pogledu obračuna za isplatu plata i dodataka na platu primenjivao Zakon o platama u državnim organima i javnim službama kojim je, između ostalog, bilo propisano da dodatak na platu pripada zaposlenom, pored ostalog, i za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta za obračun plate. S obzirom na to da je u prvostepenom postupku utvrđeno da su u spornom periodu svi radnici tužene imali uvećanje koeficijenta za obračun plate od 30%, da je podnosilac ustavne žalbe kao ovlašćeno lice radilo kod tužene prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika i da mu takav rad, u smislu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, nije posebno vrednovan prilikom obračuna plate, to je sud odlučio kao u izreci presude.

Rešavajući o žalbi tužene, Okružni sud u Valjevu je doneo osporenu presudu Gž1. 669/07 od 12. decembra 2007. godine, kojom je - u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 1125/06 od 10. septembra 2007. godine, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću za period od jula 2003. godine do novembra 2005. godine, dok je - u stavu drugom izreke preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću za period od decembra 2005. godine do juna 2006. godine u iznosima dosuđenim prvostepenom presudom i obavezao tuženu da na ime troškova parničnog postupka plati podnosiocu iznos od 22.176.00 dinara. U obrazloženju ove presude, koje se odnosi na stav prvi izreke presude, navedeno je da je prvostepeni sud pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, kao i da je pravilno primenio materijalno pravo kada je tuženu obavezao da podnosiocu ustavne žalbe izvrši isplatu dodataka na platu za period od jula 2003. godine do novembra 2005. godine. U pogledu stava drugog izreke, drugostepeni sud je u obrazloženju presude naveo da je prvostepeni sud pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, ali da je pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu za period od decembra 2005. godine do juna 2006. godine. Naime, drugostepeni sud je naveo da je odredbom člana 147. stav 2. Zakona o policiji, koji je stupio na snagu 29. novembra 2005. godine, predviđena mogućnost da se prilikom utvrđivanja plate zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, zbog prekovremenog rada, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada i drugih vidova neredovnosti, utvrdi koeficijent za obračun plata od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenta utvrđenog za druge državne službenike, dok je stavom 3. tog člana isključena mogućnost da se na prava i obaveze proistekle iz navedenih posebnih uslova rada primenjuju odredbe opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi. U tom smislu drugostepeni sud je zaključio da je Zakon o policiji, koji odredbama čl. 146. i 147. uređuje način utvrđivanja i obračuna plata, lex specialis za službenike u Ministarstvu unutrašnjih poslova, te da se na njih u pogledu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada u vreme praznika i rada noću više ne mogu primenjivati odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Stoga je drugostepeni sud utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nema pravo na isplatu dodataka na platu za period od decembra 2005. godine do juna 2006. godine, te je iz tih razloga delimično preinačio prvostepenu presudu i u ovom delu odbio njegov tužbeni zahtev.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći.

Zakonom o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/00, 8/01 i 106/03), koji je, pored ostalog, uređivao i pitanja iz oblasti radnih odnosa zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i plate i naknade radnika tog ministarstva, bilo je propisano: da se na radnike Ministarstva unutrašnjih poslova primenjuju propisi o državnoj upravi, radnim odnosima, zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osiguranju i obrazovanju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 37); da se zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuju za najmanje 30 odsto uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju za ostale radnike Ministarstva unutrašnjih poslova i radnike drugih ministarstava (član 47. stav 1.); da se zvanje, napredovanje, plate i naknade ovlašćenih službenih lica i radnika na određenim dužnostima i druga pitanja iz radnih odnosa, uređuju propisom ministra u skladu sa zakonom. Zakon o unutrašnjim poslovima prestao je da važi stupanjem na snagu Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05), 29. novembra 2005. godine.

Zakonom o policiji uređena su, pored ostalog, i pitanja načina utvrđivanja plata i koeficijenata za obračun plata policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ovim zakonom je propisano: da policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova (član 146. stav 1.); da visinu koeficijenta iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar aktom o platama zaposlenih u Ministarstvu, koji donosi uz saglasnost Vlade (član 146. stav 3.); da se zbog posebnih uslova rada, opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, dežurstava, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu, zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, a u visini mase sredstava potrebnih za isplatu dodatnih koeficijenata iz člana 146. stav 1. ovog zakona (član 147. stav 1.); da se na prava i obaveze proistekle iz napred navedenih posebnih uslova rada ne primenjuju odredbe opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi (član 147. stav 3.).

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o policiji propisano je: da do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom ili donošenja drugog rešenja u skladu sa zakonom, zaposleni u Ministarstvu na dan stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade na istim radnim mestima i zadržavaju činove, odnosno zvanja i plate prema dosadašnjim propisima i drugim aktima (član 194.); da će se akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i rešenja iz člana 194. ovog zakona doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 195.).

Pravilnikom o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova ST. 01. STR. broj 1507/05-06 od 28. novembra 2005. godine, koji je stupio na snagu neposredno po stupanju na snagu Zakona o policiji, i koji je bio na snazi u periodu od decembra 2005. godine do juna 2006. godine, za koji je osporenom presudom pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za isplatu uvećane zarade, bilo je propisano da se koeficijent za obračun plata radnika zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova sastoji od osnovnog koeficijenta radnog mesta, koji je bio utvrđen u članu 2. Pravilnika, kao i da se taj koeficijent uvećava za 30 odsto, što je bilo propisano članom 3. Pravilnika.

Odredbama člana 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Službeni glasnik RS", broj 34/01) koje su se primenjivale na postavljena i zaposlena lica u ministarstvima do 1. januara 2007. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o platama državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 63/06, 115/06 i 101/07), bilo je propisano da dodatak na platu, između ostalog, pripada za dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad), rad na dan državnog i verskog praznika i rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta (stav 1. tač. 2), 3) i 5)), kao i da se dodatak na platu obračunava i isplaćuje u visini utvrđenoj Opštim kolektivnim ugovorom.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće:

Iz navedenih odredaba Zakona o policiji sledi da se zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, između ostalog, za prekovremeni rad, rad na dan praznika koji je neradni dan i noćni rad (član 147. stav 1.), kao i da je primena odredaba opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi isključena u slučaju da je zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova ostvario pravo na takvo uvećanje koeficijenta za obračun plate (član 147. stav 3.). Navedeni zakon je stupio na snagu 29. novembra 2005. godine. Međutim, prelaznim i završnim odredbama tog zakona, izričito je propisano da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova zadržavaju, između ostalog, i platu prema dosadašnjim propisima i drugim aktima do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom (član 194.). Prema tome, po oceni Ustavnog suda, na plate zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i dodatak na platu, i nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, primenjivale su se odredbe do tada važećih propisa, a sve do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u skladu sa novodonetim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto, na osnovu tog akta, pri čemu je Zakon u odredbi člana 195. odredio rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona za donošenje novog opšteg akta i pojedinačnih rešenja državnim službenicima u Ministarstvu, a kojima se prilikom raspoređivanja na radna mesta utvrđuju i koeficijenti za obračun plata, saglasno Zakonu.

Prema oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Valjevu je pogrešno primenio odredbe Zakona o policiji, kada je u stavu drugom izreke osporene presude preinačio presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 1125/06 od 10. septembra 2007. godine u stavu prvom izreke, u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe radi isplate dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću za period od decembra 2005. godine do juna 2006. godine, u iznosima dosuđenim prvostepenom presudom. Naime, polazeći od rešenja sadržanih u prelaznim i završnim odredbama Zakona o policiji, kao i utvrđenog činjeničnog stanja u predmetnom postupku, iz koga sledi da podnosiocu ustavne žalbe nije odmah po stupanju na snagu Zakona doneto rešenje o raspoređivanju na radno mesto saglasno tom zakonu, te činjenice da ni faktički, a ni pravno nije postojala mogućnost da istog dana kada je stupio na snagu navedeni zakon bude donet i stupi na snagu i opšti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, imajući u vidu propisanu proceduru za donošenje ovog opšteg akta, a posebno nije bilo moguće da istog dana na osnovu tog akta budu doneta i pojedinačna rešenja o raspoređivanju svakog pojedinačnog službenika na radno mesto, Ustavni sud je ocenio da je drugostepeni sud pogrešno našao da podnosilac ustavne žalbe nema pravo na isplatu dodataka na platu za traženi period, jer mu je od dana stupanja na snagu Zakona takav rad vrednovan kroz uvećanje osnovnog koeficijenta. Ovo iz razloga što vrednovanje navedenog rada kroz uvećanje osnovnog koeficijenta, prema prelaznim i završnim odredbama istog zakona, nije vezano za dan stupanja na snagu tog zakona, već za donošenje novog pojedinačnog rešenja o raspoređivanju, koji sadrži i novo određivanje koeficijenta za obračun plate, a koje je moglo biti doneto tek po donošenju i stupanju na snagu novog akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji u Ministarstvu. Ustavni sud ocenjuje da izneti stav drugostepenog suda nije ustavnopravno prihvatljiv sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, te da je time učinjena povreda prava zajemčenog odredbom člana 60. stav 4. Ustava i iz razloga što je tokom parničnog postupka utvrđeno da podnosiocu ustavne žalbe, do stupanja na snagu Zakona o policiji, dodatak na platu za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću, nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta za obračun plata, te je presuđeno da podnosilac ima pravo na isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za taj period, saglasno odredbama člana 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ustavni sud posebno ukazuje da se navodi osporene presude u delu kojim je prvostepena presuda preinačena, ne zasnivaju na utvrđenju kada je podnosiocu ustavne žalbe doneto novo rešenje o raspoređivanju sa utvrđenim koeficijentom plate koji sadrži zakonom predviđeno uvećanje, saglasno aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta donetom u izvršavanju Zakona o policiji, a što bi jedino moglo biti od uticaja na odluku o osnovanosti njegovog tužbenog zahteva za označeni period, sa stanovišta zajemčenog prava na pravičnu naknadu za rad.

8. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je drugostepeni sud pogrešno utvrdio da podnosilac ustavne žalbe samim stupanjem na snagu Zakona o policiji, nema pravo na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada u dane državnih praznika i rada noću, a u skladu sa odredbama tada važećeg Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Prema oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Valjevu je stavom drugim izreke osporene presude, kojim je preinačena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe radi isplate dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću za period od decembra 2005. godine do juna 2006. godine u iznosima dosuđenim prvostepenom presudom, povredio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad zajemčeno članom 60. stav 4. Ustava.

Identičan pravni stav ovaj Sud je već zauzeo u svojoj Odluci broj Už - 109/08 od 1. aprila 2010. godine.

Stoga je Ustavni sud, na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je stavom drugim izreke osporene presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 669/07 od 12. decembra 2007. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad, zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

9. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporene drugostepene presude u stavu drugom izreke, kako bi u tom delu u ponovnom apelacionom postupku bila doneta nova odluka o žalbi tužene, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

10. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 279/2008: Odluka Ustavnog suda o pravu na naknadu za prekovremeni rad policijskih službenika
• Už 109/2008: Odluka Ustavnog suda o pravu na pravičnu naknadu za rad pripadnika policije
• Už 292/2008: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravičnu naknadu za rad
• Už 585/2009: Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene presude o naknadi za rad
• Už 1188/2008: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravičnu naknadu za rad pripadnika MUP-a
• Už 2608/2009: Usvojena ustavna žalba policijskog službenika zbog povrede prava na pravično suđenje
• Už 9147/2012: Povreda prava na pravičnu naknadu policijskih službenika za prekovremeni rad