Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao tri godine, a ticao se radnog odnosa podnositeljke. U preostalom delu, žalba protiv odluke o neizboru u zvanje nastavnika je odbačena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9729/2021
06.03.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. K. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba T. K. i utvrđuje se da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 7582/18 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. K. iz Niša podnela je Ustavnom sudu, 12. jula 2021. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 7582/18 od 13. maja 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i član 60. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustave žalbe je navela: da je bila zaposlena na Pravnom fakultetu u Nišu u periodu od 2002. do 2018. godine, kao saradnik i potom kao nastavnik; da joj je radni odnos prestao zbog toga što nije ponovo izabrana za nastavnika u zvanju docent za užu građanskopravnu naučnu oblast; da nije izabrana zbog toga što je utvrđeno da ne ispunjava minimalne uslove za izbor, odnosno nema pozitivnu ocenu nastavnog rada; da je negativna ocena nastavnog rada utvrđena na osnovu četiri ocene koje je dalo Izborno veće Fakulteta, od kojih su tri bile pozitivne i jedna negativna, koja se odnosila na rezultate njenog angažovanja u razvoju nastave i razvoju drugih delatnosti Fakulteta; da navedena negativna ocena nije zasnovana na elementima za ocenu nastavnika koji su bili predviđeni odredbama tada relevantnih propisa, već je utvrđena bez pravnog osnova i sa ciljem da se osujeti njen ponovni izbor.

Istakla je da je osporena presuda doneta nakon duže od tri godine od podnošenja tužbe i da Upravni sud nije vodio o računa o tome da se konkretni spor ticao radnog odnosa podnositeljke, pa je iz tog razloga bio hitan.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su osporenom presudom povređena označena ustavna prava, poništi osporenu presudu i odredi da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke. Nije tražila naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Univerziteta u Nišu SNU broj 8/16-01-004/18-032 i Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 7582/18, kao i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Na osnovu odluke dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu (u daljem tekstu: Pravni fakultet u Nišu), 10. februara 2017. godine je objavljen konkurs za izbor nastavnika u zvanje docent ili vanredni profesor za užu građanskopravnu naučnu oblast na tom fakultetu.

Na konkurs su se prijavili podnositeljka ustavne žalbe, docent Pravnog fakulteta u Nišu, i dr O. J.-P, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini.

Komisija za pisanje izveštaja o prijavljenim kandidatima na pomenuti konkurs je 3. avgusta 2017. godine predložila dr O. J.-P. za izbor u zvanje vanredni profesor.

Izborno veće Pravnog fakulteta u Nišu (u daljem tekstu: Izborno veće Fakulteta) je na sednici održanoj 11. decembra 2017. godine utvrdilo da podnositeljka ustavne žalbe ispunjava uslove za ponovni izbor u zvanje docent u pogledu ocene rezultata naučnog i istraživačkog rada, ocene pedagoškog rada i ocene rezultata koje je postigla u obezbeđivanju naučno-nastavnog podmlatka, ali je u pogledu ocene angažovanja u razvoju nastave i razvoju drugih delatnosti Fakulteta utvrđeno da ne ispunjava uslove za ponovni izbor.

U oceni angažovanja podnositeljke u razvoju nastave i razvoju drugih delatnosti Fakulteta broj 01-2814/5 od 11. decembra 2017. godine je navedeno da se na osnovu evidencionih podataka Fakulteta i kvantitativnih pokazatelja o učešću u izvođenju nastave može zaključiti da je podnositeljka bila angažovana u izvođenju nastavnih aktivnosti, te da je u školskoj 2017/18. godini bila raspoređena na sledećim predmetima: na osnovnim akademskim studijama prava na obaveznom predmetu Porodično pravo i opcionom predmetu Alternativno zbrinjavanje dece, na master akademskim studijama – opšti smer na predmetu Imovinski odnosi supružnika i vanbračnih partnera i na doktorskim akademskim studijama prava na predmetu Porodično pravo. Međutim, u pogledu ostalih elemenata za ocenu rada nastavnika utvrđeno je da podnositeljka nije ostvarila dovoljan doprinos u nastavi, što se ogleda u sledećem:

- nespremnost podnositeljke da nastavne ciljeve i obaveze Fakulteta stavlja ispred svojih ličnih ciljeva i nespremnost na kolegijalnu saradnju, a što je ispoljila podnošenjem zahteva Nastavno-naučnom veću, čija je suština bila da za školsku 2015/16. godinu bude raspoređena kao jedini nastavnik na predmetima Porodično pravo na osnovnim i doktorskim studijama i Imovinski odnosi supružnika i vanbračnih partnera na master studijama;

- zahtev da bude određena za mentora pri izradi jednog master rada;

- zahtev da joj Katedra za građanskopravne nauke i jedan član Katedre upute pisano izvinjenje;

- nezadovoljna predlogom Katedre i odlukom Nastavno-naučnog veća o raspoređivanju nastavnika za školsku 2015/16. godinu, koji nisu uvažili njene zahteve, 2. oktobra 2015. godine je stupila u štrajk glađu u službenim prostorijama Fakulteta, zbog čega nije održala ispit iz predmeta Porodično pravo, te je dekan Fakulteta bio primoran da donese odluku da se ispit iz tog predmeta održi u pisanoj formi, s tim što je podnositeljki izrekao opomenu sa najavom otkaza zbog samovoljnog obustavljanja svih nastavnih aktivnosti;

- da od njenog poslednjeg izbora u zvanje nije prisustvovala na 32 od ukupno 50 održanih sednica Nastavno-naučnog veća Fakulteta, naročito u poslednje dve školske godine (u školskoj 2015/16. godini na 10 od ukupno 12 sednica i u školskoj 2016/17. godini na šest od ukupno sedam sednica);

- da u istom periodu nije prisustvovala sednicama Katedre;

- da svojim celokupnim ponašanjem, prilikom realizacije nastavnih aktivnosti, nije doprinela stvaranju kolegijalne atmosfere, a da je narušavanje kolegijalnih odnosa rezultiralo donošenjem pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu Kž1. 185/17 od 21. juna 2017. godine, kojom je oglašena krivom zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti prema oštećenima (dve koleginice iz iste naučne oblasti Fakulteta), uz izricanje mere bezbednosti zabrane prilaženja i komunikacije sa oštećenima;

- da je doprinos podnositeljke izostao i u odnosu na druge delatnosti Fakulteta tj. nije učestvovala u radu organa Fakulteta (član Saveta Fakulteta, Odbora za kvalitet, Statutarne komisije, Komisije za praćenje i unapređenje studiranja, Komisije za odnose sa studentima, Komisije za master i doktorske studije, Izdavačkog saveta, Naučnog veća Centra za pravna i društvena istraživanja), niti organa i tela Univerziteta, kao ni komisija imenovanih od strane dekana, niti je ostvarila učešće van studijskih programa Fakulteta.

Izborno veće Fakulteta je na sednici od 11. decembra 2017. godine utvrdilo predlog odluke da se ne izabere nijedan od učesnika na konkursu. U pogledu podnositeljke ustavne žalbe je navedeno da je nije predložio nijedan član Komisije za pisanje izveštaja i da je Izborno veće Fakulteta utvrdilo negativnu ocenu njenog nastavnog rada, pri čemu je pozitivna ocena jedan od uslova za izbor u zvanje docent, prema članu 10. stav 1. tačka 2. Bližih kriterijuma za izbor u zvanje nastavnika Univerziteta u Nišu.

Komisija Univerziteta za ocenu ispunjenosti minimalnih uslova učesnika konkursa za izbor u zvanje nastavnika za polje društveno-humanističkih nauka je u izveštaju od 22. decembra 2017. godine zaključila da podnositeljka ne ispunjava uslove za izbor u zvanje docent zato što ne ispunjava uslov propisan članom 10. stav 1. tačka 2. Bližih kriterijuma.

Naučno - stručno veće za društveno-humanističke nauke Univerziteta u Nišu (u daljem tekstu: Naučno-stručno veće) je donelo odluku broj 8/18-01-008/17-021 od 25. decembra 2017. godine da se ne izabere u zvanje nastavnika nijedan od učesnika konkursa.

Senat Univerziteta u Nišu (u daljem tekstu: Senat) je doneo odluku broj 8/16-01-004/18-032 od 26. marta 2018. godine kojom je odbijen kao neosnovan prigovor podnositeljke i potvrđena navedena odluka Naučno-stručnog veća. U obrazloženju odluke su posebno ocenjeni navodi iz prigovora kojima je istaknuto da negativna ocena angažovanja podnositeljke u razvoju nastave i razvoju drugih delatnosti fakulteta nije utvrđena u skladu sa elementima predviđenim tada važećim propisima. S tim u vezi je navedeno: da je Izborno veće Fakulteta utvrdilo pomenutu ocenu, saglasno članu 13. Pravilnika o postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Nišu, kojim je propisano da se ova ocena formira na osnovu evidencionih podataka koje vodi fakultet i na osnovu dokumentovanih brojčanih pokazatelja o učešću pojedinca u nastavi; da su u obrazloženju te ocene dati razlozi iz kojih proističe zašto je utvrđena negativna ocena; da se Izborno veće Fakulteta u postupku sačinjavanja ocena kandidata, prema članu 13. stav 5. Pravilnika, rukovodilo Preporukama Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje o bližim uslovima za izbor u zvanja nastavnika; da podnositeljka u prigovoru ne osporava odlučne činjenice koje su sadržane i detaljno opisane u toj oceni, a koje ukazuju na njenu nekooperativnost u pogledu realizacije nastavnih i drugih aktivnosti na Fakultetu; da nije moguće utvrditi ocenu angažovanja podnositeljke u razvoju nastave bez razmatranja činjenica koje su od značajnog uticaja na njen doprinos nastavnom polju, a to svakako jesu: neodržavanje ispita u zakazano vreme, štrajk glađu u prostorijama fakulteta, opomena sa najavom otkaza podnositeljki zbog samovoljnog obustavljanja svih nastavnih aktivnosti, neopravdano izostajanje sa sednica organa i tela Fakulteta, kao i nekolegijalnost koja je kulminirala pravnosnažnom osuđujućom presudom; da su u izjašnjenju Izbornog veća Fakulteta o navodima iz prigovora podnositeljke dodatno objašnjeni razlozi kojima se to veće rukovodilo prilikom utvrđivanja ocene: da su u mentorskom radu podnositeljke sa studentima, prilikom izrade seminarskih radova na doktorskim studijama, uočeni propusti na koje joj je u nekoliko navrata ukazano na sednicama katedre od strane starijih profesora, a imala je i nekorektan odnos prema članovima komisija za odbranu, uz neprihvatanje sugestija starijih nastavnika u pogledu preciziranja teme seminarskih radova; da je odsustvo kolegijalne saradnje sa nastavnicima iz iste uže naučne oblasti ishodovalo izostankom njenog učešća u kasnije obrazovanim komisijama za izradu i odbranu radova na različitim nivoima studija; da su stoga neosnovani navodi iz prigovora o sprečavanju podnositeljke da participira u mentorstvima. Senat je, nakon detaljne ocene svih navoda iz prigovora, našao da je pravilno utvrđeno da podnositeljka ne ispunjava uslove za izbor u zvanje docent, jer nema pozitivnu ocenu nastavnog rada, a to je jedan od kumulativno propisanih uslova za izbor nastavnika.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 7582/18 od 13. maja 2021. godine odbijena je tužba podnositeljke podneta 30. aprila 2018. godine protiv odluke Senata Univerziteta. Po oceni Upravnog suda, pobijanom odlukom nisu povređeni propisi na štetu podnositeljke ustavne žalbe. Isti sud je našao da nisu od značaja za drugačiju ocenu zakonitosti pobijane odluke navodi tužbe kojima se ukazuje na nedostatke u postupku izbora koji se odnose na drugog kandidata, imajući u vidu da je doneta odluka da se nijedan od učesnika konkursa ne bira u zvanje nastavnika. Takođe je ocenjeno nisu od značaja ni navodi tužbe kojima se ističe da ocena angažovanja podnositeljke u razvoju nastave i drugih delatnosti fakulteta nije zasnovana na propisima važećim u vreme objavljivanja konkursa, imajući u vidu da je ta ocena data na osnovu člana 13. Pravilnika o postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Nišu, kao opšteg akta koji je bio na snazi u vreme objavljivanja konkursa, pri čemu je ista ocena obrazložena.

Podnositeljki ustavne žalbe je prestao radni odnos na Fakultetu nakon isteka perioda na koji je bila izabrana i izostanka ponovnog izbora u zvanje docent.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari relevantne su i odredbe sledećih propisa:

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je, između ostalog, da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku.

Odredbama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15-autentično tumačenje, 68/15 i 87/16) bilo je propisano: da se bliži uslovi za izbor u zvanje nastavnika utvrđuju opštim aktom visokoškolske ustanove, u skladu sa preporukama Nacionalnog saveta iz člana 11. stav 1. tačka 13) ovog zakona (član 64. stav 11.). Odredbama člana 65. ovog zakona propisano je: da visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za uže oblasti utvrđene opštim aktom visokoškolske ustanove (stav 1.); da univerzitet vrši izbor u sva zvanja nastavnika, na predlog fakulteta (…) (stav 2.); da se način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanja zvanja nastavnika uređuju opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove (stav 7.); da prilikom izbora u zvanja nastavnika, visokoškolska ustanova ceni sledeće elemente: ocenu o rezultatima naučnog, istraživačkog odnosno umetničkog rada, ocenu o angažovanju u razvoju nastave i razvoju drugih delatnosti visokoškolske ustanove, ocenu o rezultatima pedagoškog rada, kao i ocenu rezultata postignutih u obezbeđivanju naučno-nastavnog, odnosno umetničko-nastavnog podmlatka (stav 8.).

Odredbom člana 10. stav 1. tačka 2. Bližih kriterijuma za izbor u zvanje nastavnika Univerziteta u Nišu broj 8/16-01-011/15-041 od 9. decembra 2015. godine bilo je propisano da u zvanje docenta u polju društveno-humanističkih nauka može biti izabrano lice koje ima pozitivnu ocenu nastavnog rada (…).

Odredbama Pravilnika o postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Nišu broj 8/16-01-011/15-040 od 9. decembra 2015. godine bilo je propisano: da je dekan fakulteta dužan da za sve učesnike konkursa obezbedi, pored ostalog, ocenu angažovanja učesnika konkursa u razvoju nastave i razvoju drugih delatnosti visokoškolske ustanove (ova ocena se formira na osnovu evidencionih podataka koje vodi fakultet, odnosno na osnovu dokumentovanih brojčanih pokazatelja o učešću pojedinca u nastavi) (član 13. stav 1. tačka 2.); da će Izborno veće fakulteta sačiniti ocene rukovodeći se Preporukama o bližim uslovima za izbor u zvanja nastavnika koje je doneo Nacionalni saveta za visoko obrazovanje 4. maja 2007. godine, u delu „Elementi za ocenu nastavnika“ (član 13. stav 5.); da su Bliži kriterijumi za izbor u zvanje nastavnika koje donosi Senat Univerziteta sastavni deo ovog Pravilnika (član 22. stav 1.); da će se na izbore u zvanja nastavnika za obrazovno-naučna, odnosno obrazovno-umetnička polja za koja Senat Univerziteta nije utvrdio drugačije bliže kriterijume, primenjivati Preporuke o bližim uslovima za izbor u zvanja nastavnika koje je doneo Nacionalni savet za visoko obrazovanje 4. maja 2007. godine (član 22. stav 2.).

Odredbama Pravilnika o uslovima, načinu i postupku izbora u zvanje nastavnika Pravnog fakulteta u Nišu broj 01-655/3-2013 od 26. marta 2013. godine bilo je propisano: da se kao elementi i opisne ocene za vrednovanje doprinosa u nastavi mogu uzeti elementi navedeni u Preporukama o bližim uslovima za izbor u zvanja nastavnika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje 4. maja 2007. godine (član 10.); da pozitivnu ocenu za doprinos u nastavi, nastavnik dobija ako ima više od polovine pozitivnih ocena doprinosa u nastavi (član 12.).

Preporukama o bližim uslovima za izbor u zvanja nastavnika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje od 4. maja 2007. godine bile su razrađene i konkretizovane odredbe Zakona o visokom obrazovanju. Preporuke su bliže određivale elemente po kojima se ocenjuju nastavnici i davale su skup preporučenih minimalnih kvantitativnih uslova koje nastavnici treba da ispune. Svrha preporuka je bila da pomognu visokoškolskim ustanovama u definisanju sopstvenih uslova za izbor u zvanja, u cilju permanentnog podizanja kvaliteta nastavnika, a samim tim i nastave. Pokazatelji rezultata trebalo je da po mogućstvu budu brojčani i/ili što je moguće preciznije kvalitativno opisani. Kao elementi za ocenu doprinosa u nastavi u tački 1.1. bilo je navedeno da je nastavnik: izvrstan poznavalac oblasti u kojoj predaje, aktivan naučnik/umetnik čiji naučni/umetnički rad doprinosi nastavi, ima rigorozne standarde i aktivira studente u nastavi i učenju, odlično priprema studente za više stupnjeve studija i za posao, izlaže materiju na jasan i razumljiv način, dostupan je studentima za objašnjenja i savete, ažuran je u primeni savremenih nastavnih tehnologija, aktivno i regularno obnavlja program predmeta i nastavni materijal, diskutuje o pitanjima nastave sa kolegama, razmenjuje ekspertizu sa kolegama, radi kao mentor nastavnika u početnim zvanjima, nastavne ciljeve i obaveze fakulteta stavlja ispred svojih ličnih preferencija, priprema i predaje više različitih predmeta i prihvata nove nastavne obaveze u interesu fakulteta. U tački 1.3. bilo je navedeno da pozitivnu ocenu dobija nastavnik koji ima više od polovine pozitivnih ocena od ukupnog broja elemenata iz tačke 1.1.

5. Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, čiji element je i pravo na suđenje u razumnom roku, obrazlaže time što je osporena presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu doneta posle tri godine, da taj sud nije vodio o računa o tome da se konkretni spor ticao radnog odnosa podnositeljke, pa je iz tog razloga bio hitan, uz navođenje datuma donošenja odluka organa Fakulteta i Univerziteta i osporene presude, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ukazuje i na povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 7582/18. Ustavni sud, s tim u vezi, imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava u predmetu Šaćirović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 54001/15 i tri druge, presuda od 20. februara 2018. godine, stav 12.), ukazao da pritužbe u vezi sa dužinom postupka obično ne zahtevaju mnogo ispitivanja, te je dovoljno da su se podnosioci izričito žalili, iako na sažet način, na dužinu osporenog postupka, ukazujući na ključne događaje i odluke donete u toku postupka, koristeći u vezi sa tim odgovarajuće reči, što je učinio i podnosilac ove ustavne žalbe.

Ustavni sud je konstatovao da je konkretni upravni spor pokrenut tužbom od 30. aprila 2018. godine i okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu od 13. maja 2021. godine, te je trajao tri godine.

Pored same dužine trajanja postupka, Ustavni sud je, pri ocenjivanju da li je period odlučivanja nadležnog suda bio razuman, uzeo u razmatranje i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku, postupanje nadležnog suda, kao i značaj prava o kom je odlučivano za podnosioca.

Primenjujući navedene kriterijume na konkretan slučaj, Ustavni sud nalazi da predmet upravnog spora nije bio složen, imajući u vidu da su relevantne činjenice utvrđene u postupku pred organima Fakulteta i Univerziteta, na osnovu kojih je trebalo ispitati da li je data pravilna ocena da podnositeljka ustavne žalbe ne ispunjava propisane uslove za ponovni izbor u zvanje docent.

Ustavni sud smatra da je postupak imao izuzetan značaj za podnositeljku jer je radni odnos podnositeljke na Fakultetu bio vezan za njen ponovni izbor u zvanje, te je njen neizbor doveo do prestanka radnog odnosa. Podnositeljka nije doprinela dužem trajanju predmetnog postupka.

Ustavni sud je našao da je sporo postupanje Upravnog suda isključivo dovelo do dugog trajanja upravnog spora koje se u konkretnom slučaju ne može opravdati. Prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, povreda prava na suđenje u razumnom roku postoji kada je suđenje u jednom stepenu trajalo preterano dugo (presuda ESLjP, Ciccardi protiv Italije, broj predstavke 46521/99, od 16. novembra 2000. godine, st. 9. i 11.), kao i da je u sporovima koji se tiču radnopravnog statusa potrebna posebna ažurnost (presuda ESLjP, Ruotolo protiv Italije, broj predstavke 12460/86, od 27. februara 1992. godine, stav 17.).

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 7582/18 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u pogledu navedenog Ustavom zajemčenog prava, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, krećući se u granicama postavljenog zahteva, našao da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku može ostvariti jedino utvrđivanjem povrede tog prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ustavni sud konstatuje da podnositeljka, detaljno obrazloženom ustavnom žalbom i brojnim prilozima koji su uz nju dostavljeni, ističe da je bilo nedostatka sprovedenog postupka izbora u zvanje nastavnika, pre svega, pogrešnog tumačenja i primene merodavnog prava, što je imalo za posledicu nepravilno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Imajući u vidu iznete navode ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje na to da nije nadležan da tumači i primenjuje pravo na konkretne pravne odnose, jer je primarni zadatak nadležnih upravnih organa i suda u upravnom sporu da rešavaju probleme tumačenja merodavnog prava. U tom smislu, ovaj sud nije nadležan da preispituje pravna stanovišta nadležnih organa i sudova, sve dok njihove odluke ne otkivaju očiglednu arbitrarnost u primeni merodavnog prava, na štetu podnosioca ustavne žalbe. Zadatak Ustavnog suda je ograničen na ispitivanje da li su posledice takvog tumačenja upravnih organa i Upravnog suda saglasne sa Ustavom sa aspekta zaštite zajemčenih ljudskih prava i sloboda.

Po oceni Ustavnog suda, osporena presuda Upravnog suda sadrži dovoljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava.

Ustavni sud je imao u vidu navode podnositeljke da prilikom utvrđivanja ocene njenog angažovanja u razvoju nastave i razvoju drugih delatnosti fakulteta nisu cenjeni elementi koji su bili predviđeni tačkom 1.1. Preporuka Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje o bližim uslovima za izbor u zvanja nastavnika (u daljem tekstu: Preporuke), na koje je upućivao član 13. stav 5. Pravilnika o postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Nišu (u daljem tekstu: Pravilnik Univerziteta), a propisivao ih je i član 10. Pravilnika o uslovima, načinu i postupku izbora u zvanje nastavnika Pravnog fakulteta u Nišu (u daljem tekstu: Pravilnik Fakulteta). S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da odredbom člana 13. stav 5. Pravilnika Univerziteta nije bila propisana obavezna primena Preporuka, već da će se Izborno veće fakulteta njima rukovoditi prilikom sačinjavanja ocena. Njihova obaveznost nije bila propisana ni Pravilnikom Fakulteta, koji je u članu 10. predviđao da se elementi za ocenu doprinosa u nastavi sadržani u Preporukama mogu uzeti u obzir. Ovaj sud ukazuje da je ocena angažovanja u razvoju nastave i razvoju drugih delatnosti fakulteta bila propisana odredbom člana 65. stav 8. ranije važećeg Zakona o visokom obrazovanju, kao i da je odredbom člana 13. stav 1. tačka 2. Pravilnika Univerziteta bilo propisano kako se ona formira, te da ocena pod identičnim nazivom nije bila istovremeno predviđena Preporukama. Elementi za ocenu doprinosa u nastavi sadržani u tački 1.1. Preporuka, na koje se poziva podnositeljka, su se uzimali u obzir prilikom utvrđivanja ocene u delu koji se odnosi na angažovanje kandidata u razvoju nastave, ali ne i u delu koji se odnosi na angažovanje u razvoju drugih delatnosti fakulteta, jer u tački 1.1. Preporuka nisu sadržani takvi elementi, kao što je učešće u radu organa i tela Fakulteta i Univerziteta, što je takođe moralo biti utvrđeno kod sačinjavanja ove ocene propisane Zakonom. Pri tome se Izborno veće Fakulteta rukovodilo, u skladu sa odredbom člana 13. stav 5. Pravilnika Univerziteta, pomenutim elementima iz tačke 1.1. Preporuka kada je utvrđivalo činjenice koje se odnose na angažovanje podnositeljke u razvoju nastave, kao što je njena angažovanost u izvođenju nastavnih aktivnosti i, sa druge strane, značajna narušenost kolegijalnih odnosa i nespremnost da nastavne ciljeve i obaveze Fakulteta stavi ispred svojih ličnih ciljeva. Ustavni sud smatra da su dati dovoljni i jasni razlozi zbog kojih je podnositeljki utvrđena negativna ocene angažovanja u razvoju nastave i razvoju drugih delatnosti fakulteta, zbog čega nema pozitivnu ocenu nastavnog rada, kao jedan od kumulativno propisanih uslova za izbor u zvanje iz člana 10. stav 1. tačka 2. Bližih kriterijuma za izbor u zvanje nastavnika. Sledom iznetog, Ustavni sud je našao da navodi ustavne žalbe očigledno ne daju osnova za tvrdnju da je podnositeljki osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je konstatovao da se povreda prava na rad iz člana 60. stav 1. Ustava u suštini obrazlaže istim navodima kao i prethodno ocenjena istaknuta povreda prava na pravično suđenje, te je nije posebno cenio.

Imajući u vidu da nijedan od učesnika konkretnog konkursa nije izabran u zvanje nastavnika, što je obrazloženo na ustavnopravno prihvatljiv način, Ustavni sud je našao da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razoge koji bi mogli ukazati na povredu prava podnositeljke na dostupnost radnih mesta pod jednakim uslovima iz člana 60. stav 3. Ustava.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 7582/18 od 13. maja 2021. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti