Odluka Ustavnog suda o povredi prava na život zbog nedelotvorne istrage

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na život zbog prekomernog trajanja predistražnog postupka. Postupak, vođen povodom smrti ćerke podnosioca, trajao je preko osam godina, čime je narušen zahtev za hitnom i delotvornom istragom, iako je istraga bila adekvatna.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. R . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. R . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu u predmetu Kt. 2129/21 ( Ktr. 922/13) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na život, iz člana 24. Ustava Republike Srbije .

2 Utvrđuje se pravo R. R . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba R. R . izjavljena protiv akta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 2889/19 od 21. avgusta 2019. godine, rešenja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2129/21 od 19. aprila 2021. godine i rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 331/21 od 17. maja 2021. godine.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova ustavnosudskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. R . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 26. septembra 2019. godine, preko punomoćnika M. M , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv akta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 2889/19 od 21. avgusta 2019. godine i postupanja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u predmetu Ktr. 922/13, formiranom povodom njegove krivične prijave od 21. januara 2013 godine, zbog povrede prava na život, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 24, 25, 32. i 36. Ustava Republike Srbije, povodom koje je u formiran predmet Už-9731/2019.

Podnosilac ustavne žalbe je preko istog punomoćnika, 6. jula 2021. godine, podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Prvo g osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2129/21 od 19. aprila 2021. godine i rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 331/21 od 17. maja 2021. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 24, 25, 32, 36. i 68. Ustava, povodom koje je u formiran predmet Už-9377/2021.

Ustavni sud je, saglasno članu 43. stav 3. u vezi stava 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmet Už-9731/2019 sa predmetom Už-9377/2021, radi jednovremenog odlučivanja, s obzirom na to da isti podnosilac dvema ustavnim žalbama osporava akte Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koji su doneti u jedinstvenom postupku koji je vođen povodom njegove krivične prijave od 21. januara 2013 godine.

Podnosilac ustavne žalbe nije saglasan da njegov identitet bude dostupan javnosti.

U ustavnoj žalbi od 26. septembra 2019. godine navedeno je da je podnosilac, kao otac preminule A.R, podneo 21. januara 2013. godine krivičnu prijavu protiv određenih lekara zbog krivičnog dela neukazivanje lekarske pomoći iz člana 253. stav 3. Krivičnog zakonika; da je krivičnu prijavu dopunio 1. i 12. marta 2013. godine, kao i da je više puta prigovarao na rad Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu (25. maja 2016. godine, 7. novembra 2017. godine, 17. maja 2019. godine), ukazujući da se ne preduzimaju nikakve mere kako bi postupak povodom krivične prijave od 21. januara 2013. godine započeo. Osporenim aktom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 2889/19 od 21. avgusta 2019. godine ocenjen je kao neosnovan poslednji podnet prigovor, nakon kojeg je punomoćnik podnosioca zatražio uvid u spise predmeta 30. avgusta 2019. godine, na koji zahtev do podnošenja ustavne žalbe nije dobio odgovor.

Obrazlažući povredu istaknutih prava podnosilac je naveo da je njemu kao oštećenom povređeno načelo jednakosti oružja time što mu je onemogućeno da učestvuje u postupku, kao i da nadležni državni organi, ne samo što nisu p reduzeli nijednu dokaznu radnju već nisu omogući li oštećenom ni uvid u predmet. Time je podnosilac ustavne žalbe, kao oštećeni stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na javnog tužioca, koji za šest godina nije ni saslušao ošte ćenog.

U odnosu na povredu prava iz člana 24. Ustava podnosilac je naveo da javno tužilaštvo nije preduzelo ništa kako bi utvrdilo bitne činjenice, te tako nijedan osumnjičeni nije saslušan, niti je pribavljen bilo koji dokaz, a svih šest godina javno tužilaštvo se branilo time da ne mogu da pronađu sudskomedicinski odbor koji bi izvršio veštačenje. Ukazujući na povredu procesnopravnog aspekta prava na život podnosilac je naveo da se istraga u konkretnom slučaju ne može smatrati temeljnom , ni brzom, ni delotvornom, ni efikasnom jer javno tužilaštvo za šest godina od podnošenja krivične prijave nije izvelo nijedan dokaz.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. Ustava, u ustavnoj žalbi je navedeno da je napred opisanim postupanjem javnog tužilaštva podnosiocu ustavne žalbe onemogućeno da krivičnu prijavu i krivični postupak iskoristi za pokretanje drugih pravnih postupaka (upravni, građanski), te je prekinuta bliska procesna i praktična veza između krivične istrage i pravnih lekova koji su dostupni podnosiocu ustavne žalbe u pravnom sistemu.

Podnosilac ustavne žalbe je istaka o zahtev da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu istaknutih prava, naloži otklanjanje utvrđenih povreda i dosudi mu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 10.000,00 evra. Podnosilac je istaka o i zahtev za naknadu troškova ustavnosudskog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara.

U ustavnoj žalbi od 6. jula 2021. godine navedeno je da podnosiocu ustavne žalbe, kao podnosiocu krivične prijave nije pružena razumna mogućnost da učestvuje u dokaznom postupku, pa tako nijedanput nije bio pozvan na saslušanje okrivljenih, niti na izvođenje bilo kog dokaza, jer to nije bilo ni preduzeto, niti mu je bilo omogućeno da izvrši uvid u spise predmeta Prvog osnovnog javnog tužilaštva, a Tužilaštvo je svoju odluku donelo samo na osnovu jednog dokaznog sredstva za svih osam godina koliko je proteklo od podnošenja krivične prijave. U ustavnoj žalbi je dalje navedeno da je istraga bila ned elotvorna i neefikasna i nikako se ne može nazvati temeljnom, jer je za osam godina izveden samo jedan dokaz.

Povredu prava iz člana 68. Ustava podnosilac obrazlaže navodima da je njegova pokojna ćerka zbog svog mentalnog stanja ostala uskraćena za medicinsku uslugu i zaštitu fizičkog zdravlja, te da Republika Srbija nema mogućnost da pruži zdravstvenu zaštitu osobama sa mentalnim smetnjama.

Obrazlažući povredu prava iz člana 25. Ustava podnosilac ustavne žalbe navodi da je njegova pokojna ćerka bila mučena i zlostavljana i da nijedna zdravstvena ustanova nije preduzela nijednu meru kako bi se patnje pokojne Ane eliminisale.

Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 20.000 evra, a na ime troškova ustavnosudskog postupka traži iznos od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, odgovora Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 2889/19 od 28. juna 2022. godine, te uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2129/21 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti:

Podnosilac ustavne žalbe je 21. januara 2013. godine podneo krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv više od deset lekara zbog krivičnog dela neukazivanje lekarske pomoći iz člana 253. stav 3. Krivičnog zakonika, povodom koje je formiran predmet Ktr. 922/13.

Dopunom krivične prijave od 1. marta 2013. godine podnosilac ustavne žalbe je proširio svoje optužbe na još dva lekara.

Povodom podnete krivične prijave podnosioca ustavne žalbe od 21. januara 2013. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo je aktom Ktr. 922/13 od 15. marta 2013. godine podnelo Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji u kojem je navedeno da je potrebno odrediti sudsko-medici nsko veštačenje od strane sudskomedicinskog odbora na okolnosti da li su prijavljeni lekari prilikom pružanja lekarske pomoći sada pokojnoj A.R. primenili očigledno nepodobno sredstvo i očigledno nepodoban način lečenja ili očigledno nesavesno postupali i time prouzrokovali pogoršanje zdravstvenog stanja imenovane pacijentkinje. Povodom podnetog predloga za preduzimanje određenih istražnih radnji u Prvom osnovnom sudu u Beogradu formiran je predmet Ki. 4588/13.

Naredbom Prvog osnovnog suda u Beogradu I Su. I-766/2013-1 od 1. oktobra 2013. godine vršilac funkcije predsednika suda je odredio da će se spisi predmeta tog suda Ki. 4588/13 sa početkom primene Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/11, 32/13 i 45/13) dostaviti Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu na dalju nadležnost.

Naredbom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 922/13 od 4. juna 2015. godine određeno je da Sudskomedicinski odbor u Novom Sadu sprovede veštačenj e uzroka smrti pokojne A.R , kao i da se nalaz i mišljenje dostave u roku od 30 dana.

Dopisom Univerziteta u Novom Sadu, M. fakultet, Odbor za sudsko-medicinska veštačenja broj 02-130/1398 od 26. avgusta 2015. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je obavešten o da se taj o dbor prihvata veštačenja po naredbi Ktr. 922/13 od 4. juna 2015. godine, kao i da će postupiti po naredbi nakon uplate celokupnih troškova u iznosu od 114.386,00 dinara.

Dopisom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 922/13 od 8. januara 2016. godine Univerzitet u Novom Sadu, M. fakultet, Odbor za sudsko-medicinska veštačenja , je obavešten da je neophodno dostaviti troškovnik u skladu sa Uputstvom Ministarstva pravde broj 401-00-951/2015-15 od 15. juna 2015. godine.

Dopisom Univerziteta u Novom Sadu, M. fakultet, Odbor za sudsko-medicinska veštačenja broj 02-130/1398 od 7. aprila 2016. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu su vraćeni spisi predmeta Ktr. 922/13 jer i posle više urgencija nije izvršena uplata troškova veštačenja.

Naredbom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 922/13 od 21. aprila 2016. godine određeno je da Institut za sudsku medicinu u B. sprovede veštačenje uzroka smrti pokojne A.R, a 17. novembra 2017. godine upućena je prva urgencija od strane javnog tužioca za postupanje po naredbi za veštačenje, nakon čega je 19. februara 2018. godine zatraženo da Institut za sudsku medicinu M. fakulteta u B . dostavi obaveštenje o preuzetim merama radi sprovođenja traženog veštačenja i ukazano je na potrebu hitnog postupanja.

Dopisom Univerziteta u Beogradu, M. fakultet, Institut za sudsku medicinu od 1. marta 2018. godine Prvo osnovno javnog tužilaštvo je obavešteno da im spisi predmeta Ktr. 922/13 nisu dostavljeni, te da zbog toga nisu u mogućnosti da sprovedu traženo veštačenje.

Naredbom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 922/13 od 26. jula 201 8. godine određeno je da Institut za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u B. sprovede veštačenje uzroka smrti pokojne A.R, a uz naredbu su dostavljeni spisi predmeta Ktr. 922/13 i Ki. 4588/13.

Dopisom Univerziteta u Beogradu, M. fakultet, Institut za sudsku medicinu od 9. avgusta 2018. godine Prvo osnovno javnog tužilaštvo je obavešteno da je potrebno ispraviti naredbu za veštačenje tako što će se kao institucija koja treba da sprovede veštačenja označiti: „ Sudskomedicinski odbor M . fakulteta u B .“, a ne Institut za sudsku medicinu kao oranizaciona jedinica Fakulteta , kao i da će spisi Ktr. 922/13 i Ki. 4588/13 ostati na Fakultetu do dostavljanja nove naredbe.

Naredba Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 922/13 od 26. jula 2018. godine je izmenjena u skladu sa dopisom Univerziteta u Beogradu, M. fakultet, Institut za sudsku medicinu od 9. avgusta 2018. godine i tom o dboru dostavljena 14. avgusta 2018. godine.

Dopisom M. fakultet a u B. od 27. avgusta 2018. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je obavešteno da Sudskomedicinski odbor B . ne može da prihvati zadato veštačenje jer su neki od stalnih članova tog Odbora zaposleni u Kliničkom centru i neposredno sarađuju sa lekarima koji su prijavljeni kao učesnici u delu nesavesnog lečenja, pa je predloženo da se predmet uputi Sudskomedicinskom odboru u K, N . ili N . S.

Naredbom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 922/13 od 31. avgusta 2018. godine određeno je da Sudskomedicinski odbor fakulteta medicinskih nauka u K . sprovede veštačenje uzroka smrti pokojne A.R.

Dopisom Univerziteta u K, Fakultet medicinskih nauka od 13. septembra Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je obavešteno da Odbor za sudskomedicinska veštačenja Fakulteta medicinskih nauka u K . u svom sastavu nema lekare odgovarajućih specijalnosti za konkretna pitanja, te se zbog toga ne može prihvatiti veštačenja u predmetu Ktr. 922/13.

Naredbom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 922/13 od 26. septembra 2018. godine određeno je da Sudskomedicinski odbor Medicinskog fakulteta u N. sprovede veštačenje uzroka smrti pokojne A.R.

Dopisom Univerziteta u N, M. fakultet, Sudskomedicinski odbor broj 14-10474 od 30. novembra 201 8. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je obavešteno da se taj odbor prihvata veštačenja po naredbi Ktr. 922/13 od 26. septembra 201 8. godine, kao i da će postupiti po naredbi nakon uplate celokupnih troškova u iznosu od 185.000,00 dinara.

Dopisom Univerziteta u N, M. fakultet, Sudskomedicinski odbor broj 14-10474 od 23. maja 201 9. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je obavešteno da se taj Odbor obratio svim relevantnim zdravstvenim ustanovama radi pribavljanja medicinske dokumentacije za pokojnu A.R, i da je od svake ustanove (Klinika za psihijatrijske bolesti „L .“, Urgentni centar S, Opšta bolnica „S.“ u Kraljevu) obavešten da celokupnu medicinsku dokumentaciju mogu dostaviti za potrebe veštačenja samo na traženje suda, te je od javnog tužilaštva zatraženo da se preduzmu potrebne mere kako bi neophodna medicinska dokumentacija bila dostupna Odboru radi veštačenja.

Prvo osnovno javno tužilaštvo se dopisima od 30. maja 2019. godine obratilo Klinici za psihijatrijske bolesti „ L.“, Urgentnom centr u S . i Opšt oj bolnic i „S .“ u Kraljevu sa nalogom da se sva potrebna dokumentacija dostavi Sudskomedicinskom odboru M . fakulteta u N . radi sprovođenja naređenog veštačenja. Tražena medicinska dokumentacija je dostavljena na veštačenje (5. jula 2019. godine – Opšta bolnica „S .“, 29. jula 2019. godine – Klinički centar S, Urgentni centar, 2. avgusta 2019. godine – Klinika za psihijatrij ske bolesti „L.“).

Osporenim aktom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 2889/19 od 21. avgusta 2019. godine advokat M. M . obaveštena je da je povodom pritužbe na rad Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 922/13 izvršen uvid u celokupne spise predmeta i utvrđeno da je pritužba neosnovana jer je javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu postupao savesno nepristrasno i da je tužilaštvo u kontinuitetu podnosilo razne akte drugim organima, ali da rad tužilaštva nije samostalan i da zavisi od rada drugih organa.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je dopisima od 27. decembra 2019. godine, 28. februara 2020, 7. septembra 2020. godine, 30. oktobra 2020. godine i 2. marta 2021. godine urgiralo postupanje Sudskomedicinskog odbora Medicinskog fakulteta u N . po naredbi Ktr. 922/13 od 26. septembra 2018. godine.

Nalaz i mišljenje Sudskomedicinskog odbora Medicinskog fakulteta u N . broj 14-10474 od 6. aprila 2021. godine dostavljeno je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu 8. aprila 2021. godine i u njemu je pored ostalog navedeno da smrt pokojne A.R. se ne može pripisati propustu lekara pojedinca, jer nijedan od lekara lečilaca i uključenih konsultanata koji su učestvovali u medicinskom tretmanu imenovane nije učinio očigledan stručni propust koji je za posledicu imao njenu smrt .

Rešenjem Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2129/21 od 19. aprila 2021. godine odbačena je krivična prijava R . R . podneta 21. januara 2013. godine preko punomoćnika A . O . protiv više lekara zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, sa obrazloženjem da iz nalaza i mišljenja Sudskomedicinskog odbora M . fakulteta u N . proizlazi da je smrt A.R. prirodna i ne može se pripisati propustu lekara pojedinca, jer nijedan od lekara lečilaca i uključenih konsultanata koji su učestvovali u medicinskom tretmanu imenovane nije učinio očigledan stručni propust koji je za posledicu imao njenu smrt, a da su neadekvatna organizaciona rešenja unutar zdravstgvenog sistema naše zemlje po pitanju stacioniranog tretmana teških psihijatrijskih bolesnika sa izraženom telesno- somatskom simptomatologijom i nepostojanje odgovarajuće ustanove i tima lekara osposobljenih za kontinuirano lečenje ovakvih pacijenata, razlog što je u medicinskom tretmanu imenovane bio uključen preveliki broj psihijatara i stručnih konsultanata različitih specijalnosti iz teritorijalno i strukturalno različitih zdravstvenih ustanova, a što je za posledicu imalo medicinski nesvrsishodna i učestala upućivanja pacijentkinje u veliki broj zdravstvenih ustanova i nepotrebno veliki broj specijalističkih pregleda.

Aktom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 331/21 od 17. maja 2021. godine odbijen je kao neosnovan prigovor advokata M. M . od 5. maja 2021. godine podnet protiv rešenja o odbačaju krivične prijave Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2129/21 od 19. aprila 2021. go dine.

U obrazloženju osporenog rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 331/21 od 17. maja 2021. godine navedeno je da, kako je iz nalaza i mišljenja M . fakulteta u N . utvrđeno da je smrt kod A.R. prirodna i da je nastupila neposredno usled početnog obostranog krvarećeg zapaljenja pluća izazvanog udisanjem želudačnog sadržaja na terenu krajnje iscrpljenosti i kaheksije organizma nastalih u slučaju prirodnog toka osnovnog oboljenja, kao da se njena smrt ne može pripisati propustu nijednog lekara pojedinca, jer nijedan od lekara lečilaca i uključenih konsultanata koji su učestvovali u medicinskom tretmanu nije učinio očigledan stručni propust, koji je za posledicu imao smrt, a A.R. je kontinuirano medicinski praćena, sagledavana i lečena u skladu sa osnovnim psihijatrijskim oboljenjem i ispoljenom simptomatologijom u datom trenutku, te stoga nema dokaza da su osumnjičeni lekari izvršilo krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi, niti bilo koje drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti . Drugostepeno javno tužilaštvo je u osporenom rešenju zatim navelo da neadekvatna organizaciona rešenja unutar zdravstvenog sistema naše zemlje po pitanju stacioniranog tretmana teških psihijatrijskih bolesnika sa izraženom telesno- somatskom simptomatologijom i je nepostojanja odgovarajuće ustanove i tima lekara osposobljenih za kontinuirano lečenje ovakvih pacijenata, dovelo do toga da u medicinskom tretmanu A.R. bude uključen prevelik broj psihijatara i stručnih konsultanata različitih specijalnosti iz teritorijalno i strukturno različitih zdravstvenih ustanova, što je za posledicu imalo medicinsko nesvrsishodna i učestala upućivanja pacijentkinje i ve liki broj specijalističkih pregleda.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da je ljudski život neprikosnoven ( član 24. stav 1.); da je fizički i psihički integritet je nepovrediv (član 25. stav 1.); da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25. stav 2 .); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega ( član 32. stav 1. ) ; da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1 .); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2 .); da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja (član 68. stav 1 .).

Odredbama člana 21. Ustava utvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1 .); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2 .); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3 .); da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (stav 4 .).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21-Odluka US i 62/21-Odluka US) (u daljem tekstu: ZKP), koje su od značaja za oslučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari propisano je da l ice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove pozivu i da svoj nalaz i mišljenje da u određenom roku. Na zahtev veštaka, iz opravdanih razloga, organ postupka može produžiti rok (član 115. stav 1 .); da ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja udalji sa mesta gde treba da bude ispitan, organ postupka može narediti da se prinudno dovede, a sud ga može i kazniti novčano do 100.000 dinara, a stručnu ustanovu do 300.000 dinara (član 115. stav 2 .); da ako veštak, nakon upozorenja na posledice uskraćivanja veštačenja, bez opravdanog razloga neće da veštači, ili ne da nalaz i mišljenje u roku koji mu je određen, sud ga može kazniti novčano do 150.000 dinara, a stručnu ustanovu do 500.000 dinara (član 115. stav 3 .).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu svih istaknutih prava zasniva na tvrdnji da nadležni državni organi ni su s proveli delotvorn u istragu, navodeći da nadležno javno tužilaštvo za šest, odnosno osam godina od podnošenja krivične prijave nije izvelo nijedan dokaz, i tako ističući povredu Ustavom garantovanih prava iz čl. 24, 25, 32. i 36. Ustava suštinski ukazuje na povredu procesnopravnog aspekta prava na život iz člana 24. Ustava.

Stoga je Ustavni sud sve navode ustavne žalbe cenio sa aspekta sadržine prava na život iz člana 24. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da Ustav u članu 24. stav 1. jemči da je ljudski život neprikosnoven. Pravo na život je apsolutno pravo i osnovno je ljudsko pravo zajemčeno Ustavom, čije postojanje podrazumeva obavezu države da preduzme sve potrebne mere kako bi se zaštitio život lica koje je pod njenom nadležnošću (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu L.C.B. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 9. juna 1998. godine, izveštaj 1998-III, stav 36.), kao i da sprovede nezavisnu i delotvornu istragu povodom smrti nekog lica (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava McKerr protiv Ujedinjenog Kraljevstva , od 4. maja 2001. godine, stav 111.).

5.1. Utvrđujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje u odnosu na istaknutu povredu prava na život iz člana 24. Ustava, Ustavni sud je pošao od činjenice da podnosilac ustavne žalbe ustavnu žalbu izjavljuje kao otac preminul e A.R, kojoj je, kao štićenici Doma za lica ometena u razvoju u T , u periodu od 19. aprila 2012. godine do 9. juna 2013. godine (dan kada je preminula ), pružana lekarska pomoć zbog pogoršanja zdravstvenog stanja (sa simptomima neuroleptičkog sindroma , a potom i upale pluća ) u Urgentnom centru Kliničko - bolničkog centra S, Zdravstvenom centru „S.“ u K. i u Klinici za psihijatrijske bolesti „L.“ u B, gde je i preminula od upale pluća 9. juna 2013. godine; da je podnosilac ustavne žalbe dana 21. januara 2013. godine Prvom osnovnom javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu, povodom koje je to tužilaštvo podnelo predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji Prvom osnovnom sudu u Beogradu Ktr. 922/13 od 15. marta 2013. godine, pred kojim nije preduzeta nijedna dokazna radnja, a nakon prelaska nadležnosti za preduzimanje istražnih radnji sa suda na javna tužilaštva početkom primene novog Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i dr .), Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je donelo naredbu o sprovođenju sudsko-medicinskog veštačenja u cilju utvrđivanja uzroka smrti A.R, koje, do podnošenja prve ustavne žalbe (od 26. septembra 2016. godine) , nije bilo sprovedeno .

Ustavni sud je, sledeći praksu Evropskog suda za ljudska prava koji je predstavke srodnika lica koja su lišena života razmatrao s aspekta prava na život iz člana 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) , jer nije sprovedena delotvorna i efikasna istraga u vezi sa smrću tih lica (vidi, pored ostalih, presude Evropskog suda za ljudska prava: Šilih protiv Slovenije , broj predstavke 71463/01, od 9. aprila 2009. godine; Akdeniz i drugi protiv Turske , broj predstavke 25165/94, od 31. maja 2001; Mc Kerr protiv Ujedinjenog Kraljevstva, broj predstavke 28883/95, od 4. maja 2001. godine), u analognoj situaciji u kojoj je podnosilac ustavne žalbe otac dvadesetosmogoidišnje devojke koja je preminula u toku pružanja stručne lekarske pomoći u Klinici za psihijatrijske bolesti „L .“, a povodom čije smrti se u vreme podnošenja ustavne žalbe sprovodio predistražni postupak, zaključio da je ustavna žalba dopuštena ratione personae.

Ocenjujući pitanje blagovremenosti ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da se pravo na život u svom procesno-pravnom aspektu iskazuje kao obaveza države da postupa temeljno, nezavisno i stvarno, a ne fingirano, prilikom istrage sumnjivih smrtnih slučajeva, kao i da se ovaj aspekt prava na život ne može zaštiti ni u jednom drugom postupku osim u postupku pred Ustavnim sudom. Dakle, prema stanovištu Ustavnog suda, osporena je trajna radnja propuštanja nadležnih državnih organa da utvrde okolnosti pod kojima je nastupila smrt ćerke podnosioca ustavne žalbe, pa je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba blagovremena.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba dopuštena i blagovremena, te da su ispunjene pretpostavke za meritorno odlučivanje u odnosu na istaknutu povredu prava na život, garantovanog članom 24. Ustava.

5.2. Ocenom osnovanosti navoda ustavne žalbe Ustavni sud, ukazujući na standarde Evropskog suda za ljudska prava u pogledu prava na život, konstatuje da član 2. Evropske konvencije nameće obavezu državama da život svake osobe zaštite zakonom, da svačiji život zaštite od ugrožavanja, a državnim organima dodatno nalaže da se uzdrže od primene mera koje mogu da dovedu do namernog i nezakonitog lišavanja života (negativne obaveze), da u cilju praktične i efikasne zaštite prava na život preduzimaju pozitivne mere, kao i preventivne mere kojima se sprečava svako lišavanje života u situacijama u kojima je to moguće sprečiti , te procesnu obavezu: sprovođenje delotvorne istrage o navodnim povredama materijalnog aspekta prava na život .

Praksa Evropskog suda za ljudska prava pokazuje da se navedene obaveze država protežu i na obaveze koje se tiču zdravstvene zaštite, uključujući i obavezu utvrđivanja odgovornosti medicinskog osoblja za greške u pružanju medicinske pomoći . U predmetu Kipar protiv Turske taj sud je utvrdio da činjenje ili nečinjenje nadležnih u oblasti zdravstvene zaštite može prouzrokovati postavljanje pitanja njihove odgovornosti na osnovu člana 2. Evropske konvencije, ako se pokaže da su vlasti države dovele nečiji život u opasnost ne pružajući mu zdravstvenu negu, koju su se obavezale da pružaju stanovništvu u celini (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava, Veliko veće, Kipar protiv Turske, broj predstavke 25781/94, od 10. maja 2001. godine, stav 219.).

Pozitivna obaveza države koja proizlazi iz procesnih garancija prava na život se sastoji u obavezi nadležnih državnih organa da sprovedu delotvornu istragu u pogledu navoda da je došlo do povrede materijalnog aspekta prava na život. Da bi istraga zadovoljila standarde delotvornosti ona mora da bude adekvatna, brza, transparentna i nezavisna , što podrazumeva postojanje efikasnog sudskog sistema u okviru kojeg će biti sproveden postupak koji ne mora nužno po svom karakteru da bude krivični, a čiji je cilj utvrđivanj e, kako uzroka smrti koja nastupi bilo u državnim , bilo u privatnim bolnicama, tako i eventualne odgovornosti lekara i drugog medicinskog osoblja (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava, Veliko veće, Calvelli i Ciglio protiv Italije , broj predstavke 32967/96, od 17. januara 2002. godine, stav 49, presudu Šilih protiv Slovenije , broj predstavke 71463/01, od 9. aprila 2009. godine, st. 197-211. i presudu McKerr protiv Ujedinjenog Kraljevstva , broj predstavke 28883/95, od 4. maja 2001. godine, stav 111 .).

Istraga je adekvatna ako su tokom istrage preduzete radnje koje mogu da dovedu do otkrivanja i kažnjavanja odgovornih lica (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Labita protiv Italije, broj predstavke 26772/95 od 6. aprila 2000. godine, stav 131.). To znači da su nadležni državni organi dužni da preduzmu sve radnje i mere koje omogućavaju da se prikupe i obezbede dokazi o predmetnom događaju (iskazi svedoka i osumnjičenih , sudsko-medicinsko veštačenje, autopsija i slično). Drugim rečima, istražni organi moraju da slede svaki mogući trag i prikupe svaki postojeći dokaz koji može da bude od značaja za utvrđivanje okolnosti predmetnog događaja i identiteta odgovornih lica (videti na primer, u pogledu autopsije – presudu Evropskog suda za ljudska prava, Velikog veća Salman protiv. Turske, broj predstavke 21986/93, od 27. juna 2000. godine, stav 106; u pogledu očevidaca – presudu Tanrıkulu protiv Turske, broj 23763/94, od 8. jula 1999. godine, stav 109; a za primer koji se tiče dokaza sudske medicine – presudu Gül protiv Turske, broj 22676/93, od 14. decembra 2000. godine, stav 89.). Obaveza sprovođenja efikasne istrage je obaveza sredstva, a ne rezultata. To znači da je za efikasnost istrage bitno da su nadležni organi upotrebili sva moguća sredstva (sproveli sve mere i radnje), pri čemu nije od presudnog značaja da li je korišćenje tih sredstava dovelo do konkretnih rezultata (kao što je otkrivanje, odnosno kažnjavanje učinioca). Međutim, svaki nedostatak istrage koji podriva sposobnost da se kroz istragu utvrdi uzrok smrti ili učinilac , može predstavljati rizik da ovaj standard neće biti zadovoljen.

Istraga je brza ukoliko je reakcija nadležnih državnih organa usledila odmah po saznanju da je nastupila nasilna smrt nekog lica. Zahtev razumne ekspeditivnosti znači da u istrazi ne sme da bude dužih perioda neaktivnosti koji ne mogu da se opravdaju objektivnim okolnostima. Ako državni organi odugovlače s a istragom, stiče se utisak da oni tolerišu ta krivična dela ili da su u dogovoru sa učiniocima. Stoga je brz odgovor nadležnih vlasti suštinski važan za održavanje poverenja javnosti u njihovo poštovanje vladavine prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Šilih protiv Slovenije, broj predstavke 71463/01 , od 9. aprila 2009. godine, stav 195.)

Istraga je transparentna ako organi koji sprovode istragu omoguće zainteresovanim licima (srodnicima ubijenih) i javnosti da se upoznaju sa tokom istrage i njenim rezultatima. Stepen transparentnosti istrage za širu javnost može da bude ograničen (ne mora da se pruži javnosti neograničeni uvid u tok istrage), ali srodnicima lica lišenog života mora da se omogući da dobiju relevantne informacije o toku istrage kako bi mogli da zaštite svoje legitimne interese (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava, Velikog veća, Shanaghan protiv Velike Britanije, broj predstavke 37715/97, st. 91. i 92, od 4. maja 200. godine i presudu Jularić protiv Hrvatske, broj predstavke 20106/06, od 20. januara 2011. godine, stav 44.)

Istraga je nezavisna kada osobe koje je sprovode ni na koji način nisu povezane sa onim osobama koje su učestvovale u konkretnim događajima, što znači ne samo nepostojanje hijerarhijske ili institucionalne veze, već i praktičnu nezavisnost (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ramsahai i drugi protiv Holandije, broj predstavke 52391/99, od 15. maja 2007. godine, stav 325.) .

5.3. Primenom navedenih opštih principa na konkretan slučaj, Ustavni sud je, ispitujući da li je istraga povodom smrti ćerke podnosioca ustavne žalbe zadovoljila standarde delotvornosti, utvrdio da je osporeni predistražni postupak pravnosnažno okončan 17. maja 2021. godine , odbačajem krivične prijave podnosioca ustavne žalbe , jer je iz sprovedenog sudsko-medicinskog veštačenja utvrđeno da je smrt oštećene A.R. bila prirodna i da je nastupila neposredno usled početnog obostranog krvarećeg zapaljenja pluća izazvanog udisanjem želudačnog sadržaja na terenu krajnje iscrpljenosti i kaheksije organizma nastalih u slučaju prirodnog toka osnovnog oboljenja, te da se njena smrt ne može pripisati propustu nijednog lekara pojedinca, koji je bio uključen u proces pružanja zdravstvene zaštite oštećenoj, jer iz medicinske dokumentacije proizlazi da nije učinjen nijedan očigledan stručni propust u medicinskom tretmanu koji je za posledicu imao smrt ćerke podnosioca ustavne žalbe, jer je A.R. kontinuirano medicinski praćena, sagledavana i lečena u skladu sa osnovnim psihijatrijskim oboljenjem i ispoljenom simptomatologijom u datom trenutku.

Polazeći od napred utvrđenog, Ustavni sud nalazi da je istraga povodom smrti ćerke podnosioca ustavne žalbe ispunila zahtev adekvatnosti, jer je Prvo osnovno javno tužilaštvo preduzelo sve potrebne radnje radi prikupljanja i obezbeđivanja medicinske dokumentacije neophodne za sprovođenje sudsko-medicinskog veštačenja, radi nesumnjivog utvrđivanja neposrednog uzroka smrti pokojne A.R.

Ispitujući ostale elemente delotvornosti istrage Ustavni sud je utvrdio da je istraga ispunila i zahtev nezavisnosti i transparentnosti. Ustavni sud najpre konstatuje da je istragu sprov odilo nadležno javno tužilaštvo, vodeći računa o tome da sudsko-medicinsko veštačenje bude povereno komisiji lekara koji nisu institucionalno ni hijerarhijski povezani ili podređeni lekarima čiju stručnost i savesnost u konkretnom slučaju treba da procenjuju, a po oceni Ustavnog suda predmetna istraga se ne može smatrati netransparentnom, iako podnosilac u ustavnoj žalbi tvrdi da mu nije bio omogućen uvid u spise predmeta Ktr. 922/13 po zahtevu od 30. avgusta 2019. godine, pre svega zato što iz dostavljene dokumentacije kao i iz spisa predmeta Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2129/21 proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe, kao podnosilac krivične prijave, detaljno obaveštavan od toku predistražnog postupka, a naročito o problemima sa kojima se javno tužilaštvo suočavalo prilikom izbora komisije sudskih veštaka koji ispunjavaju potrebne uslove stručnosti i nepristrasnosti za sprovođenje zadatog veštačenja.

Što se tiče zahteva hitnosti, kao bitnog elementa delotvorne istrage, Ustavni sud je utvrdio da je postupak ispitivanja osnovanosti navoda krivične prijave podnosioca ustavne žalbe trajao osam godina i četiri meseca (računajući od podnošenja krivične prijave 21. januara 2013. godine, do njenog pravnosnažnog okončanja 17. maja 2021. godine), za koje vreme je bila preduzeta samo jedna istražna radnja – sudsko-medicinsko veštačenje, što samo po sebi može da ukaže na to da predmetna istraga nije sprovedena zadovoljavajuće brzo.

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je povodom smrti oštećene A.R. 9. juna 2012. godine njen otac podneo krivičnu prijavu 21. januara 2013. godine Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv više od deset lekara, od kojih su neki bili identifikovani u krivičnoj prijavi, dok je identitet pojedinih osumnjičenih trebalo utvrditi; da je odmah po prijemu krivične prijave u nadležnom javnom tužilaštvu formiran predmet Ktr. 922/13, te su 15. marta 2013. godine i nadležnom sudu predložene određene istražne radnje, ali da pred Prvim osnovni m sud om u Beogradu, koji je formirao predmet 10. aprila 2013. godine, nije preduzeta nijedna radnja jer je 1. oktobar 2013. godine počeo da se primenjuje Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i dr .), kojim je nadležnost za sprovođenje istrage sa suda preneta na javna tužilaštva, pa su spisi predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu Ki. 4588/13 ustupljeni Prvom osnovnom javnom tužilaštvu na dalju nadležnost.

Ustavni sud je zatim utvrdio da je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, od preuzimanja nadležnosti za sprovođenje istražnih radnji u predmetu Ktr. 922/13 (1. oktobra 2013. godine), prvu radnju preduzelo tek 4. juna 2015. godine, donošenjem naredbe za sprovođenje sudsko-medicinskog veštačenja kojim bi se utvrdio neposredan uzrok smrti oštećene A.R, kao i da li su prijavljeni lekari prilikom pružanja lekarske pomoći sada pokojnoj A.R. primenili očigledno nepodobno sredstvo i očigledno nepodoban način lečenja ili očigledno nesavesno postupali i time prouzrokovali pogoršanje zdravstvenog stanja imenovane pacijentkinje.

Međutim, ta jedina istražna radnja, koju je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu u predmetnom slučaju trebalo da sprovede, do podnošenja (prve) ustavne žalbe (26. septembra 2019. godine), nije bila preduzeta.

Ustavni sud je imao u vidu da su u konkretnom slučaju postojale i objektivne okolnosti zbog kojih je sprovođenje sudsko-medicinskog veštačenja bilo otežano, pa je tako M. fakultet u B . 27. avgusta 2018. godine odbio da prihvati zadato veštačenje zbog nemogućnosti da se obezbede formalne pret postavke nepristrasnosti Sudskomedicinskog odbora u B, dok je Univerzitet u K, Fakultet medicinskih nauka , 13. septembra 2018. godine odbio da sprovede zadato veštačenje, jer u svom sastavu nema lekare odgovarajućih specijalnosti za konkretna pitanja . Ustavni sud je dodatno utvrdio da je u nalazu i mišljenju Sudskomedicinskog odbora M . fakulteta u N . od 6. aprila 2021. godine navedeno da „ neadekvtna organizaciona rešenja unutar zdravstvenog sistema naše zemlje, po pitanju stacioniranog tretmana teških psihijatrijskih bolesnika sa izraženom telesno- somatskom simptomatologijom i nepostojanje odgovarajuće ustanove i tima lekara osposobljenih za kontinuirano lečenje ovakvih pacijenata, razlog su što je u medicinskom tretmanu oštećene A.R. bio uključen preveliki broj psihijatara i stručnih konsultanata različitih specijalnosti iz teritorijalno i strukturalno različitih zdravstvenih ustanova, a što je za posledicu imalo medicinska nesvrsishodna i učestala upućivanja pacijentkinje u veliki broj zdravstvenih ustanova i nepotrebno veliki broj specijalističkih pregleda“. Navedeno može donekle da ukaže na objektivne probleme sa kojima su se nadležni državni organi suočavali u pronalaženju komisije sudskih veštaka koji zadovoljavaju zahteve stručnosti i nepristrasnosti za potrebe konkretnog sudsko-medicinskog veštačenja, ali, po oceni Ustavnog suda, nikako ne može da opravda osmogodišnje trajanje predistražnog postupka u kojem je sprovođenje sudsko -medicinskog veštačenja bilo, prva, a u konkretnim okolnostima slučaja i jedina neophodna dokazna radnja.

Pored toga, po oceni Ustavnog suda, iz spisa predmeta proizlazi da nisu samo objektivne okolnosti usporavale tok zvanične istrage, već se pretežan doprinos osmogodišnjem trajanju istrage može staviti isključivo na teret nadležni m državni m organ ima. Naime, Univerzitet u N. S, M . fakultet, Odbor za sudskomedicinska veštačenja kojem je veštačenje prvobitno bilo povereno naredb om Ktr. 922/13 od 4. juna 2015. godine, prihvatio se zadatog veštačenja, ali veštačenje nije moglo da bude sprovedeno, je r Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i „posle više urgencija“ nije izvršilo uplatu na ime troškova veštačenja, pa su spisi predmeta Ktr. 922/13 posle nepunih godinu dana (7. aprila 2016. godine) vraćeni tom tužilaštvu bez nalaza i mišljenja Sudskomedicinskog odbora . Ustavni sud je imao u vidu i da Medicinski fakultet u N. S . nije dostavio traženi troškovnik sa specifikacijom troškova na ime veštačenja, već je spise premeta neopravdano zadržavao deset meseci , a potom ih, vratio Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, koje ni tada nije preduzelo sve raspoložive mere, kako bi se ovakvo neodgovorno postupanje sudskih veštaka sprečilo, a po potrebi i sankcionisalo. Ustavni sud smatra da se ne može opravdati postupanje Medicinskog fakulteta u N. S, ali presudan pr opust Prvog osnovnog javnog tužilaštva se, u ovoj fazi postupka ogledao u tome što ono nije preduzelo Zakonikom o krivičnom postupku propisane mere kako bi se povereno i prihvaćeno veštačenje sprovelo u razumnom roku.

Nakon toga, predmetno veštačenje je povereno M. fakultet u u B . naredbom Ktr. 922/13 od 21. aprila 2016. godine uz koju nisu dostavljeni potrebni spisi predmeta, a kada su spisi bili dostavljeni ( 26. jula 2018. godine) i kada je pravilno označeno telo koje treba da sprovede veštačenje (14. avgusta 2018. godine), M. fakultet u B . je 27. avgusta 2018. godine odbio da prihvati zadato veštačenje zbog nemogućnosti da se obezbede formalne pretpostavke nepristrasnosti, dok se Univerzitet u N, M. fakultet, Sudskomedicinski odbor prihvatio predmetnog veštačenja 30. novembra 2018. godine. Dakle, Ustavni sud je utvrdio da je tek nakon pet godina i dva meseca od preuzimanja nadležnosti (1. oktobra 2013. godine) za sprovođenje istrage , nadležno javno tužilaštvo uspelo da pronađe komisiju sudskih veštaka koji su ispunjavali potrebne uslove nepristrasnosti i stručnosti za sprovođenje sudsko -medicinskog veštačenja radi utvrđivanja uzroka smrti oštećene A.R. i eventualnog doprinosa ordinirajućih lekara i drugog medicinskog osoblja u pogoršanju njenog zdravstvenog stanja u periodu od 19. aprila do 9. juna 2012. godine.

Pored navedenog Ustavni sud je utvrdio da u periodu od 30. novembra 2018. godine ( Sudskomedicinski odbor M . fakulteta u N . se prihvata veštačenja) do 2. avgusta 2019. godine (kada je pribavljena i dostavljena celokupna medicinska dokumentacija na veštačenje) nisu bili ispunjeni svi uslovi za sprovođenje zadatog veštačenja, jer Prvo osno vno javno tužilaštvo u Beogradu nije blagovremeno obezbedilo dokaze – medicins ku dokumentaciju za oštećenu A.R, pa tako, tek 30. maja 2019. godine preduzima određene mer e kako bi medicinska dokumentacija koja je bila neophodna za veštačenje bila dostupna Sudskomedicinskom o dboru M. fakulteta u N . radi veštačenja.

Imajući u vidu sve do sada navedeno, te činjenice da se sa procesnopravnog aspekta prava na život, u okolnostima kakve postoje u ovom predmetu, u načelu zahteva lo preduzimanje istražnih radnji koje su takve da mogu dovesti do utvrđenja uzroka smrti i eventualnog doprinosa lekara i drugog medicinskog osoblja pod čijom zdravstvenom zaštitom se oštećena A.R. nalazila kontinuirano u kritičnom periodu od 19. aprila do 9. juna 2012. godine, ali i pre tog perioda, s obzirom na to da je bila štićenica Doma za lica ometena u razvoju u T. od 11. marta 2012. godine , a da do podnošenja prve ustavne žalbe (26. septembra 2019. godine), odnosno nakon više od šest godina od njene smrti, nijedna dokazna radnja nije bila preduzeta, Ustavni sud je ocenio da, iako prekomerno dugo trajanje predmetne istrage nije uticalo na njenu adekvatnost, u okolnostima konkretnog slučaja jeste narušilo njenu delotvornost , te dovelo do povrede procesnog aspekta prava na život iz člana 24. Ustava, jer Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu u predmetu Kt. 2129/21 (ranije Ktr. 922/13) nije ispunilo svoju obavezu da sproved e hitnu istragu, i tako je narušilo poverenje podnosioca ustavne žalbe, kao oca preminule A.R, u vladavinu prava i pravnu sigurnost u Republici Srbiji .

Sledom svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu u predmetu Kt. 2129/21 (ranije Ktr. 922/13) došlo do povrede procesnopravnog aspekta prava na ži vot iz člana 24. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio kao osnovanu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno činjenicu da je predmetni predistražni postupak, u kojem je sprovedena samo jedna dokazna radnja, trajao osam godina i četiri meseca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povrede prava koje je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Mladenović protiv Srbije, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ispitujući ustavnu žalb u u del u kojim je osporen akt Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 2889/19 od 21. avgusta 201 9. godine kojim je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe obaveštena da je povodom pritužbe na rad Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 922/13 izvršen uvid u celokupne spise predmeta i utvrđeno da je pritužba neosnovana jer je javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu postupao savesno nepristrasno i da je tužilaštvo u kontinuitetu podnosilo razne akte drugim organima, ali da rad tužilaštva nije samostalan i da zavisi od rada drugih organa, a imajući u vidu sadržinu osporenog akta kojim nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt ne može biti predmet ustavne žalbe u smislu člana 170. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke .

8. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja rešenja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 2129/21 od 19. aprila 2021. godine i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ktpo. 331/21 od 17. maja 2021. godine, Ustavni sud ukazuje na to da se samim podnošenjem krivične prijave ne stiče pravo da se po podnetoj krivičnoj prijavi pokrene krivični postupak, te da podnosilac krivične prijave nema ni Ustavom, ni zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se podnosilac ustavne žalbe u ovom slučaju, iz razloga što po njegovoj krivičnoj prijavi nije pokrenut krivični postupak, ne može pozivati na to da su osporena rešenja nepravična. Ovakav stav je Ustavni sud izrazio u više svojih odluka (videti npr. Rešenje Už-713/2008 od 27. januara 2010. godine). Isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi donetoj 6. aprila 2004. godine u predmetu Krzak protiv Poljske (predstavka broj 51515/99, st. 23. do 25.), kada je ocenio da Evropska konvencija ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio predstavku zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ocenio da je ratione materiae nespojiva sa odredbama Evropske konvencije.

Što se tiče istaknute povrede prava iz člana 36. Ustava, Ustavni sud Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba nema potrebnu sadržinu u smislu člana 85. Zakona o Ustavnom sudu, te je ocenio da je u odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo ustavna žalba nedopuštena, s obzirom na to da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, bez adekvatnog obrazloženja razloga kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na pravo iz člana 68. Ustava, čiju povredu podnosilac obrazlaže navodima da je njegova ćerka ostala uskraćena za medicinsku uslugu, jer Republika Srbija nema mogućnost da pruži zdravstvenu zaštitu osobama sa mentalnim smetnjama, Ustavni sud je, polazeći sadržine osporenih rešenja i predmeta odlučivanja u krivičnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, utvrdio da se navodi podnosioca ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava iz čl ana 68. Ustava.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je stoga ustavnu žalbu, u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na život zbog nedelotvorne istrage

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti