Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu, utvrdivši da neizvršenje pravnosnažne presude u izvršnom postupku predstavlja povredu prava na imovinu. Podnositeljki je dosuđena naknada materijalne štete u visini njenog potraživanja. Deo žalbe o razumnom roku je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9731/2016
07.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. R . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. R . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1126/09 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1126/09 ) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1126 /09 od 22. jula 2009. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. R . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I . 520/15 od 15. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 663/16 od 23. juna 2016. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1126/09 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1126/09 ).

4. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. R . iz Čačka izjavila je Ustavnom sudu , 20 . decembra 2016. godine, preko punomoćnika D . J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1126/09 ( ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1126/09 ), kao i protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 520/15 od 18. maja 2016. godine i rešenja Vr hovnog kasacionog suda Rž g. 663/2016 od 23. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1126/09 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1126/09 ). Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 520/15 od 15. marta 2016. godine , stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opš tinskog suda u Čačku I. 1126/09; stavom drugim izreke odbačen je kao nedozvoljen zahtev predlagača u delu u kome je traženo da se odredi naknada u iznosima opredeljenim presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 664/06 od 10. marta 2009. godine i rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1126/09 od 22. jula 2009. godine.

Odlučujući o žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž g. 663/2016 od 23. juna 2016. godine preinačeno ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku R4 I. 520/15 od 15. marta 2016. godine u stavu prvom njegove izreke, tako što je utvrđeno da je predlagaču D. R . iz Č ačka, ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1126/09 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku), pa je naloženo Osnovnom sudu je predlagaču naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, sa troškovi ma postupka u iznosu od 19.560,00 dinara, dok je odbijena kao neosnovana žalba predlagača za dosuđivanje naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenih 10.000 dinara do traženih 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je bilo propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.).

5. Po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši pravosnažnu presudu izrečenu u korist podnosi teljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu njenog prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čin e potraživanj a utvrđen a tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1126/09 od 22. jula 2009. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1126/09 (ranij e Opštinskog suda u Čačku I. 1126/09 ), Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovoga suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu okončani. Štaviše, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnositeljke odlučivao Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud.

Razmatrajući ustavn u žalb u u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 520/15 od 15. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 663/16 od 23. juna 2016. godine , Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe , u suštini , nezadovoljn a visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena joj je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li novčana naknada koja je određena, odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac mo že tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen znatno manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud u ovom slučaju podnosi teljki dosudio novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i argumentovao razlog e na kojima temelji svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o određenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 520/15 od 15. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 663/16 od 23. juna 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova.

U pogledu navoda podnositeljke da joj je osporenim rešenjima povređeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava , Ustavni sud nalazi da su podnositeljki tokom trajanja postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred redovnim sudovima, bila na raspolaganju sva zakonom predviđena pravna sredstva koja je i iskoristila.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u delu izjavljenom protiv naveden ih rešenja, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. S obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjima određena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 4. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti