Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje 18 godina. Sud je kritikovao neefikasnost i dugotrajni prekid postupka, te dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-971/2011
21.11.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radoslava Milenkovića iz Vinče, na sednici Veća održanoj 21. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radoslava Milenkovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 10720/10 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radoslav Milenković iz Vinče podneo je 2. marta 2011. godine, preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 10720/10. Predložio je da Ustavni sud usvoji žalbu. U dopuni ustavne žalbe od 9. aprila 2013. godine istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama član 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 10720/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

S. Z. iz Čačka podneo je 17. oktobra 1995. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženih R. K. iz Ljubića i Radoslava Milenkovića iz Vinče, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđivanja prava svojine na katastarskoj parceli 1479/14 u KO Ljubić. Prvo ročište u predmetu P. 1455/95 je održano 5. aprila 1996. godine.

Tuženi je 16. maja 1997. podneo protivtužbu protiv S. Z. i R. K, kojom je tražio da se utvrdi njegovo pravo svojine na spornoj nepokretnosti.

Tokom trajanja postupka Opštinski sud je zakazao ukupno 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih nije održano 13 ročišta (četiri zbog nedolaska tuženih, dva zbog sprečenosti sudije, šest zbog nedolaska prvotuženog i jedno zbog nedolaska svedoka).

Opštinski sud je presudom P. 1455/95 od 13. marta 2000. godine, u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, dok je u stavu drugom izreke odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca. Tuženi-protivtužilac je protiv ove presude izjavio žalbu.

Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 671/00 od 30. maja 2000. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio broj P. 625/00. Prvo ročište je održano 5. septembra 2000. godine.

Nakon toga sud je održao deset ročišta i izveo dokaze saslušanjem svedoka, kao i građevinskim veštačenjem.

Rešenjem Opštinskog suda P. 625/00 od 13. septembra 2005. godine prekinut je parnični postupak zbog smrti tuženog R. K. i određeno da će isti biti nastavljen kad zakonski naslednici preuzmu postupak ili ih sud pozove.

Osnovni sud u Čačku je rešenjem P. 10720/10 od 17. februara 2011. godine odbio predlog tužioca-protivtuženog za nastavak postupka, jer ostavinski postupak u predmetu O. 346/04 Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Milanovcu nije okončan. Nakon toga nisu preduzimane druge radnje u postupku.

4. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak pokrenut 17. oktobra 1995. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, još uvek nije pravnosnažno okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj spor traje već 18 godina, iako je od 2005. godine u prekidu, što nesumnjivo ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Po oceni Ustavnog suda, nerazumno dugom trajanju ovog postupka doprinelo je neefikasno postupanje nadležnih sudova. Naime, do prekida postupka zbog smrti prvotuženog, postupak je trajao već deset godina. Pored toga, Ustavni sud nalazi da je i nerazumno dugo trajanje ostavinskog postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Milanovcu u predmetu O. 346/04, a koji traje već devet godina. Međutim, to nije sprečavalo Opštinski sud da nastavi postupak, imajući u vidu da je rešenjem tog suda P. 625/00 od 13. septembra 2005. godine određeno da će isti biti nastavljen kad zakonski naslednici preuzmu postupak ili ih sud pozove. Na ovakvo nalaženje Suda nije od uticaja činjenica da je i podnosilac svojim ponašanjem doprineo nešto dužem trajanju postupka nepristupanjem na četiri ročišta zakazana tokom 1997. godine.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 10720/10.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, izvestan doprinos podnosioca dužem trajanju postupka, te činjenicu da je postupak prekinut. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti