Odbijanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva. Iako je postupak trajao oko četiri godine i tri meseca, Sud je ocenio da ukupna dužina nije nerazumna.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9733/2020
19.05.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. M . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. maja 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Gradskom upravom za društvene delatnosti grada Čačka – Služba za poslove društvene brige o deci u predmetu broj 133-466/2015-IV-3-02.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. M . iz Čačka je, 5. oktobra 2020. godine, preko punomoćnika S. C , advokata iz Čačka, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom za društvene delatnosti grada Čačka – Služba za poslove društvene brige o deci u predmetu broj 133-466/2015-IV-3-02.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi ukazala da predmetni postupak traje od 2015. godine i da nije okončan. Podnositeljka je postavila zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žal be povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta prvostepenog organa uprave broj 133-466/2015-IV-3-02 , na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 24. septembra 2015. godine podnela prvostepenom organu uprave zahtev za priznavanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Rešenjem Gradske uprave za društvene delatnosti grada Čačka – Služba za poslove društvene brige o deci u predmetu broj 133-466/2015-IV-3-02 od 14. oktobra 2015. godine podnositeljki je priznato pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, na način i u iznosu bliže navedenim u tom rešenju.

Podnositeljka je, nezadovoljna utvrđenom visinom naknade, 4. novembra 2015. godine izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu – Odsek za poslove u oblasti populacione politike i finansijske podrške porodici sa decom broj 132-04-00353/2015-13 od 21. decembra 2015. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnositeljka je 23. februara 2016. godine podnela tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 2891/16 od 5. decembra 2018. godine, te je poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Rešenjem drugostepenog organa uprave broj 132-04-00353/2015-13 od 4. novembra 2019. godine poništeno je prvostepeno rešenje od 14. septembra 2015. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ uprave je doneo rešenje broj 133-466/2015-IV-3-02 od 16. decembra 2019. godine kojim je podnositeljki priznao traženo pravo, na način i u iznosu bliže navedenim u tom rešenju.

U dostavljenim spisima predmeta nema dokaza o tome kada je navedeno rešenje dostavljeno podnositeljki, te je Ustavni sud dopisom zatražio od podnositeljke da se izjasni da li joj je i kada dostavljeno prvostepeno rešenje, te da li je eventualno protiv istog koristila zakonom propisana pravna sredstva.

U izjašnjenju punomoćnika podnositeljke je navedeno da je prvostepeno rešenje dostavljeno poslodavcu podnositeljke 20. novembra 2020. godine, nakon podnošenja ustavne žalbe, kao i da podnositeljka protiv tog rešenja nije izjavila žalbu i da je postupak pravnosnažno okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Odredbom člana 71. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donete na osnovu člana 43. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta, da ako nadležni organ ne donese akt iz stava 1. ovog člana ni u roku od sedam dana od traženja stranke, stranka može posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donošenje takvog akta, da će po zahtevu stranke iz stava 2. ovog člana, sud zatražiti od nadležnog organa obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo, da je nadležni organ dužan da ovo obaveštenje da odmah, a najkasnije u roku od sedam dana, a da, ako on to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po nahođenju suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, sud će doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, ukoliko priroda stvari to dozvoljava, da će sud rešenje iz stava 3. ovog člana dostaviti organu nadležnom za izvršenje, i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor, te da je organ nadležan za izvršenje dužan bez odlaganja da izvrši ovakvo rešenje (član 71.).

5. Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je u upravnom postupku koji je vođen pred Gradskom upravom za društvene delatnosti grada Čačka – Služba za poslove društvene brige o deci u predmetu broj 133-466/2015-IV-3-02 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je upravni postupak pokrenut 24. septembra 2015. godine , zahtevom podnositeljke, te da je pravnosnažno okončan istekom roka za podnošenje žalbe protiv prvostepenog rešenja broj 133-466/2015-IV-3-02 od 16. decembra 2019. godine. Iz navedenog proizlazi da je osporeni postupak okončan za četiri godine i tri meseca .

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman interes da se predmetni postupak okonča u razumnom roku , te da nije doprinela trajanju postupka.

Ispitujući postupanje organa uprave, odnosno nadležnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud ukazuje da su u navedenom periodu doneta dva rešenja prvostepenog i dva rešenja drugo stepenog organa uprave, te da je vođen jedan upravni spor. Prvostepeni organ uprave je o podnetom zahtevu odlučio u roku kraćem od mesec dana, a drugostepeni organ o podnetoj žalbi u zakonom propisanom roku. Upravni sud je o tužbi podnositeljke odlučio u roku od dve godine i devet meseci, drugostepeni organ u izvršenju presude u roku od deset meseci, dok je prvostepeni organ u izvršenju drugostepenog rešenja odlučio u zakonom propisanom roku. Po navodima podnositeljke, postoji kašnjenje u dostavljanju prvostepenog rešenja od deset meseci.

Imajući u vidu sve izneto, i pored toga što je Upravni sud o tužbi odlučio tek nakon dve godine i devet meseci, te eventualno kašnjenje prvostepenog organa u dostavljanju rešenja podnositeljki, činjenica da je osporeni postupak vođen i okončan pred prvostepenim i drugostepenim organom uprave i Upravnim sudom u ukupnom trajanju od četiri godine i tri meseca, odnosno pet godina ukoliko se uzme u obzir navod podnositeljke o dostavljanju navedenog rešenja, da je podnositeljki priznato traženo pravo na način i u iznosu kako je to postavila u zahtevu, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od toga da povredu prava na imovinu podnositeljka izvodi iz povrede prava na suđenje u razumnom roku, Sud navode o povredi prava iz člana 58. Ustava nije posebno razmatrao.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti