Povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti izvršenja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti namirenja potraživanja iz radnog odnosa u dugotrajnom stečajnom postupku. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete. Deo žalbe protiv visine dosuđene nematerijalne štete se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. Đ . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O. Đ . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 59/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 59/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već naplaćeni po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. Đ . iz Leskovca podne la je Ustavnom sudu, 2 0. decembra 201 6. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1174/16 od 22. septembra 201 6. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 2840/15 od 1 5. juna 201 6. godine.

U ustavnoj žalbi podnositeljka je, osporavajući označena rešenja u pogledu visine dosuđene naknade nematerijalne štete, kao vida pravičnog zadovoljenja podnosioca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, istakla da su joj određivanjem neadekvatne naknade povređena prava na pravično suđenje i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije. Istovremeno, podnositeljka ustavne žalbe ukazuje da joj je , neizvršavanjem pravnosnažn ih sudsk ih presud a u dužem vremenskom periodu , povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Od Ustavnog suda, između ostalog, traži se da ukine osporen a rešenj a, utvrdi da su podnositeljki u označenim postupcima povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, kao i pravo podnositeljki na naknadu nematrijalne štete zbog utvrđene povrede ustavnog prava u iznosu od 500.000,00 dinara i pravo na naknadu troškova postupka u kojem su doneta osporena rešenja. Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu materijalne štete nastale nemogućnošću da namiri svoje potraživanje iz radnog odnosa, utvrđeno sudskom odlukom, kao i troškova za sastav ustavne žalbe, u opredeljenim iznos ima.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 2840/15 od 1 5. juna 201 6. godine, u st. 1. i 2. izreke, usvojen je zahtev predlagača O. Đ , ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu p rava na suđenje u razumnom roku, te je utvrđeno da je predlagaču u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 59/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , pa je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao . Istim rešenjem, u st . 3. i 4. izreke, utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 20.000 dinara, dosuđeni su joj troškovi postupka odlučivanja o zahtev u u iznos u od 6.780,00 dinara, dok je zahtev predlagača za primerenu naknadu preko dosuđenog , a do traženog iznosa od 500.000,00 dinara , odbijen kao neosnovan . Stavom 5. izreke označenog rešenja odbačen je zahtev predlagača kojim je tražila da joj se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava i da joj se, na ime potraživanja priznatih u stečajnom postupku, isplati opredeljeni novčani iznos.

Iz obrazloženja ovog rešenja proizlazi da je predlagač O. Đ , na osnovu pravnosnažnih presud a, kao izvršni poverilac, pokrenu la 2007. i 2009. godine dva izvršn a postup ka pred Opštinskim sudom u Leskovcu protiv izvršnog dužnika AD „G.“, Leskovac, kao i da su ti postupci obustavljeni, nakon što je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 59/10 od 24. septembra 2010. godine , nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak. Dalje je utvrđeno da je u predmetnom stečajnom postupku, predlagaču O. Đ, kao stečajnom poveriocu, priznato prijavljeno potraživanje u iznosu od 811.895,73 dinara, koje je svrstano u treći isplatni red , kao i da ona u stečajnom postupku nije namirena. Obrazlažući svoju odluku, prvostepeni sud je naveo da je osporeni stečajni postupak izuzetno složen i da je bilo potrebno preduzeti obimne radnje, da na strani suda i stečajnog upravnika nije bilo propusta u radu, odnosno da su radnje preuzimali u propisanim rokovima, kao i da je znatni doprinos trajanju stečajnog postupka dao odbor poverilaca koji nije postupao po zahtevu stečajnog upravnika. Međutim, kako je ocenio postupajući sud u ovom vanparničnom postupku, budući da je i odbor poverilaca organ stečajnog postupka, to se njegovo nepostupanje u dužem vremenskom periodu mora ceniti sa aspekta povrede prava na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidu navedeno, a posmatrajući prethodno vođene izvršne postupke i predmetni stečajni postupak kao celinu , Apelacioni sud u Beogradu je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U vezi sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđen povrede, u obrazloženju označenog rešenja navedeno je da ta naknada predstavlja poseban vid nematerijalne štete, koja pruža satisfakciju predlagaču za neizvesnost kojoj je bi o izložen zbog trajanja postupka koji je prevazišao razumni rok , ali i da pri određivanju njene visine treba voditi računa ne samo o dužini trajanja osporenog postupka, veće i o značaju dobra koje je povređeno zbog nepoštovanja garantovanog prava. Stoga je, kako je navedeno, zakonodavac ostavio ovlašćenje sudu koji odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku da, u skladu sa odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, može da odredi primerenu naknadu. Prema oceni toga suda, usvajanje zahteva predlagača za određivanje primerene naknade preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 500.000,00 dinara bi pogodovalo težnjama koje nisu spojive sa prirodom te naknade i sa njenom društvenom svrhom, kao i da je cilj ovog postupka, pre svega, ubrzanje sudskih postupaka.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 1174/16 od 22. septembra 201 6. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno rešenje R4 St. 2840/15 od 1 5. juna 201 6. godine, u delu kojim su odbijeni, odnosno odbačeni zahtevi predlagača , nakon što je ocenio da izjavljena žalba nije osnovana, ponavljajući razloge koje je za svoju odluku naveo prvostepeni sud.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih n a osnovu zakona (člana 58. stav 1.).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust redovnog suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika AD „G.“, Leskovac - u stečaju, koji ima državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine, dostupnoj na internet stranici www.ustavni.sud.rs, kao i u Odluci Už- 7475/2015 od 20. aprila 2017. godine donetoj povodom ustavne žalbe koleg e ovde podnosi teljke ustavne žalbe koji je bi o u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji ). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljki ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanog utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 59/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već naplaćeni po tom osnovu. Naknada se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ocenjujući povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka svojim navodima ističe nezadovoljstvo iznosom koji joj je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

S tim u vezi,Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je odluka o osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete nastale usled povrede Ustavom zajemčenog prava i njenoj visini stvar ocene suda koji u konkretnom slučaju odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i zavisi od ponašanja podnosioca u osporenom postupku, složenosti predmeta i znač aja spornog prava za podnosioca, pri čemu ona mora da bude primerena standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S toga, Ustavni sud ukazuje da, u situaciji kada je o povredi prava na suđenje u razumnom roku odlučivao redovni sud, ne može da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete odluč uje kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi, u konkretnom slučaju , usvojili zahtev podnosi teljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se osporeni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosudili joj naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava , te da su jasno obrazložili razloge na kojima su zasnovali svoj e odluk e, uz ukazivanje na složenost postupka i da su stečajni sudija i stečajni upravnik sve radnje preduzeli u propisanim rokovima. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Ustavni sud ocenjuje da dosuđeni iznos nije nerazum an, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita njihovu odluku o visini naknade nematerijalne štete.

U odnosu na navode podnosi teljke ustavne žalbe da je osporenim rešenjima povređeno nje no pravo na imovinu, Ustavni sud je , imajući u vidu da podnositeljka povredu ovog prava zasniva na tvrdnji o postojanju povrede prava na pravično suđenje, te datu ocenu Suda o ovim tvrdnjama, našao da nisu ustavnopravno prihvatljivi ni navodi podnositeljke o povredi prava iz člana 58. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporenih rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva za naknadu troškova koje je podnositeljka ima la u postupku po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom redovni sud odlučio i o tim troškovima , a da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim se obrazlaže ovakav zahtev. Stoga, Ustavni sud takav zahtev nije posebno razmatrao.

Takođe, Ustavni sud nije razmatrao ni zahtev podnositeljke da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, budući da je taj zahtev već usvojio u konkretnom slučaju nadležni organ, u zakonom propisanom postupku.

U vezi sa zahtevom podnositeljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.