Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Postupak je trajao preko sedam godina i još uvek nije pravnosnažno okončan, uz značajne periode neaktivnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-972/2009
02.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Kojić, Miladina Matića i Milovile Glišić, svih iz Valjeva na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljiljane Kojić, Miladina Matića i Milovile Glišić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 208/08 (sada predmet Osnovnog suda u Valjevu P1. 243/11) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Kojić, Miladin Matić i Milovila Glišić, svi iz Valjeva, su 15. juna 2009. godine, svako posebno, a preko istog punomoćnika - Radomira Spasojevića advokata iz Valjeva, podneli ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 208/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti: Už-972/2009; Už-1028/2009 i Už-1039/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u predmetima Už-972/2009; Už-1028/2009 i Už-1039/2009, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-1028/2009 i Už-1039/2009 pripojeni predmetu Už-972/2009.

U ustavnim žalbama je navedeno: da su podnositeljke kao bivše radnice tuženog podnele 2004. godine tužbu protiv njega - AD „MINSA“ iz Valjeva, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknade štete uzrokovane nezakonitim otkazom; da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije poštovan, jer je sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka; da je na opisani način podnosiocima ustavne žalbe prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta. Zahtev za naknadu štete nije postavljen.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 243/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Valjevu P1. 208/08) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Devetnaest tužilaca, među kojima i podnosioci ustavne žalbe, su 24. maja 2004. godine podneli zajedničku tužbu Opštinskom sudu u Valjevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva (pravni prethodnik AD „MINSA“ iz Valjeva) radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale neisplaćene zarade. Formiran je predmet pod brojem P1. 473/04.

Nakon odgovora tuženog na tužbu od 19. decembra 2005. godine, u kome je predloženo da se prekine postupak do okončanja parnice u predmetu Opštinskog suda P1. 1393/05, u kojoj se odlučivalo o zakonitosti štrajka u kome su učestvovali tuženi (tužioci u postupku P1. 473/04) i zbog čega su im otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, na pripremnom ročištu održanom 16. januara 2006. godine, Opštinski sud je doneo rešenje P1. 473/04 kojim je prekinuo postupak do okončanja parnice P1. 1393/05 koja se vodila pred istim sudom.

Tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, su 11. aprila 2007. godine podneskom predložili da se nastavi postupak u predmetu P1. 473/04, jer je parnica P1. 1393/05, pravnosnažno okončana donošenjem presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 691/06 od 12. mart 2007. godine. Opštinski sud je 24. maja 2007. godine na ročištu za glavnu raspravu, doneo rešenje P1. 519/07 kojim je nastavljen parnični postupak prekinut rešenjem P1. 473/04 od 16. januara 2006. godine.

Nakon dva održana ročišta za glavnu raspravu, Opštinski sud je 26. juna 2007. godine doneo delimičnu presudu P1. 519/07 kojom je usvojio tužbene zahteve i poništio odluke tuženog kojima su tužiocima otkazani Ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti i obavezao tuženog da tužioce vrati na rad.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu je 5. marta 2008. godine doneo presudu Gž1. 146/08 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog, a prvostepenu delimičnu presudu P1. 519/07 od 26. juna 2007. godine, potvrdio.

Nezadovoljan drugostepenom presudom, tuženi je 15. aprila 2008. godine izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 146/08 od 5. marta 2008. godine, da bi Opštinski sud na ročištu održanom sledećeg dana doneo rešenje da se zastane sa postupkom do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po izjavljenoj reviziji tuženog.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1239/08 od 22. oktobra 2008. godine revizija tuženog je odbijena kao neosnovana.

Nakon četiri održana ročišta za glavnu raspravu, Opštinski sud je doneo presudu P1. 208/08 od 4. novembra 2009. godine kojom je usvojio tužbene zahteve tužilja za naknadu štete u vidu izgubljene zarade, dok je tužbene zahteve koji su se odnosili na isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora odbio kao neosnovane.

Tuženi je 8. februara 2010. godine izjavio žalbu, da bi Apelacioni sud u Beogradu doneo rešenje Gž1. 4514/10 kojim je predmet vratio sada Osnovnom sudu u Valjevu radi dopune postupka.

Osnovni sud u Valjevu je rešenjem P1. 243/11 od 29. marta 2011. godine prekinuo postupak zbog otvaranja likvidacionog postupka nad tuženim, dok je stavom drugim rešenja konstatovano da će se postupak nastaviti kada pravni sledbenici tuženog isti preuzmu ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Tužioci su podneskom od 1. aprila 2011. godine tražili da se nastavi postupak, da bi Osnovni sud u Valjevu rešenjem P1. 243/11 od 29. april 2011. godine u stavu prvom izreke nastavio postupak, u stavu drugom se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u tom predmetu, dok je u stavu trećem izreke odlučio da spise predmeta dostavi Privrednom sudu u Valjevu kao stvarno i mesno nadležnom.

4. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Zakonom o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da se protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122. st. 1 do 3.). Odredbe člana 195. st. 1. do 3. Zakonu o radu iz 2005. godine imaju identičnu sadržinu.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen nešto duže od dve godine i pet meseci, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu 24. maja 2004. godine, pa do danas.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao nešto duže od pet godina.

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, zaključio da je u ovom parničnom predmetu bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, jer je u tužbi istaknuto više zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, naknada štete u vidu izgubljene zarade).

Predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnosioce ustavne žalbe, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovih radnih odnosa, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade.

Ustavni sud ocenjuje da podnosioci ničim nisu doprineli dugom vremenskom trajanju sudskog postupka, jer za takvo nešto nisu ni imali interes. Naprotiv, uredno su pristupali na zakazana ročišta i nisu preduzimali procesne radnje kojima bi odugovlačili parnični postupak.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedelotvorno i nedovoljno efikasno postupanje Opštinskog suda. Naime, nakon podnošenja tužbe 24. maja 2004. godine, prvo pripremno ročište održano je tek 16. januara 2006. godine - godinu dana i nepunih osam meseci kasnije. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, ponašanje Opštinskog suda, koji tek nakon skoro punih 20 meseci od podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa održava prvo pripremno ročište, se ne može smatrati efikasnim.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosiocima ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog suda u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnog odnosa, traje punih sedam godina i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu Osnovnog suda u Valjevu P1. 243/11 okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je našao, budući da podnosioci ustavne žalbe nisu podneli zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosiocima ustavne žalbe, kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti