Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog produženja pritvora okrivljenom

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu izjavljenu zbog produženja pritvora, nalazeći da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za ovu meru. Sud je zaključio da ne postoji povreda prava na ograničeno trajanje pritvora niti povreda pretpostavke nevinosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-976/2022
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Zoran Lončar i dr Ranka Vujović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. V. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. V. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 454/18 - Kv. 5152/21 od 6. decembra 2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 2733/21 od 28. decembra 2021. godine izjavljena zbog povrede prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. V. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 28. januara 2022. godine, preko punomoćnika Z. D. N, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. st. 1. i 3, člana 30. stav 1, člana 31. st. 1. i 3, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor, nakon potvrđivanja optužnice, na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je pritvor prema podnosiocu proizvoljan i da nije sveden na najkraće neophodno vreme, niti su državni organi pokazali posebnu hitnost u vođenju postupka na koju ih usmerava član 31. Ustava; da se pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžava duže od tri godine i pet meseci sa istim stereotipnim obrazloženjima, bez individualizacije pritvorskih razloga; da se podnosilac nije krio niti se dao u bekstvo i da nije znao niti je mogao da zna da će se protiv njega pokrenuti krivični postupak dok je na poslovnom putu; da je granicu prešao sa važećim pasošem i da je zbog posla bio u Republici Hrvatskoj, kao i da se na adresi njegovog prijavljenog prebivališta nalazi centar njegovih životnih aktivnosti gde je oženjen, a da je da se protiv njega vodi postupak saznao tek kada je lišen slobode u Republici Hrvatskoj; da je tvrdnja da se „okrivljeni nalazio u bekstvu od momenta kada se kritični događaj odigrao“ zasnovana na grubom kršenju prezumpcije nevinosti; da se činjenica ranije osuđivanosti pod određenim okolnostima može razmatrati kao relevantna okolnost za pritvor, ali da ovde te okolnosti uopšte nisu utvrđene, niti obrazložene.

Predloženo je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja i utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5.000.000,00 dinara, kao i da svoju odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i veb stranicu Portal pravosuđa Srbije: www.portal.sud.rs i utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K. 454/18 je u vreme podnošenja ustavne žalbe bio u toku krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i jednog saokrivljenog lica, po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto. 380/18 od 30. jula 2018. godine, kojom im je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, kao i izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu iz člana 348. stav 4. u vezi st. 2. i 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 132/18 od 2. aprila 2018. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku po kojem je lišen slobode 3. jula 2018. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 454/18 - Kv. 5152/21 od 6. decembra 2021. godine prema podnosiocu ustavne žalbe produžen je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, zbog postojanja opravdane sumnje da je u saizvršilaštvu sa još jednim licem izvršio krivično delo teškog ubistva i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu, koja su im potvrđenom optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu stavljena na teret. Obrazlažući postojanje pritvorskih razloga prema podnosiocu ustavne žalbe, krivično vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu je u osporenom rešenju navelo da, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje opravdane sumnje da je D. V. u saizvršilaštvu sa okrivljenim N.I. izvršio krivična dela koja su predmet optužbe, a kako se okrivljeni D. V. nalazio u bekstvu od vremena kada se predmetni događaj desio, odnosno od dana 10. marta 2018. godine, te da je za njim bila raspisana potraga jer nije mogao biti pronađen na adresi prebivališta, a drugu adresu nije prijavio, a slobode je lišen na osnovu rešenja o određivanju pritvora prema njemu rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 132/18 od 2. aprila 2018. godine, i to u Republici Hrvatskoj, koje okolnosti ukazuju na opravdanu bojazan da će se puštanjem na slobodu dati u bekstvo ili kriti i tako postati nedostupan organima krivičnog gonjenja. Što se tiče pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u osporenom rešenju je navedeno da imajući u vidu iskazanu bezobzirnost, upornost i visok stepen nasilja prilikom izvršenja krivičnog dela teškog ubistva na podmukao način u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je D. V. opravdano sumnjiv da je inkriminisane radnje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret preduzeo u vreme proveravanja po uslovnoj osudi po presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 1234/17 od 19. novembra 2017. godine, zbog krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo, zbog čega se produženje pritvora prema njemu pokazuje kao nužno, a kako su u vreme odlučivanja, navedene okolnosti i dalje takvog inteziteta da se bekstvo i ponavljanje krivičnog dela od strane okrivljenog, može sprečiti jedino merom pritvora, a ne nekom drugom blažom merom.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 2733/21 od 28. decembra 2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih i njihovih branilaca i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Beogradu K. 454/18 - Kv. 5152/21 od 6. decembra 2021. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi opravdana sumnja da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret, te je navedeno da se okrivljeni D. V. nalazio u bekstvu od predmetnog događa – 10. marta 2018. godine, da je za njim bila raspisana potraga, jer nije mogao biti pronađen na adresi prebivališta, a drugu adresu nije prijavio, da je lišen slobode na osnovu rešenja o određivanju pritvora sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 132/18 od 2. aprila 2018. godine, i to u Republici Hrvatskoj i da ove okolnosti ukazuju na opravdanu bojazan da će se puštanjem na slobodu dati u bekstvo ili kriti i tako postati nedostupan organima krivičnog gonjenja. Što se tiče pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u osporenom rešenju je navedeno da imajući u vidu iskazanu bezobzirnost, upornost i visok stepen nasilja prilikom izvršenja krivičnog dela teškog ubistva na podmukao način u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je D. V. opravdano sumnjiv da je inkriminisane radnje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret preduzeo u vreme proveravanja po uslovnoj osudi po presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 1234/17 od 19. novembra 2017. godine, zbog krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo, zbog čega se produženje pritvora prema njemu pokazuje kao nužno, a kako su u vreme odlučivanja, navedene okolnosti i dalje takvog inteziteta da se bekstvo i ponavljanje krivičnog dela od strane okrivljenog, može sprečiti jedino merom pritvora, a ne nekom drugom blažom merom.

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru tri godine i šest meseci, računajući od 3. jula 2018. godine, kada je lišen slobode.

U predmetnom krivičnom postupku je do podnošenja ustavne žalbe održano pripremno ročište, a nastavci glavnog pretresa su zakazani ukupno 41 put.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.). Odredbom člana 34. stav 3. Ustava zajemčeno je da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Odredbama člana 210. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21-Odluka US i 62/21-Odluka US) propisano je: da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (stav 1.); da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (stav 2.); da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (stav 3.).

Odredbama člana 211. stav 1. ZKP propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo: ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, bilo je propisano da će se onaj ko drugog liši života na svirep ili podmukao način kazniti zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.

5. Analizom navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca zasniva na tvrdnji da nije bilo osnova da mu se pritvor, nakon više od tri godine boravka u pritvoru, ponovo produži, jer nisu postojali razlozi koji bi opravdali ovu meru. Ustavni sud je stoga ove navode podnosioca razmatrao sa aspekta odredbi člana 31. Ustava kojima su zajemčena prava okrivljenog u vezi sa trajanjem pritvora.

Ustavni sud ukazuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka glavnog pretresa nije ograničeno Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku, ali da je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. Ustava i člana 216. stav 3. Zakonika, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, te da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti, i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, te da ukoliko i dalje postoje razlozi pritvor rešenjem produži do dalje odluke suda. Iz navedenog nedvosmisleno proizlazi da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru ograničavanja lične slobode čoveka u periodu pre donošenja pravnosnažne sudske odluke o krivici, te da pritvor nije kazna i da se ne sme pretvoriti u kaznu.

Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud ukazuje da je u nadležnosti redovnih sudova da osiguraju da pritvor optuženog lica ne prelazi razumni vremenski rok i da su sudovi u tom smislu dužni da pažljivo ispitaju opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da u svakom konkretnom slučaju utvrde i navedu dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, te da podrobno argumentuju razloge zbog kojih smatraju da osnov za produženje pritvora i dalje postoji. Ukoliko postupajući sud oceni da okrivljenog treba zadržati u pritvoru, u rešenju mora navesti detaljne i individualizovane razloge za takvu odluku.

Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen pritvor zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1 tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljeno nošenje vatrenog oružja iz člana 348. stav 4. u vezi st. 1. i 2. Krivičnog zakonika. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva i opasnosti da će boravkom na slobodi ponoviti krivično delo.

Ustavni sud podseća da količina činjenica i dokaza koji potkrepljuju osnovanu sumnju predstavlja nešto o čemu redovni sud vodi računa, te da Ustavni sud ne može da se stavi u poziciju instancionog suda i da procenjuje da li je takva ocena redovnog suda ispravna, međutim, Ustavni sud je uvidom u osporena rešenja ocenio da ista nisu proizvoljna u tom delu, pri čemu Ustavni sud ukazuje da postojanje osnovane sumnje kao conditio sine qua non za produženje pritvora nije ni osporeno navodima ustavne žalbe.

S obzirom na to da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe trajao tri godine i šest meseci, računajući od 3. jula 2018. godine, kada je lišen slobode, pa do dana podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je potrebno ispitati da li su sudovi dovoljno brižljivo razmotrili koje su to okolnosti koje, bez obzira na pretpostavku nevinosti, pretežu nad principom poštovanja slobode okrivljenog i koje opravdavaju navedeno trajanje pritvora.

Ustavni sud je utvrdio da iz obrazloženja osporenih rešenja proizlazi da su sudovi, ocenjujući postojanje razloga za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, imali u vidu činjenicu da je podnosilac odmah nakon kritičnog događaja napustio teritoriju Republike Srbije i da četiri meseca od određivanja pritvora i raspisivanja poternice nije mogao da bude pronađen, a da je lišen slobode na teritoriji Republike Hrvatske, koje okolnosti je sud doveo u vezu sa težinom krivičnog dela za koje se osnovano sumnjiči i visinom zaprećene kazne, smatrajući da one predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, zbog čega je ocenjeno da je njegovo dalje zadržavanje u pritvoru neophodno. Ustavni sud smatra da su Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu na navedeni način jasno i argumentovano obrazložili sve bitne razloge iz kojih proizlazi zaključak da i nakon više od tri godine od lišenja slobode i dalje postoji opasnost od bekstva u slučaju puštanja podnosioca na slobodu, zbog čega se ujedno ne može smatrati proizvoljnim ni stav suda da u konkretnom slučaju ne bi bilo celishodno izricanje blaže mere umesto pritvora. U navedenom smislu, Ustavni sud smatra posebno značajnom činjenicu da su sudovi doveli u vezu okolnost da je podnosilac već jednom bio u bekstvu i da je prema njemu bila raspisana poternica u predmetnom krivičnom postupku sa činjenicom da se predmetni postupak protiv njega vodi zbog jednog od najtežih krivičnih dela u Krivičnom zakoniku, za koje je zaprećena kazna zatvora od deset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina, što u velikoj meri potvrđuje zaključak suda da u konkretnom slučaju postoje osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva.

U odnosu na pritvorski osnov iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, Ustavni sud ocenjuje da se ne može smatrati očigledno proizvoljnim ni zaključak sudova da u okolnostima konkretnog slučaja postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, imajući u vidu da je ovaj zaključak zasnovan na činjenici da je podnosilac opravdano sumnjiv da je radnje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret preduzeo u vreme proveravanja po uslovnoj osudi, zbog krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Imajući sve navedeno u vidu, Ustavni sud je utvrdio da je pritvor protiv podnosioca ustavne žalbe određen i produžen od strane nadležnog suda, u postupku propisanom zakonom i da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava. Prema oceni Ustavnog suda, sudovi su dovoljno i argumentovano obrazložili postojanje pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP i nisu iskazali površan odnos prema pritvoru podnosioca ustavne žalbe, iako je isti produžavan u dužem vremenskom periodu. Naime, iz osporenih rešenja proizlazi zaključak da je produženje pritvora prema podnosiocu i posle više od tri godine opravdano, jer postoji takav zahtev od javnog interesa, koji bez obzira na pretpostavku nevinosti, preteže nad pravom na slobodu pojedinca (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kudla protiv Poljske, predstavka broj 30210/96, od 26. oktobra 2000. godine, stav 110.)

Ustavni sud dalje konstatuje da je za ocenu osnovanosti navoda kojima se ukazuje na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora od značaja i to da li je sud pokazao potrebnu hitnost u vođenju krivičnog postupka. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru tri godine i šest meseca - računajući od 3. jula 2018. godine kada je lišen slobode, za koje vreme je sprovedena istraga i podignuta i potvrđena optužnica protiv dva okrivljena lica zbog dva krivična dela u saizvršilaštvu. Pored toga, utvrđeno je da je u predmetnom krivičnom postupku održano pripremno ročište i da su nastavci glavnog pretresa do podnošenja ustavne žalbe bili zakazani 41 put, iz čega se može zaključiti da se glavni pretres sprovodi zadovoljavajućom dinamikom.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 31. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. U pogledu istaknute povrede prava na pretpostavku nevinosti, zajemčenog članom 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac smatra da je sud obrazlažući postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP povredio njegovo pravo na pretpostavku nevinosti tako što je uz činjenicu da je podnosilac napustio teritoriju Republike Srbije odmah posle kritičnog događaja, smatrajući je bekstvom, iskazao uverenje da je podnosilac ustavne žalbe kriv za izvršenje krivičnih dela koja su predmet postupka.

Nasuprot mišljenju podnosioca ustavne žalbe Ustavni sud je ocenio da iz sadržine osporenih rešenja nesumnjivo proizlazi da Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu ni u jednom delu osporenih rešenja nisu izneli tvrdnju da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koje je predmet krivičnog postupka u kojem je odlučivano o neophodnosti daljeg produženja pritvora prema njemu. Obrazlažući postojanje zakonskih razloga za produženje pritvora i prvostepeni i drugostepeni sud su se kretali isključivo u granicama postojanja opravdane sumnje i adekvatno su se distancirali od izražavanja stavova koji bi ukazivali da okrivljenog smatraju krivim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret pre nego što se njegova eventualna krivica ne utvrdi pravnosnažnom presudom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, u drugom delu izreke, odbacio ustavnu žalbu podnosioca kao očgledno neosnovanu u pogledu istaknute povrede prava iz 34. stav 3. Ustava.

7. Ustavni sud zatim ukazuje da podnosilac tvrdnju o povredi prava iz člana 27. stav 3. Ustava ne obrazlaže navodima koji se mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom navedenog prava, što znači da podnosilac navedenu povredu prava ističe samo formalno.

Takođe, Ustavni sud ističe da se u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje povrede prava podnosioca iz člana 30. stav 1. Ustava, s obzirom na to da su tom odredbom utvrđeni uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivičnoprocesna mera lišenja slobode, tako da se ova odredba odnosi na donošenje rešenja o određivanju pritvora, a ne na rešenje o produženju pritvora nakon podizanja optužnice, kojim se preispituje da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru (videti Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

Na kraju, Ustavni sud konstatuje da nije posebno razmatrao navode ustavne žalbe o povredi prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, imajući u vidu da su ovi navodi zasnovani na identičnim razlozima kao i tvrdnja o povredi prava iz člana 31. Ustava, o čemu je Ustavni sud već odlučio.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog produženja pritvora okrivljenom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti