Neosnovano odbijanje predloga za izvršenje zbog postojanja vansudskog poravnanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i poništio rešenje kojim je odbijen predlog za izvršenje. Zaključenje vansudskog poravnanja o isplati duga na rate ne sprečava izvršenje pravnosnažne presude, jer poravnanje ne gasi potraživanje, već samo potvrđuje njegovo postojanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-970/2008
17.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sunčane Jovanović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Sunčane Jovanović izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 630/08 od 6. juna 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 915/08 od 14. jula 2008. godine i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Poništava se rešenje Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 915/08 od 14. jula 2008. godine i određuje da Viši sud u Novom Pazaru ponovo odluči o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 630/08 od 6. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sunčana Jovanović iz Novog Pazara je 8. avgusta 2008. godine, preko punomoćnika Refije Garibović, advokata iz Novog Pazara, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je bila u radnom odnosu kod Društvenog preduzeća Savremena konfekcija „Raška“ iz Novog Pazara i da se od 17. marta 1995. godine do prestanka radnog odnosa 8. avgusta 2006. godine, nalazila na plaćenom odsustvu. Za vreme plaćenog odsustva podnositeljka je više puta tužila poslodavca za naknadu zarade. Nakon privatizacije Društvenog preduzeća, podnositeljka ustavne žalbe je 16. januara 2008. godine zaključila sa novim vlasnikom preduzeća vansudsko poravnanje radi isplate naknade zarade po osnovu plaćenog odsustva, koje je jednostranom izjavom tuženog Društvenog preduzeća Savremena konfekcija „Raška“ raskinuto u martu meseca 2008. godine. Stoga je podnositeljka ustavne žalbe podnela predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za dozvolu izvršenja presuda istog suda P1. 407/03 od 6. novembra 2003. godine, P1. 1043/04 od 8. decembra 2004. godine i P1. 643/05 od 8. decembra 2005. godine, povodom kojeg je taj sud 29. aprila 2008. godine doneo rešenje I. 489/08 kojim je dozvolio izvršenje navedenih presuda, a koje rešenje je po žalbi tuženog - izvršnog dužnika, ukinuo Okružni sud u Novom Pazaru i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zatim je prvostepeni sud doneo osporeno rešenje I. 630/08 od 6. juna 2008. godine, kojim je odbio predlog za izvršenje kao neosnovan, a koje je drugostepeni sud potvrdio osporenim rešenjem Gž. 915/08 od 14. jula 2008. godine. Podnositeljka ustavne žalbe zaključuje da su obrazloženja osporenih rešenja Opštinskog i Okružnog suda u Novom Pazaru različita, iako se pozivaju na isti član Zakona o izvršnom postupku. Naime, u ustavnoj žalbi se ističe da prvostepeni sud nije obrazložio tvrdnje punomoćnika podnositeljke ustavne žalbe istaknute na ročištu, u odgovoru na žalbu i na kraju u žalbi, dok je drugostepeni sud dao vrlo šturo obrazloženje. Polazeći od navedenog, podnositeljka je predložila da Ustavni sud poništi osporena rešenja i naloži da se izvrše pravosnažne presude na osnovu kojih je doneto rešenje o izvršenju I. 489/08 od 29. aprila 2008. godine. Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ljudskih prava i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju dostavljenu u prilogu ustavne žalbe, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Opštinski sud u Novom Pazaru je 6. novembra 2003. godine doneo presudu zbog izostanka P1. 407/03 kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i obavezao tuženu, Savremenu konfekciju „Raška“ Novi Pazar, da tužilji isplati naknadu zarade u visini minimalne zarade za jul, avgust, septembar i oktobar 2003. godine, te da na njeno ime, na ukupno isplaćenu minimalnu zaradu Republičkom fondu PIO, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i troškove postupka u iznosu od 7.800,00 dinara. Isti sud je 31. maja 2004. godine doneo dopunsku presudu P1. 407/03, kojom je obavezao tuženo preduzeće da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđene minimalne zarade, počev od svake dospele rate za prethodni mesec, od prvog dana u narednom mesecu pa do konačne isplate, pod pretnjom izvršenja.

Zatim je Opštinski sud u Novom Pazaru 8. decembra 2004. godine doneo presudu na osnovu priznanja P1. 1043/04 kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, obavezao tuženu, Savremenu konfekciju „Raška“ Novi Pazar, da tužilji za vreme dok se nalazila na plaćenom odsustvu sa rada, počev od 1. novembra 2003. godine pa do dana podnošenja tužbe 24. septembra 2004. godine izvrši isplatu naknade zarade u visini minimalne zarade, te da na njeno ime kod nadležnog Fonda PIO uplati doprinose za period od 1. novembra 2003. godine do dana podnošenja tužbe 24. septembra 2004. godine, u roku od 8 dana od dana prijema presude, kao i troškove postupka u iznosu od 7.800,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Takođe, Opštinski sud u Novom Pazaru je 8. decembra 2005. godine doneo presudu na osnovu priznanja P1. 643/05 kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, obavezao tuženu, Savremenu konfekciju „Raška“ Novi Pazar, da tužilji za vreme dok se nalazila na plaćenom odsustvu sa rada počev od 1. oktobra 2004. godine do 8. avgusta 2005. godine, izvrši isplatu naknade zarade u visini minimalne zarade, te da na njeno ime uplati doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i za osiguranje od nezaposlenosti za period od 25. septembra 2004. godine do 8. avgusta 2005. godine, u roku od 8 dana od dana prijema presude, kao i troškove postupka u iznosu od 7.800,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Advokat podnositeljke ustavne žalbe i direktor Društvenog preduzeća Savremena konfekcija „Raška“ Novi Pazar zaključili su 16. januara 2008. godine vansudsko poravnanje kojim je predviđeno: da je predmet tog poravnanja isplata duga preduzeća po izvršnim rešenjima i pravosnažnim presudama u korist bivših radnika, koji je nastao po rešenjima i presudama u prethodnom periodu, a po osnovu naknada zarada i sudskih troškova (član 1.); da se obavezuje advokat - punomoćnik radnika Sunčane Jovanović u predmetima I. 715/03, I. 620/04, I. 76/05 i I. 183/06 da kod Opštinskog suda u Novom Pazaru povuče sve podnete predloge za izvršenje pravosnažnih presuda pod napred navedenim brojevima neposredno po potpisivanju ovog poravnanja (član 2.); da se preduzeće obavezuje da obaveze iz rešenja o izvršenju koja su prikazana prema listingu NBS - Centar za prinudnu naplatu u Kragujevcu uplati na žiro račun advokata kod Findomestik banke i to u deset jednakih rata, počev od 1. marta zaključno sa 31. decembrom 2008. godine, i da se time isplati ukupna obaveza preduzeća po navedenim predmetima koja iznosi 445.268,54 dinara (član 3.), a da u slučaju da preduzeće ne izvrši svoju obavezu iz člana 3. ovog poravnanja u ugovorenim rokovima, ovo poravnanje neće imati pravno dejstvo, te će novi predlozi iz člana 2. ovog poravnanja biti ponovo podneti nadležnom sudu na izvršenje.

Podnositeljka ustavne žalbe je podnela predlog za dozvolu izvršenja navedenih pravosnažnih presuda, s obzirom na to da dužnik svoju obavezu nije dobrovoljno izvršio, a Opštinski sud u Novom Pazaru je 29. aprila 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 489/08, kojim je usvojen taj predlog.

Okružni sud u Novom Pazaru je doneo rešenje Gž. 619/08 od 28. maja 2008. godine, kojim je usvojio žalbu izvršnog dužnika i ukinuo prvostepeno rešenje I. 489/08 od 29. aprila 2008. godine, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi da je predlog za izvršenje podnet 24. aprila 2008. godine, što znači nakon donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, „a na osnovu zaključenog vansudskog poravnanja od 16. januara 2008. godine o regulisanju međusobnih prava i odnosa po osnovu rada“ čijim članom 3. je predviđeno da se izvršni dužnik obavezuje da izvršnom poveriocu u jednakim mesečnim ratama isplati utvrđeni iznos zaključno sa 31. decembrom 2008. godine. S obzirom da taj uslov nije nastupio, a da je izvršni poverilac povukao predloge za izvršenje pravnosnažnih i izvršnih presuda, to drugostepeni sud konstatuje da su osnovani navodi u žalbi da prvostepeni sud nije imao u vidu sporazum o isplati potraživanja zaključen posle nastanka izvršne isprave, zbog čega isti ima snagu opozicionog prigovora. U tom smislu drugostepeni sud zaključuje da ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kada dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz koga potiče izvršna odluka, dužnik može podneti prigovor protiv rešenja o izvršenju. Kako je izvršna isprava na osnovu koje je određeno izvršenje doneta u sporu na koji se odnosi sporazum, opozicioni prigovor je morao biti uvažen, pa će stoga prvostepeni sud pri ponovnom odlučivanju otkloniti navedene nedostatke na taj način što će pribaviti original sporazuma zaključenog između podnositeljke ustavne žalbe i izvršnog dužnika i predlog podnositeljke ustavne žalbe kojim povlači ranije podnete predloge za izvršenje, te pošto ispita njihovu validnost, doneće novu odluku o podnetom prigovoru.

Postupajući po primedbama Okružnog suda u Novom Pazaru, Opštinski sud u Novom Pazaru je 6. juna 2008. godine doneo osporeno rešenje I. 630/08, kojim je predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, odbio kao neosnovan. Sud se u svom obrazloženju pozvao na odredbu člana 15. stav 1. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), prema kojoj se žalba protiv rešenja o izvršenju može izjaviti iz razloga koji sprečavju izvršenje, a naročito ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja. Takođe se pozvao i na odredbu člana 1. vansudskog poravnanja zaključenog 16. januara 2008. godine između podnositeljke ustavne žalbe i izvršnog dužnika, kojom je predviđeno da je predmet ovog poravnanja isplata duga preduzeća po izvršnim rešenjima i pravnosnažnim presudama u korist bivših radnika koji je nastao po rešenjima i presudama u prethodnom periodu po osnovu naknada zarada i sudskih troškova. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i da je „izvršna isprava na koju je određeno izvršenje“ doneta u sporu na koji se odnosi navedeno vansudsko poravnanje, to je sud odlučio kao u izreci.

Protiv rešenja I. 630/08 do 6. juna 2008. godine izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, izjavila je 11. juna 2008. godine žalbu Okružnom sudu u Novom Pazaru, sa predlogom da Okružni sud preinači prvostepeno rešenje u korist poverioca, između ostalog, i zato što je radnjama izvršnog dužnika stavljeno van snage vansudsko poravnanje, budući da je izvršni dužnik u toku marta, odnosno aprila meseca prekinuo da ispunjava svoje obaveze iz navedenog poravnanja.

Postupajući po podnetoj žalbi, Okružni sud u Novom Pazaru je 14. jula 2008. godine doneo osporeno rešenje Gž. 915/08, kojim je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje. Prema stanovištu Okružnog suda, pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosteljke ustavne žalbe, odbio kao neosnovan, jer polazeći od odredbe člana 15. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku i odredbe člana 3. vansudskog poravnanja, prema kojoj se obavezuje preduzeće da izvršnom poveriocu u jednakim mesečnim ratama isplati utvrđeni iznos zaključno sa 31. decembrom 2008. godine, sledi da nije nastupio uslov za nastavak izvršenja, s obzirom na to da nije istekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe zakona:

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je: da se žalba protiv rešenja o izvršenju može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, a naročito ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenja poravnanja (član 15. tačka 8)); da prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana, žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izršenje u celini ili delimično ili ukinuti sprovedene radnje (član 19. stav 1.); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja izvršna, ako je postala pravosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, koji teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenom sudskom odlukom, ako zakonom nije drukčije određeno (član 32. stav 1.); da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti, odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga (član 68. stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa aspekta Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje i prava na imovinu, a polazeći od utvrđenog činjeničnog i pravnog stanja stvari vezanog za osporeni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe prema poslodavcu imala nesporno potraživanje po osnovu naknade minimalne zarade ostvarene za vreme plaćenog odsustva, koje je utvrđeno pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 407/03 od 6. novembra 2003. godine, P1. 1043/04 od 8. decembra 2004. godine i P1. 643/05 od 8. decembra 2005. godine. Zatim, da je nakon izvršnosti navedenih presuda između podnositeljke ustavne žalbe i Preduzeća - izvršnog dužnika zaključeno vansudsko poravnanje, iz čije sadržine proizlazi da se Preduzeće obavezalo da će do 31. decembra 2008. godine izvršiti svoju obavezu u pogledu „isplate duga preduzeća po izvršnim rešenjima i pravosnažnim presudama u korist bivših radnika koji je nastao po rešenjima i presudama u prethodnom periodu, a po osnovu naknada zarada i sudskih troškova“.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da nije osnovano pozivanje Opštinskog i Okružnog suda u Novom Pazaru u ožalbenim rešenjima na odredbe člana 15. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku, kao na relevantne odredbe za tvrdnju da zaključenjem vansudskog poravnanja između podnositeljke ustavne žalbe i Preduzeća - izvršnog dužnika nije nastupio uslov za nastavak izvršenja, jer nije istekao rok za dobrovoljno izvršenje, a koje se ima upodobiti situaciji kada je poveriočevo potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke, ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz koga potiče izvršna isprava. Ovo iz razloga što izvršni sudovi nisu ni utvrđivali činjenicu da li je Preduzeće - izvršni dužnik izvršilo svoju obavezu u pogledu isplate potraživanja po osnovu naknade zarade ostvarene za vreme plaćenog odsustva podnositeljke ustavne žalbe, pa nisu ni mogli izvesti validan zaključak da je prestalo potraživanje podnositeljke ustavne žalbe iz izvršnih isprava - presuda P1. 407/03 od 6. novembra 2003. godine, P1. 1043/04 od 8. decembra 2004. godine i P1. 643/05 od 8. decembra 2005. godine, a što bi bio jedini činjenični osnov da se primeni odredba člana 15. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku. Ustavni sud posebno ističe da zaključenjem vansudskog poravnanja nije prestalo potraživanje koje podnositeljka ima prema Preduzeću, naprotiv, njime se upravo potvrđuje postojanje tog potraživanja, a dužnik se samo obavezao da će dobrovoljno, sukcesivno i oročeno isplatiti potraživanja podnositeljke, prethodno utvrđena izvršnim ispravama - presudama suda.

Imajući u vidu izneto, kao i da poverilac svoje ovlašćenje da zahteva od nadležnog izvršnog suda da odredi izvršenje radi ostvarivanja dosuđene pravne zaštite izvodi iz izvršne isprave, kao pravnog akta kojim je utvrđena obaveza dužnika, a ne iz vansudskog poravnanja, koje u smislu Zakona o izvršnom postupku nema tretman izvršne isprave, Ustavni sud ukazuje da činjenica da je nakon izvršnosti navedenih presuda zaključeno vansudsko poravnanje ne može, u konkretnoj situaciji, biti od značaja prilikom odlučivanja izvršnog suda o predlogu za izvršenje tih presuda, već je relevantna samo činjenica da li je izvršni dužnik ispunio svoju obavezu utvrđenu izvršnim ispravama.

Ustavni sud je stoga ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe osporenim rešenjima proizvoljno i nepravično uskraćena za imovinu, koju predstavlja novčano potraživanje na ime neisplaćene naknade zarade utvrđene pravnosnažnim i izvršnim presudama Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 407/03 od 6. novembra 2003. godine, P1. 1043/04 od 8. decembra 2004. godine i P1. 643/05 od 8. decembra 2005. godine. Na taj način je podnositeljki ustavne žalbe povređeno i pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud je u svojim ranije donetim odlukama izrazio stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da neizvršenje sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (Vidi odluke Ustavnog suda: Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine i Už-122/2009 od 21. januara 2010. godine).

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te utvrdio da su osporenim presudama povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem drugostepenog rešenja, kako bi nadležni sud doneo novu odluku o žalbi poverioca u izvršnom postupku.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Neosnovano odbijanje predloga za izvršenje zbog postojanja vansudskog poravnanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti