Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete. Postupak je trajao preko šest godina, što je prvenstveno posledica neefikasnog postupanja prvostepenog suda, naročito u vezi sa veštačenjem.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. J. iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. februara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. J. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 667/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 1760/06), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. J. iz Leskovca podnela je, 17. decembra 2012. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 667/10 (inicijalno predmet P. 17 60/06).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je podnositeljka ustavne žalbe 5. juna 2006. godine podnela Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv tuženog J. J. iz Leskovca, radi naknade štete, zbog lakih telesnih povreda nanetih od strane tuženog, te da je parnični postupak pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 1419/11 od 20. novembra 2012. godine, nakon šest godina, pet meseci i petnaest dana od podnošenja tužbe.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 667/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 1760/06), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja B. J, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 5. juna 2006. godine Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv tuženog J. J. iz Leskovca, radi naknade štete, zbog lakih telesnih povreda nanetih joj od strane tuženog. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 1760/06. Uz tužbu je, kao dokaz, dostavljena i pravnosnažna krivična presuda Opštinskog suda u Leskovcu K. 394/05 od 21. oktobra 2005. godine, kojom je tuženi oglašen krivim za krivično delo laka telesna povreda i osuđen na novčanu kaznu.

Odgovor na tužbu primljen je u sudu 5. aprila 2007. godine.

Do donošenja prvostepene presude zakazano je 21 ročište za glavnu raspravu, od kojih 13 ročišta nije održano, i to: jedno ročište zato što tuženi nije bio uredno obavešten o održavanju ročišta ; devet ročišta u vezi sa veštačenjem - jer nije na vreme određeno veštačenje, ili sudski veštak nije u ostavljenom roku dostavio nalaz sa mišljenjem o obavljenom veštačenju, ili nije pristupio na ročište; dva ročišta zato što je tuženi opravdao izostanak sa ročišta i jedno ročište zbog štrajka advokata. Na održanim ročištima sproveden je dokazni postupak, u kojem je određeno medicinsko veštačenje od strane tri lekara neuropsihijatra i od strane lekara specijaliste za sudsku medicinu, saslušani su svedoci i izvršen je uvid u dostavljenu pismenu dokumentaciju. Nakon 1. januara 2010. godine izvršena je reforma u pravosuđu i postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu kojem je dodeljen nov broj P. 667/10.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 667/10 od 13. jula 2011. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da tužilji isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha iznos od 30.000 dinara i zbog pretrpljenog bola iznos od 40.000 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, kao i da tužilji na ime troškova lečenja isplati iznos od 4.500 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 28. februara 2005. godine, i da joj naknadi parnične troškove, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedene presude.

Viši sud u Leskovcu je presudom Gž. 1419/11 od 20. novembra 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu i presudu Osnovnog suda u Leskovcu P. 667/10 od 13. jula 2011. godine potvrdio u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, o troškovima lečenja i troškovima postupka, a preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, tako što je u tom delu tužbeni zahtev tužilje odbio kao neosnovan i odredio da u delu u kojem je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, presuda ostaje neizmenjena.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 10. decembra 2012. godine dostavljen punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo podnošenjem tužbe 5. juna 2006. godine Opštinskom sudu u Leskovcu, a da je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 1419/11 od 20. novembra 2012. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao šest godina i pet meseci.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući postupanje sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da prvostepeni sud nije delotvorno i efikasno postupao i nije preduzeo sve potrebne mere i radnje kako bi se parnični postupak završio u razumnom roku i bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, parnični postupak je vođen radi naknade nematerijalne štete zbog lakih telesnih povreda i parničnom postupku je prethodio krivični postupak u kojem je tuženi oglašen krivim za krivično delo lake telesne povrede. U cilju određivanja nematerijalne štete sud je na predlog tužilje odredio veštačenja od strane četiri veštaka, i to tri veštačenja od strane lekara neuropsihijatra i jedno od strane lekara specijaliste za sudsku medicinu. Međutim, čak devet ročišta je odloženo u vezi sa veštačenjem, jer nije na vreme određeno veštačenje, ili veštak nije u ostavljenom roku dostavio nalaz sa mišljenjem o obavljenom veštačenju, ili nije pristupio na ročište, pa je prvostepenu presudu P. 677 od 13. jula 2011. godine, sud doneo nakon više od pet godina od podnošenja tužbe. Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 1419/11 od 20. novembra 2012. godine preinačena je prvostepena presuda u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, tako što je u tom delu tužbeni zahtev odbijen, dok je u preostalim delovima presuda potvrđena. Drugostepeni postupak je okončan u razumnom roku.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično složen, pa je sud odredio nekoliko veštačenja, od strane sudskih veštaka različitih struka, u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Međutim, Ustavni sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka, kao i da je sud bio dužan da obezbedi da veštaci u primerenom roku dostave svoje nalaze sa mišljenjem.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je na predlog i traženje podnositeljke sud odredio više veštačenja, što je bilo njeno procesno pravo, ali i da je sprovođenje veštačenja podrazumevalo određeno vreme i nužno dovelo do produženja postupka.

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka imala legitiman materijalni i moralni interes da sud u razumnom roku okonča parnicu koja je vođena radi naknade štete zbog lakih telesnih povreda.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedeletvornog i neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1760/06, a okončan pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 667/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Usta va, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja osporenog postupka , njegovu složenost, postupanje nadležnih sudova i ponašanje podnositeljke ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnositeljki za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega iznetog i odreda ba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti