Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na imovinu zbog propusta države da obezbedi izvršenje pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća pre njegovog stečaja. Dosuđena je naknada materijalne štete u visini potraživanja priznatog u stečajnom postupku, na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9727/2016
24.10.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Sn ežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhe c (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. S . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1328/01 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno čla nom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživ anja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/2010 , a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 1032/01 od 13. juna 2001. godine i izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 1328/01 , umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba J. S . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4. i. 81/16 od 29. jula 2016 . godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 1071/2016 od 29. septembra 2016. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. J. S . iz Leskovca izjavila je Ustavnom sudu, 3 . marta 2014. godine, preko punomoćnika T . B. S, advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1328/01, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10. Tražila je takođe naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškove za sastavljanje ustavne žalbe. Ustavna žalba je bila zavedena u Ustavnom sudu pod broje m Už-1986/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadlež an redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 i. 81/16 od 29. jula 2016. godine usvojen je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku Osnovnog suda u Leskovcu I. 1328/01, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava .

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 1071/2016 od 29. septembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno navedeno rešenje Višeg suda u Leskovcu.

Podnositeljka je 19. dec embra 2016. godine podnela novu ustavnu žalbu u kojoj je istakla povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, proširujući zahtev i na rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 i. 81/16 od 29. jula 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 1071/2016 od 29. septembra 2016. godine . U ustavnoj žalbi kojom se osporavaju rešenja redovnih sudova kojima je odlučeno o razumnom roku, podnositeljka, u suštini, ističe nezadovoljstvo zbog visine dosuđene naknade nematerijalne štete, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Tražila je takođe naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškove za sastavljanje ustavne žalbe. Po ovom podnesku je formiran predmet Už-9727/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4. i. 81/16 od 29. jula 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je u postupku po predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 1328/01 povređeno pravo predlagača J . S , ovde podnositeljke ustavne žalbe , na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača da se hitno naloži okončanje izvršnog postupka; u stavu trećem izreke je određena naknada za povredu prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 20.000 dinara, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava u roku od tri meseca od podnošenja zahteva predlagača za njenu isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predl agača kojim je tražila da joj se utvrdi primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od dosuđenog do traženog iznosa; u stavu petom izreke određeni su troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu šestom izreke je odbijen zahtev za isplatu troškova postupka preko dosu đenih i u stavu sedmom izreke određeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž g. 1071/2016 od 29. septembra 2016. godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje R4. i. 81/16 od 29. jula 2016. godine potvr dio u stavovima četvrtom i šestom njegove izreke.

Ustavni sud je, na osnovu obaveštenja Privrednog suda u Leskovcu Su. II-17/2019-15-1 od 27. februara 2019. godine, utvrdio : da je nad stečajnim dužnikom – „E .“ AD Leskovac otvoren postupak stečaja pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10; da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10 od 10. jula 2015. godine zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom; da je podnositeljka ustavne žalbe prijavila svoje potraživanje u stečajnom postupku i da je potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku u ukupnom izno su od 138.307,41 dinara .

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust postupajućeg suda da obezbedi da se namiri potraživanje podnosi teljke ustavne žalbe koje je utvrđeno pravnosnažnom sudskom pr esudom, a protiv izvršnog dužnika DP „E.“ iz Leskovca , koji je u vreme nastanka potraživanja bio društveno preduzeće , u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imo vine iz člana 58. Ustava, (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasni k RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini izn osa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/2010, a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 1032/01 od 13. juna 2001. godine i izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 1328/01, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka svojim navodima izražava nezadovoljstvo iznosom koji joj je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima u Republici Srbiji . Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumn om roku i dosudili joj naknad u, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke (ovakav stav je Ustavni sud već izrazio u više svojih odluka, videti npr. Odluku Už-7341/2015 od 20. septembra 2017. godine).

8. Budući da je podnositeljki usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na imovi nu iz člana 58. Ustava, te da joj je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete , Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je to dovoljno kako bi se, u konkretnom slučaju, postiglo pravično zadovoljenje, zbog čega je u tački 3 . izreke zahtev za naknadu ne materijalne štete odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. istog zakona.

9. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da za to nema osnova, u smislu odredbe člana 6. s tav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti , pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti