Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji nije pravnosnažno okončan ni nakon skoro sedam godina. Naložena je hitna mera okončanja postupka, a kao satisfakcija je određeno objavljivanje odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-975/2009
20.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Nikolić i Radisave Milivojević, obe iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljiljane Nikolić i Radisave Milivojević utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 101/08 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1, okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Nikolić i Radisava Milivojević, obe iz Valjeva, su 15. juna 2009. godine, svaka posebno, a preko istog punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podnele ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 101/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už-975/2009 i Už-1088/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u predmetima Už-975/2009 i Už-1088/2009, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što je predmet Už-1088/2009 pripojen predmetu Už-975/2009.

U ustavnim žalbama je navedeno: da su podnositeljke kao bivše radnice tuženog podnele 2004. godine tužbu protiv njega - AD „MINSA“ iz Valjeva, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknade štete uzrokovane nezakonitim otkazom; da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije ispoštovan jer je sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka; da je na opisani način podnositeljkama ustavne žalbe prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta. Zahtev za naknadu štete nije postavljen.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Valjevu P1. 101/08 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci, njih 26, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe, su 31. maja 2004. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Valjevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva (pravni prethodnik AD „MINSA“ iz Valjeva), radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani Ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale neisplaćene zarade. Formiran je predmet pod brojem P1. 487/04.

Opštinski sud je 6. avgusta 2004. godine rešenjem razdvojio postupke, da bi tek 14. marta 2005. godine poslao tuženom tužbu na odgovor. Nakon ročišta za glavnu raspravu zakazanog za 15. jun 2005. godine, koje nije održano na zahtev punomoćnika tužioca, na sledećem ročištu za glavnu raspravu održanom 3. avgusta 2005. godine, Opštinski sud je doneo delimičnu presudu P1. 764/04, kojom je usvojio tužbene zahteve tužilja i poništio odluke tuženog kojima su tužiljama otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti i obavezao tuženog da tužilje vrati na posao.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu (u daljem tekstu: Okružni sud) je 7. decembra 2005. godine doneo rešenje Gž1. 468/05 kojim je ukinuo delimičnu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, rešenjem Opštinskog suda P1. 101/06 od 20. januara 2006. godine prekinut je postupak do pravnosnažnog okončanja postupka u predmetu P1. 1393/05 u kome se odlučivalo o zakonitosti štrajka u kome su učestvovale ovde podnositeljke ustavne žalbe.

Postupak je nastavljen 24. jula 2007. godine, da bi nakon dva neodržana ročišta za glavnu raspravu, Opštinski sud na ročištu održanom 5. oktobra 2007. godine zaključio glavnu raspravu i doneo drugu po redu delimičnu presudu P1. 665/07 kojom je ponovo usvojio tužbene zahteve i poništio odluke tuženog kojima su tužiljama otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, te obavezao tuženog da tužilje vrati na posao.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud je 31. januara 2008. godine doneo presudu Gž1. 671/07 kojom je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu delimičnu presudu P1. 665/07 od 5. oktobra 2007. godine. Nakon što je tuženi izjavio reviziju protiv navedene presude Okružnog suda, Opštinski sud je na ročištu održanom 22. aprila 2008. godine, doneo rešenje da se zastane sa postupkom do okončanja postupka po reviziji. Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1220/08 od 22. oktobra 2008. godine, revizija tuženog je odbijena kao neosnovana.

U postupku pred prvostepenim sudom, nakon dva neodržana ročišta i četiri održana ročišta za glavnu raspravu, na kojima su saslušane tužilje i svedok, te izveden dokaz ekonomsko-finansijskim veštačenjem, Opštinski sud je 24. novembra 2009. godine doneo presudu P1. 101/08, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilja za naknadu štete u vidu izgubljene zarade, dok su tužbeni zahtevi koji su se odnosili na isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora odbijeni kao neosnovani.

Sada Osnovni sud u Valjevu je pokušao da izvrši dostavu pismenog otpravka navedene presude Opštinskog suda tuženom 21, 27. i 28. januara 2010. godine, ali u tome nije uspeo, pa je presudu 18. februara 2010. godine stavio na oglasnu tablu da bi na taj način izvršio dostavljanje tuženom. U spisima predmeta nema dokaza da je presuda postala pravnosnažna, odnosno da je postupak pravnosnažno okončan, niti da su protiv presude izjavljene žalbe.

4. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Zakonom o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se tužba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba dostavljaju lično stranci, zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku (član 136. stav 1.); da kad je u toku parnice dostavljanje pismena bilo bezuspešno dostavljanje će se izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu, kao i da se dostavljanje smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda (član 140.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da se protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122. st. 1 do 3.). Odredbe člana 195. st. 1. do 3. Zakonu o radu iz 2005. godine imaju gotovo identičnu sadržinu.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen nešto duže od dve godine i pet meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Valjevu 31. maja 2004. godine, pa do danas.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao nešto duže od pet godina.

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, zaključio da je u ovom parničnom predmetu bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, jer je u tužbi istaknuto više zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, vraćanje na rad, naknada štete u vidu izgubljene zarade).

Predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovih radnih odnosa, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade.

Ustavni sud ocenjuje da je tužilje svojim ponašanjem tokom predmetnog parničnog postupka nisu doprinele odugovlačenju postupka.

Osnovni razlog neprimereno dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je činjenica da je nakon podnošenja tužbe - 31. maja 2004. godine, Opštinski sud tek devet i po meseci kasnije dostavio tuženom tužbu na odgovor, a prvo ročište za glavnu raspravu održao tri meseca nakon dostave tužbe na odgovor – 15. juna 2005. godine. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, ponašanje Opštinskog suda, koji tek nakon devet i po meseci od podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa, dostavlja tužbu tuženom na odgovor, se ne može smatrati efikasnim.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljkama ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog suda dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnih odnosa, traje šest godina i deset meseci i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P1. 101/08, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je našao, budući da podnositeljke ustavne žalbe nisu podnele zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnositeljkama ustavne žalbe, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti