Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom sedamnaest godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi konstituisanja službenosti koji je trajao preko 17 godina. Glavni uzrok je neefikasno postupanje prvostepenog suda i dvostruko ukidanje presuda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-976/2012
18.12.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. M. iz sela G, opština K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Ž. M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu 9P. 2466/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3318/95), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. M . iz sela G, opština K , je 17. februara 2012. godine, preko punomoćnika D . P, advokata iz K, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu 9P. 2466/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3318/95). Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da predmetni postupak koji je preuzeo posle smrti svog oca kao tužioca ukupno traje više od 16 godina i da i dalje nije okončan , čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je predmet tužbenog zahteva konstituisanje prava službenosti prolaza preko nepokretnosti i da trpi materijalnu i nematerijalnu štetu jer nije u mogućnosti da obrađuje nepokretnost za koju je i traženo konstituisanje službenosti prolaza. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i otkloni štetne posledice prouzrokovane povredom „ustavnog prava na suđenje u razumnom roku“. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu 9P. 2466/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe, njegov otac Lj. M , je 27. juna 1995. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu protiv tuženih Ž. T, Ž. M, Ž. M, D. M, V. M. i P. M, radi konstituisanja prava službenosti. Predmet je dobio broj P. 3318/95.

Pred Opštinskom sudom u Kragujevcu održano je 14 ročišta, na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničn ih stran aka u više navrata , uviđaj em suda na licu mesta, veštačenj em od strane sudskih veštaka geometra , agronoma i saobraćajno -tehničke struke, saslušanjem vešta ka i već eg broj a svedoka, dok 25 ročišta nije bilo održano, i to: dva iz razloga što predmet nije bio vraćen od strane veštaka, 18 jer neki od tuženih nisu pristupili, dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno na zahtev tužioca, jedno jer veštak nije pristupio, jedno zbog pada kompjuterskog sistema u sudu . Na ročištu od 19. marta 2003. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je tužilac preminuo 6. juna 2002. godine i da njegov sin Ž. M, kao zakonski naslednik po ostavinskom rešenju, stupa u parnicu na mesto tužioca. Zatim je podnosilac povukao tužbu u odnosu na tuženog Ž. T.

Presudom Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3318/95 od 23. januara 2004. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev kojim je traženo da se konstituiše pravo službenosti pešačkog i kolskog prolaza za potrebe određenih tužiočev ih parcel a u K.O. G, kao povlasnih dobara preko poslužnih parcela tuženih, na način bliže opisan u izreci; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se za potrebe određenih tužiočevih parcela u K.O. G . kao povlasnih dobara preko parcela tuženih konstituiše pravo službenosti pešačkog i kolskog prelaza bliže opisanih u izreci; u stavu trećem izreke obavezan je tužilac da tuženima naknadi parnične troškove.

Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 497/04 od 31. januara 2005. godine ukinuta je navedeni prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zatim je dalje pred prvostepenim sudom održano sedam ročišta, dok sedam ročišta nije bilo održano , i to: pet zbog neprisustvovanja nekog od tuženih, jedno zbog naloga tužiocu da uredi tužbeni zahtev , a koji je tužilac 15. septembra 2005. godine uredio, jedan na zahtev tužioca zbog neprisustvovanja njegovog punomoćnika.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničn ih stran aka, veštačenje m od strane veštaka saobraćajne struke , uviđajem suda na licu mesta i izvršen je uvid u celokupne spise predmeta.

Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3016/05 od 7. decembra 2006. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari zbog smrti tuženog V. M. i zatim je postupak nastavljen 21. decembra 2007. godine, kada je na mesto pok. tuženog V. M. stupio njegov pravni sledbenik S. Đ.

Presudom Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2002/08 od 13. juna 2008. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev; u stavu drugom izreke usvojen je eventualni tužbeni zahtev i naloženo je tuženima da tuži ocu solidarno plate troškove postupka. Navedena presuda je ispravljena rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2002/08 od 17. jula 2008. godine zbog očigledne greške u pisanju.

Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2201/08 od 15. januara 2009. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2002/08 od 13. juna 2008. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 17. jula 2008. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupa k.

Pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 508/09 i održano je šest ročišta, na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, saslušane su parnične stranke, izvršen je uviđaj suda na licu mesta i izvršeno je dopunsko veštačenje od strane veštaka saobraćajne struke, dok tri ročišta nisu bila održana, i to: jedno jer veštak nije pristupio a dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Po uspostavljanju nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini predmet je vođen pod brojem 9P. 2466/10 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Kragujevcu.

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 9P. 2466/10 od 7. septembra 2010. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se konstituiše pravo stalne stvarne službenosti prolaza pešice, kolima i traktorom u širini 3,5 m preko poslužnih dobara parcela tuženih kako je to bliže označeno u izreci, što su tuženi dužni da priznaju; u stavu drugom izreke nalaženo je Službi za katastar nepokretnosti u K. da izvrši uknjižbu prava stvarne službenosti prolaza tužioca na osnovu ove presude; u stavu trećem izreke je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka . Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu 9P. 1329/11 od 17. januara 2012. godine ispravljena je navedena presuda zbog očigledne greške u pisanju. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2591/12 od 12. oktobra 2012. godine odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9P. 2466/10 od 7. septembra 2010. godine , ispravljena rešenjem tog suda 9P. 1329/11 od 17. januara 2012. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe, i Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen 11 godina i pet meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo period od dana podnošenja tužbe pravnog prethodnika podnosioca - 27. juna 1995. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovi su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u predmetnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se predmetni postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba je trajao 17 godina i četiri meseca što predstavlja nerazumno trajanje postupka kako po praksi ovog Suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da je na neprimereno dugo trajanje postupka prvenstveno uticalo nedelotvorno postupanje prvostepenog suda – Opštinskog suda u Kragujevcu koji je prvu prvostepenu presudu doneo nakon osam godina i sedam meseci od podnete tužbe.

Po oceni Ustavnog suda, prekomernom trajanju postupka je doprinelo i dvostruko ukidanje prvostepenih presuda od strane drugostepenog suda. Naime, svako ukidanje sudske odluke i vraćanje predmeta na ponovno suđenje doprinosi odugovlačenju postupka, te ponovno razmatranje jednog predmeta usled vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu jedne države (videti npr. presude Evropskog suda za ljudska prava Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70767/01 od 6. septembra 2005. godine, stav 51, i Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04 od 10. juna 2008. godine, stav 51.).

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delatvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe u manjoj meri doprineo dužini trajanja postupka, imajući u vidu da na njegov zahtev dva ročišta nisu bila održana, dok jedno ročište nije bilo održano zbog nalaganja suda podnosiocu da uredi tužbu. Takođe sam predmet spora bio je od materijalnog značaja za podnosioca.

Po oceni Suda, iako je predmetni postupak bio u određenoj meri složen jer je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja bilo potrebno izvesti dokaze veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka različitih struka, ta okolnost ne može biti opravdanje za trajanje postupka od 17 godina i četiri meseca .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu 9P. 2466/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3318/95), te je , krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu.

6. Polazeći od navedenog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom sedamnaest godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti