Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda za preispitivanje zakonitosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka redovnih sudova u sporu za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. Žalba je u suštini tražila preispitivanje činjeničnog stanja i zakonitosti, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrice Novakovića iz Metovnice, Opština Bor, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dobrice Novakovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Boru P. 90/04 od 20. oktobra 2005. godine, presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2218/06 od 18. decembra 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1976/07 od 10. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrica Novaković iz Metovnice, Opština Bor, preko punomoćnika Krunislava Petrovića, advokata iz Zaječara, izjavila je Ustavnom sudu 8. jula 2008. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci „iz razloga kršenja podnositeljkinih prava usled čega je došlo do neobjektivnosti prilikom rešavanja i odlučivanja u ovim predmetima od strane redovnih sudova“.

2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži obavezne elemente propisane odredbom člana 85. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), pa je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), dopisom od 17. decembra 2008. godine obavestio punomoćnika podnositeljke o nedostacima koji sprečavaju postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi i zatražio da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi Ustavnom sudu sledeće podatke: jedinstveni matični broj podnositeljke ustavne žalbe, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, datum kada je taj akt primljen, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno, sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje i zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči. Od punomoćnika podnositeljke je zahtevano da dostavi i prepise osporenih pojedinačnih akata.

Punomoćnik podnositeljke je 30. decembra 2008. godine dostavio Ustavnom sudu podnesak u kome je naveo da ustavnu žalbu podnosi protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede člana 32. Ustava. Kao razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda označenog prava, punomoćnik je izneo niz tvrdnji i konstatacija koje bi se mogle svesti na to: da u prvostepenom parničnom postupku činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno; da postupajući sudovi nisu sudili objektivno i nepristrasno; da prvostepeni sud nije postupio po tužbi podnositeljke, zbog čega je podnositeljka uskraćena „za pravo da se spor u ovom predmetu reši na način koji je tužbom tražila“. Kao datum prijema osporene presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1976/07 od 10. aprila 2008. godine, punomoćnik podnositeljke je naveo 9. jul 2008. godine.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je istovetna sa odredbom člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da se ona zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje podnosiocu ustavne žalbe.

4. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Opštinskog suda u Boru P. 90/04 od 20. oktobra 2005. godine odbijen tužbeni zahtev podnositeljke, kojim je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tužene S.B. kao davaoca izdržavanja i sada pokojnog D.N. kao primaoca izdržavanja.

Osporenom presudom Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2218/06 od 18. decembra 2006. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke protiv prvostepene presude Opštinskog suda u Boru, dok je dopuna žalbe podnositeljke odbačena kao nedozvoljena.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 1976/07 od 10. aprila 2008. godine revizija podnositeljke izjavljena protiv drugostepene presude Okružnog suda u Zaječaru odbijena je kao neosnovana.

U presudama donetim po žalbi i reviziji podnositeljke sudovi su utvrdili da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje i na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo, pa su, po oceni tih sudova, osporene presude (prvostepena i drugostepena) pravilne i zakonite.

5. Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U konkretnom slučaju, iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka prevashodno ukazuje na to da činjenično stanje u prvostepenom postupku nije pravilno i potpuno utvrđeno i da mišljenje i nalaz sudskog veštaka neuropsihijatra nije potkrepljen izvedenim dokazima, zbog čega je, po sopstvenom mišljenju, uskraćena u pravu da se spor reši u njenu korist.

Polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe, nezadovoljna ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, te ponavljajući navode iz revizije podnete Vrhovnom sudu Srbije, od Ustavnog suda zapravo zahteva da postupa kao instancioni sud i ispita zakonitost osporenih presuda redovnih sudova, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu odredbama čl. 167. i 170. Ustava.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, kao viši sud u odnosu na redovne sudove koji su odlučivali u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, još jednom ispituje zakonitost donetih sudskih odluka, kao i da samo formalno pozivanje na povredu zajemčenih ustavnih prava ne čini izjavljenu ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio zbog nenadležnosti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda za preispitivanje zakonitosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti