Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da je nadležni sud dao relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, zasnovane na postojanju osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9751/2013
25.06.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Č. K . iz Temerina i T . Š . iz Ade , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Č. K . i T . Š . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3098/13 od 18. oktobra 201 3. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Č. K . iz Temerina i T . Š . iz Ade su , 25 . novembra 201 3. godine, preko punomoćnika B. mr A, advokata iz Novog Sada, podne li Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3098/13 od 18. oktobra 2013. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, na ograničeno trajanje pritvora i na pravično suđenje , iz člana 27. stav 1, člana 31. st av 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci ustavne žalbe navod e da su im označena prava povređena time što im se pritvor „stalno produžava bez ikakvog zakonskog osnova“, pri čemu „sudovi u Novom Sadu i Subotici još nisu utvrdili ni to koji je sud nadležan da im sudi“. Podnosioci dalje navode: da su „odluke o produženju pritvora donete na osnovu netačnih činjenica i nejasnog činjeničnog stanja, pravnih konstrukcija i subjektivnih pretpostavki“; da nisu ocenjivani konkretni uslovi za produženje pritvora; da se radi o „automatskom produženju pritvora, bez jasnog pravnog obrazloženja“.

Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i prava na naknadu materijalne i nematerijalne štete , poništi osporeno rešenj e i „odredi puštanje na slobodu“ podnosilaca.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Subotici Su. VIII-43-5/15, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Subotici se protiv podnosilaca ustavne žalbe (i još pet lica), u predmetu K. 48/13, vodi krivični postupak. Podnosiocima je stavljeno na teret krivično delo izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Krivični postupak je pokrenut pred Višim sudom u Novom Sadu, pred kojim je i sprovedena istraga zbog navedenog krivičnog dela.

Nakon sprovedene istrage i podignute optužnice, kompletan krivični predmet je odlukom Apelacionog suda u Novom Sadu delegiran Višem sudu u Subotici 24. maja 2013. godine.

Viši sud u Subotici je nakon prijema spisa predmeta naložio prevođenje dokumentacije u skladu sa novim jezikom postupka, te je od Višeg suda u Novom Sadu zahtevao dostavljanje celukupne dokumentacije, koja nije poslata uz spise, nakon čega je zakazao glavni pretres, koji je u toku.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosioci ustavne žalbe su se nalazili u pritvoru jednu godinu i jedan mesec , računajući od 22. oktobra 201 2. godine, kada su lišen i slobode , pa do 28. novembra 2013. godine, kada su pušteni na slobodu.

Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 313/12 od 24. oktobra 201 2. godine i produžavan je tokom istražnog postupka i nakon podizanja optužnice na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tačka 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Podnosiocima je poslednji put pre izjavljivanja ustavne žalbe pritvor produžen rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 357/13 od 4. oktobra 201 3. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) novog Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Apelacionog sud a u Novom Sadu Kž2. 3098/13 od 18. oktobra 2013. godine su odbijene kao neosnovane žalbe izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 357/13 od 4. oktobra 2013. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da su opravdano sumnjivi da su izvršili krivično delo izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti sa elementima nasilja i da „kako se opravdano sumnja, primenili nasilje prema više lica u ugostiteljskom objektu ..., a kasnije, sa istim radnjama nastavili i van objekta, na ulici u Temerinu, upućujući uvrede i pretnje prisutnim građanima druge nacionalnosti“; da „imajući u vidu navedeno, kao i da se, prema utvrđenju prvostepenog suda, radi o licima koja imaju formirane ekstremno netolerantne stavove prema drugim narodima i rasama, na šta ukazuju predmeti nađeni u njihovim kućama, kao i tetovaže na telima koje pozivaju na promene međunarodno priznatih granica više zemalja, veličaju organizacije koje su proglašene zločinačkim na Nirnberškom procesu ili pak otvoreno rasističke pokrete koji šire mržnju i netrpeljivost među narodima, i po mišljenju Apelacionog suda, a kako pravilno zaključuje prvostepeni sud u pobijanom rešenju, puštanjem okrivljenih na slobodu i njihovim povratkom u višenacionalne sredine u kojima žive, stvara se realna opasnost da bi okrivljeni, u kratkom vremenskom periodu, ponovili istovrsno krivično delo obzirom da, prema utvrđenju prvostepenog suda, njihovi stavovi i obeležja jasno ukazuju na diskriminatorske stavove prema drugim narodima, a ne na privrženost narodu kome pripadaju“; da „sve navedene okolnosti i po mišljenju Apelacionog suda u Novom Sadu, a kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud, suprotno izjavljenim žalbama, predstavljaju osobite okolnosti, koje u smislu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, ukazuju da će okrivljeni, ukoliko se nađu na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo“.

Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe ukinut 28. novembra 2013. godine rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 2483/13 i oni su pušteni na slobodu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva ju podnosi oci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (član 31. st av 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opavdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocima ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjem pravnosnažno produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će u kratkom vremesnkom periodu ponoviti krivično delo.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu K ž2. 3098/13 od 18. oktobra 201 3. godine je navedeno da postoji opravdana sumnja da su podnosioci ustavne žalbe izvrši li krivično delo izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti sa elementima nasilja, odnosno da su opravdano sumnjiv i da su primenili nasilje prema više lica u ugostiteljskom objektu i van njega na ulic i, upućujući uvrede i pretnje prisutnim građanima druge nacionalnosti , da se radi o licima koja imaju formirane ekstremno netolerantne stavove prema drugim narodima i rasama, na šta ukazuju predmeti nađeni u njihovim kućama, kao i tetovaže na telima koje pozivaju na promene međunarodno priznatih granica više zemalja, da veličaju organizacije koje su proglašene zločinačkim na Nirnberškom procesu ili pak otvoreno rasističke pokrete koji šire mržnju i netrpeljivost među narodima, te da sve ove okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, ukoliko se nađu na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo , odnosno jer se njihovim puštanjem na slobodu i povratkom u višenacionalne sredine u kojima žive, stvara realna opasnost da, u kratkom vremenskom periodu, ponovili istovrsno krivično delo s obzirom na to da njihovi stavovi i obeležja jasno ukazuju na diskriminatorske stavove prema drugim narodima, a ne na privrženost narodu kome pripadaju.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je nadležni sud osporen o rešenj e zasnova o na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da je postupa o u skladu sa odredbama ZKP kada je utvrdi o da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocima ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Apelacioni sud u Novom Sadu je svoj u odluk u argumentovano obrazloži o, navodeći, pored opravdane sumnje da su podnosi oci ustavne žalbe učini li krivičn o del o koj e im je optužnicom stavljen o na teret, sve okolnosti koje su , u konkretnom slučaju, opravdavale dalje zadržavanje podnosi laca u pritvoru iz razloga predviđenog članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud nalazi da su navodi podnosilaca da im je pritvor produžen „bez ikakvog zakonskog osnova“ i da nisu ocenjivani konkretni uslovi za produženje pritvora, već da je reč o „automatskom produženju pritvora, bez jasnog pravnog obrazloženja“, neosnovani.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosilaca ustavne žalbe i još pet lica pred Višim sudom u Subotici složen, kako zbog krivičn og dela za koja postoji opravdana sumnja da su ih optuženi izvršili, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku.

Istovremeno, Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i da je nadležni sud prema podnosiocima ustavne žalbe pritvor ukinuo 28. novembra 2013. godine, iako je prvostepeni krivični postupak u tom trenutku, a i još uvek, bio u toku, što upravo ukazuje da su nadležni sudovi sa posebnom pažnjom pristupali odlučivanju o pritvoru prema podnosiocima ustavne žalbe, odnosno da je osnovanost njihovog daljeg zadržavanja u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je nadležani sud u osporen om rešenju nave o odgovarajuće i dovoljne razloge zbog kojih je smatra o da je zadržavanje podnosilaca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosilaca na ograničeno trajanje pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti